Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ТОСТИВАР

очистио Лику понајвише јуначки поп Марко Месић (1640—1713), много их је покрстио и у Г. населио. За војне крајине Г. је био штабно место личке и бригадно место личке и оточке регименте.

Ј. Модестин.

ГОСТИВАР, варошица у Јужној Qpбији, на левој обали Вардара у Горњем Пологу, у врх Тетовског поља, у Скопској Области. Има 915 кућа са 4.885 становника (1921). — Први пут се Г. спомиње за време краља Душана (1331 до 1346), као село на Великој (Вардар). Али и шре тога, има неког помена, јер се у повељи Бањској (1313—18) спомиње игуман гостиварског манастира. О Г. под Турцима има трага тек у. 17 веку. У овом се времену насеље почело развијати као привредно средиште Горњег Полога, око манастира СОв. Димитрија, који ће можда бити поменути манастир из средњевековног доба. Варошицу су најпре насељавали сељаци из околних села. 1874 било је у Г. 400 кућа, а 1905 имало је на 3.400 становника, највише муслиманских Арнаута, у које се претопило и доста досељених Турака. Поред тога имало је мало Срба православних, и нешто мало KaTOличких Арбанаса од Скадра и Цинцага. Арнаути су се овде почели насељавати још од средине 18 века. Већином су пореклом од оних арбанашких пљачкаша, који су се овде населили пошто су се 060гатили пљачком с околних српских Haсеља. У Г. је увек била главна трговина, са стоком. Тако је средином 19 века одавде некакав Хаџи-Исмаил обновио стари друм у Демир-Капији на Вардару, јер се био обогатио извозом многобројних џелепа, говеди за Солун. Све до ослобођења. (19192) већину трговине и заната држали су муслимани. Чаршија се често затварала услед насиља арбанашких арамија. Иако варошица арнаутске анархије, Г. је стално растао; 1913 имао је већ 4.387 становника. За време Оветског Рата Г. је добио станицу на узаној прузи Окопље—Охрид, и стога, се настао живље развијати. Врло је познат гостиварски пасуљ, који се на велико извози и за Београд. У Г. су: поглавар среза горњо-полошког, среска финансиска управа, команда места, надворник народних школа за срез горњо-полошки, поштанско-телеграфско-телефонска станица.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и (Отаре Орбије, 3 (1911), 1060, 1069—1070; Др. Ј. Дедијер, Нова Србија (1913), 133; К. H. Костић, Наши нови градови на југу (1922), 99; Гласник Географског Друштва, св. 7/8 (1999), 219: Браство, 17 (1923), 221: Насеља, 17, 823. В. Радовановић.

ГОСТИОНИЧАРСКА БАНКА. Врши банкарске и робне послове. Основана је 1921 у Београду. Калитал 10,000.000 (50.000 ком. акција по 200; курс је 210). Пласе на име. Не котирају. Потпуно је уплаћено 1 коло,

25.000 акција по 200, П коло је уплаћено у току 1924 године. Фондови: 743.785, улози 3,479.657, "роба 4,908.761, менице 8,575.800, активњи тек. рачуни 4,453.944, непокретности 0 1,801.179, хартије од вредности 534.475, добит 1,367.448 дин. Дивиденда 12%. Шретседник Ђорђе Димовић, директор Др. Милан Симић. 1 (

ГОСТИЧ АУГУСТА - ДАНИЛОВА, глумица (24/8 1869, Љубљана). Г. је постала чланица. словеначког гледалишча 1884. 1890 удала се за глумца Данила-Церара. 1908/09—1909/10 била је чланица и режисерка покрајинског позоришта у Трсту. 1914 отишла је у Америку, одакле се вратила 1920 у Љубљану. 1920—1922 била је опет чланица Народног Гледалишча у Љубљани. Крајем 1922 отпутовала је опет за Америку, где врши пропаганду за југословенску драму. — Г. је глумица карактерних, натуралистичких, модерних и

класичких улога и трагедија. Њезине главне улоге су: Хасанагиница, Елизабета (Марија Стуарт), Тонијета, Posa

Бернд. Њезине кћери, Вера и Мира, су познате чланице Народног Гледалишча У Љубљани. ди.

ГОСТОПРИМСТВО. У прошлости | чувено је било словенско и германско гостољубље. Наш народ, нарочито у планицским крајевима, сачувао је и данас тај обичај. Класичан опис у Вуковом Рјечнику (крчма) врло се слаже са описом терманског гостољубља у Тацита. Гост је неприкосновен, и под заштитом домаће религије. Главни су обичаји приликом дочекивања госта: прање | ногу (тако још и у Одисеји Нуриклеја пере ноге. Одисеју) и гозба (со и хлебац нарочито). Раније је практикован и обичај гостинске проституције. Ови ови обичаји имају религиски значај, и постали су на основи веровања, да гост кога у кућу

примамо, може бити прерушено божан-

ство (или предак). Литература: Етнографски Зборник, 831, 1924. B. U.

ГОТИЦА. B. Aa6yRke.

ГОТОВАЦ ЈАКОВ, композитор (i1/10 1895, Оплит). Свршио је средњу школу у Сплиту, учио је шриватно музику код Храздире, Хацеа и Добронића, жонтрапункт на запребачком · консерваторијуму код Ружића и наставио музичке студије на музичкој академији у Бечу. У Шибенику је основао Филхармонично друштво, 8 сада је тајник 'и диригент у загребачком Народном Казалишту и хоровођа академског певачког друштва Младост. — Компоновао је Мотепе егоНацез за мушки глас и клавир, Три дјевојачке пјесме за женски глас и клавир, Кроз. варош и Двије анакреонтске песме за један глас и клавир, Два мушка збора, Приморску суиту за мушки збор, Два скерца и Двије пјесме чуда и смијеха за мешовити

= 502

ранио рова

а нај ара