Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

трочито описане биљке из Јужне СОрбије. — Г. научни значај је поглавито у њего“BOM биљногеографском раду, у којем (је те-жио, да биљни покривач на земљи објасни климом и природом земљишта. У томе смислу употребио је своја посматрања O · вегеташији Балканског Полуострва у своме · делу Die Vegetation der Erde (1872),

И.

ГРИМ ЈАНКОБ (Jakob Grimm), оснивач:

немачке филологије (4/1 1785 — 20/9 1863). Гимназију је свршио у Каселу. 1802 ступио је на марбуршки Университет, где је студирао права, слушајући потлавито професора Савињи-а, који га је 1805 позвао к себи у Париз. У јесен исте тодине Г. је у Каселу ступио у државну службу, али је доцније дао оставку. 1808 постао је библиотекар краља Жерома. После Наполеоновог слома учествовао је као секретар легације на Бечком Конгресу. 1816 је добио у Каселу место другог библиотекара. 1830 позван је заједно са братом Вилхелмом, у Гетинген за библиотекара и професора Университета. Пошто

је устао против хановеранске – повреде.

устава од стране краља Ернста Аугуста, он је 1837, са братом и још петорицом колега [Die Gottinger 5јеђеп) морао да напусти земљу у року од три дана. Вратио се поново у Касел, одакле је 1841 позван у Берлин за члана Академије Наука. 1848 биран је за франкфуртски парламенат.

Најзначајније Г. дело је немачка граматика (1819—1837). Њоме је Г. поставио изучавање језика на темељан основ, откривајући, као шрви, историску о методу и откривајући разне елементарне језичне законе. Његов речник немачког језика, који је радио заједно с братом почео је излазити 1852. Дело је продужено и после његове смрти. Сем тога, Г. је писао о старом немачком праву (1828), O немачкој митологији (1835), о историји немачког језика (1848). Заједно с братом скупио је и издао немачке бајке и приповетке Капдег- ипа Наизтатсћеп (1812/14) HW Deutsche Sagen (1816/18), — Долазећи из кругова романтичара, који су се интересовали за све што је народно, Г. су биле драге не само немачке, него и стране народне тековине. За време свог боравка у Бечу (од септембра 1814 до јуна 1815), Г. је дошао у додир с Копитаром, а Кодитар, који је био загрејан истим идејама, скренуо му је пажњу на Вука Караџића. Од тада па до краја свог живота Г. је остао веран пријатељ српске ствари, потетичући људе на рад својим треденсијама, преводима и предговорима. Још у Бечу Г. је почео учити српски, и приказао је немачкој публици Вукове песмарице од 1814 и 1815 y Wiener Allgemeine Literaturzeitunč [1815—1816]. 1818, gaamao је у Singerfahrt Dra Forster-a Г. превод неких српских народних песама под на-

ГРЛЕНСКИ ВИСОВИ

словом 19 serbische Lieder, dbersetzt von деп Вгадега Стипт. Превод међутим нису радила браћа Г. него само Јакоб. Он је све преведене песме био послао Савињи-у, од кога их је добио познати немачки књижевник Клеменс Брентано. Брентано их је дао у штампу под горњим насловом. 1819 објавио је Г. у Со и зсће Сејећге Anzeigen реценсију на Вуков речник од 1818. У јесен 1823 био је Вук код Г. у Каселу, и добио је од њега за Гетеа писмо (1/10 1823), на које је Гете одговорио (19/10 1823). Шисму био је придодат превод песме Деоба Јакшића, коју је Гете и објавио у свом часопису Џеђег Кип und Alterthum (3 св. 4 књ. 1824). Г. је затим превео малу Вукову граматику од 1814, за коју је написао предговор. Граматика је изашла 1824 у Лајпцигу и Берлину, а Г. ју је приказао у Со тпезеће Сејећгее Алпгеgen (1824), 8/5 1824 Г. је послао књигу Гетеу са својим новим преводом песме Зидање (СОкадра, коју је већ једном био превео и шослао госпођицама фон Халстхаузен у писму од 28/8 1824. Гете је, у' писму (3/8 1824), захвалио, а послату песму је штампао у 2 св. 5 књ. свог часоmmca (1825). Y Gottinsische Gelehrte Anzeigen 1823 и 1824 Г. је нашисао два приказа (о Ш књизи Вукове збирке и о 1 и П књизи новог издања). У истом листу (1896) изишао је Г. приказ на Вукову Даницу. 1826 Г. је писао и о немачким преводима српских народних песама од госпођице Tanmdm {[Volkslieder der Serben, 1825/26, и од шрофесора Becemmja Serbische Hochzeitslieder, 1826). Hajsam, y истом часопису (1834) Г. је реферисао и о последњој, ТУ књ. Вуковој (1833). 1854 Г. је нашисао предговор немачком преводу српских народних приповедака, који је израдила Вукова кћи, Мојквтатсћеп бег Зегђел, Ови ови Г. радови сакупљени су у његовим Малим списима {(Kleinere Schriften, 1864—1890), Ty се налази и Г. аутобиографија.

Литература: Др. Милан 'Ћурчин, Das serbische Volkslied in der deutschen Literatur {1905), M. Селесковић.

FrPMHBAJII EPHECT (Grinwald} (15/6 1886, Горњи Михољац). Овршио је трговачку академију. Радио је на пољу трговине и индустрије. Члан је управнога већа различитих трговачких и индустриских подузећа, и 'многобројних привредних и хуманитарних друштава. Оарађивао је на многобројним домаћим и страним новинама и ревијама чланцима економске природе. Шретседних је Савеза Трговаца Хрватске и Славоније у o.

FPH, далматинска врста винове лове, која даје десертна вина. Раширена је 000бито на острву Корчули. И.

ГРЛЕНСКИ ВИСОВИ. Бој на Г. В. 4/7 до 18/7 1913. После завршене битке на.

— 2