Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

долском удољином; на северу стрмо слази

у долину Чабранке и Купе. Г. К. пока-.

зује мешовити географски тип краскоалпинске природе: краско ce обличје снажно истиче у крајолику (затворена поља, понори и реке понорнице, спиље, поникве или вртаче), али његову је голет ту прекрила шума и ливада, а вода, коју вапненац шохотно гута, избија опет. на · стотину извора. Брегови и брда нису се саплела у горске венце, не чине горских ланаца, већ су збијена у чукоре и гомиле; најзнатнији су: Велики Дргомаљ (1.153 м) код Делница, Биторај (1.358 M) код Фужина, и даље северу Оњежник (1.506 M) и Рисњак (1.528 м) ближе повирју Купе. Т. К. пролази понтеко-јадранска разводница: Купа (с Чабранком) припада понтском (црноморском сливу), понорница Личанка, која тече и понире у Личкоме пољу, па опет провире у Винодолу (Фужинарка-Винодолка) излива се

код Цриквенице у Јадранско Море. —.

Клима се Г. К. истиче обилним падалинама, у Хрватској и Славонији најобилније (Фужине 9.965 мм), снежни замети зими нису ретки, а има и спиља и поникава с вечним снегом. Иначе је клима погодна пољу и шуми (чувене су шуме црногорице), а за људе је здрава и лети угодна. Нека су места на гласу летња хладовалишта (јул 1790) .и лечилишта, тако Делнице, Фужине, Брод на Купи и др. — Ратарство, сточарство и шумска индустрија главна су занимања становника, који се цене као врени шумски радници. Гдекоји полазе за зарадом чак преко океана (»Американци«). Од некад знамените гвоздене индустрије у IT. К., где су Зрински имали своје рудокопе и ливнице гвожђа, преостала је једино производња секира и коса у Чабру. Становници Г. К. су чисти стари Хрвати (чакавци) с нешто потомака дошљака из Босне и Далмације (штокавци) и из суседне Оловеначке (кајкавци). — Цесте, што воде из Приморја кроз Г. RK. у Покупље (Карловац, Лујзинска од Сушака и Карлова цеста из Краљевице) прилично су опустеле, откако онуда пролази железница Река-—Карловад—Загреб. Ј. Модестин.

ГОРЧАКОВ АЛЕКСАНДАР, труски дипломата (16/7 1798 — 11/8 1888). Постао је 1854 посланик у Бечу, 1856 министар Опољних Послова, 1870 канцелар. Нарочито је развио велику дипломатску ~ делатност за време источне кризе 1875—78 и рата с Турском. Претстављао је Русију на Берлинском Конгресу 1878.

В-љ. Џ. ГОСПА СВЕТА (Мага Saal), cemo y 8yстриској Оловеначкој, које лежи на источном рубу дугог Госпосветског поља (010 је!а), Има 701 становника (1910). У историском погледу је врло интересантно место; недалеко од Г. (О. (око 3 км према

ГООПИЋ

североистоку) лежао је Virunum, највећа. римска варош у Корушкој. Од Вирунума

нађени су многи трагови: темељи града,

кипови и најразличитије ископине, које чува делимице целовачки, делимице бечки Музеј. У ранијем средњем веку налазило се на Госпосветском пољу средиште карантанске војводине. Ту се вршило под ведрим небом знаменито устоличење корушких војвода, и то до 1414 на словеначком језику, дакле још дуго после оног доба, кад је Карантанија већ сасвим пала под немачку власт и већ се германизовала. — Устоличење се вршило код Г. С. на Кнежевском камену у близини Крнског града, у Госпосветској цркви и на каменитој столици, која стоји још данас под ведрим небом поред великог пута, четврт сата северно од Г. 0. (Кнежевеки камен налази се сада у Музеју у Целовцу.) Г. (0. лежи. на етнографској граници о између (Оловенаца и Немаца. Још половином 19 века била је Г. С. сасвим словеначко место, а данас се говори словеначки само у неколико кућа, и то међу најстаријим Оловенцима. Г. (О. лежи недалеко од главног пута и железничка, станица је на прузи Целовен—Шент Вид. — il. C. 'има велики манастир милосрдних сестара, са много посећиваном девојачком школом и интернатом, и врло стару жупну цркву, која је далеко познато и врло. посећивано место од хадија.

Литература: Матко Поточник, Војводина Корошка (1909—10).

А. Мелик.

ГОСПИЋ, трговиште у Хрватској, жупанија Лика-Крбава; на личкој високој равници (565 м), уз поток Новчицу, више њезина утока у Лику; железничка станица (2 км од места) на прузи Огулинг—Грачац (Книн) и раскрсница од 4 цесте. Има 3.367 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, жупаниску (недавно ликвидирану) и котарску област, судбени сто, котарски суд, финансиско травнатељство, порески уред, државну шумарску управу, трађевинеску дирекцију, стовариште дуванских прерађевина и соли, тимназију, учитељску школу, вишу девојачку школу, женску стручну школу, две пучке школе, самостан сестара Ов. Крижа, жупаниску болницу, казнионицу, тосподарску покусну (угледну) постају од 87 катастарских јутара, пољопривредну школу за домаћице. Г. има од 1894 водовод, од Брушана, подно Велебита, 44 км дуг. У Г. је променада са спомеником генерала Гед. Заставниковића, изван места угодна шума Јасиковац. Г. је прво трговачко место ва читаву Лику. Знатна је трговина пољским производима и стоком. Индустрија је тек у заметку (пивовара, творница покућанства, клесарија, за градњу и уметност). Има три штедионице. — Г. се спомиње за бојева с Турцима; од њих је

=x 501.