Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРИВИЧИЋ

љачком батаљону, а после је премештен у 78 хрватску пешачку пуковнију. Пет година био је ађутант бана Шокчевића. 1867 постао је капетан код 53 пуковније, 1878 изван реда мајор, 1883 изван реда потпуковник; као пуковник био је командант 26 пешачке пуковније. 1892 постао је генерал у ПШпемислу, 1896 подмаршал и дивизијар у Оломуцу, а исте године је пенсионисан. [ЈИ ГРИВИЧИЋ ЂУРО, генералмајор (11/4 1827, Перушић — 1/9 1870, Град). Овршио је војну академију у МУЧепег Мепизјааф у 1846 и ступио је као поручник у 3 ло-

вачки батаљон. 1848 постао је натпоруч-

ник, 1849 додељен је генералном штабу српсоког војног збора и постао је капетан, 1859 мајор, 1860 потпуковник, 1861 пуковник и заповедник 19 пешачке пуковније, 18966 бригадир код 10 војног збора, 1868 именован је изван реда тенералом. Учествовао је у рату 1848/1849 код Титела, Бега, Петроварадина и Хеђеша, 1859 У Италији код Солферина, 1866 против Пруса код Траутенау. У овим биткама се сјајно показао, те је више пута, RU 8. JI

ГРИГОРИЈЕ, светитељ и кпитор манастира Ов. Николе на СОв. Гори, који је по њему прозват Григоријат. Помен му је 7/19. Живео је крајем 14 и почетком 15 века. Атонска традиција прича о њему, да је био Орбин и да су српски калуђери 1761, за време пожара у (Ов. Гори, однели собом његове мошти, књиге и хартије са његовим потписом из 1405, као и опис његова живота. Један запис из 18 века“ говори о светитељу | Григорију, архиепископу из племена Немањића, чије су мошти у то доба нађене раздробљене у порушеном манастиру Куманици, на Лиму, и смештене на чување код Антонија Оимоновића у Ђјелом шољу.

[У

ГРИГОРИЈЕ ШП, рашки епископ у доба краља Милутина (1282—1321). Био је необично савестан преписивач књига. 1305 преписао Je у свом манастиру Светих Апостола у Расу законик Св. Саве или Крмчију и даровао је Хиландару. За тај препис сам Г. вели у запису, да га је три пут од речи до речи упоређивао са оригиналом, добивеним из архиепископије. Његов је био и велики сребрни крст, са комадићем дрвета са Христова крста, дар краља. Милутина рашкој епископији, који је 1421 заложио у Дубровнику Никола Грујовић. 1437 тај је крст дарован HOBOсаграђеној доминиканској цркви СОв. Крижа у Гружу, а 1618 пренесен је на чување у доминикански манастир у Дубровнику. Од тада је сваке године о слави грушке цркве свечано ношен из Дубровника у Груж. 1697, приликом преношења, један је фратар оцепио честицу с комадића дрвета Христова крста у том крсту, и даровао је Филипу барону Напуљцу,

који ју je поклонио – Амалији, жени аустрискога цара Јосифа 1. Царица ју је оковала у један диван крст окићен дратим камењем, а допније, посредовањем ђенерала Франа Шишкова Гундулића, добила је и сведочанство од дубровачких доминиковаца, да је тај комадић крста Христова из крста српскога епископа Григорија П. Да би се та »велика светиња« сачувала од даљег сличног оштећивања, престало се 1714 носити тај крст у Груж, те је за грушку цркву начињена сребрна копија тога крста, и у њега постављена једна честица, оцепљена са светог дрвета из старог крста, а оригинал се и данас налази у доминиканској ризници у Дубровнику. Р. Грујић.

ГРИГОРОВИЧ B. И. груски слависта (30/8 1815, Балта — 19/12 1876, Јелисаветград). Врло млад дошао је Г. на велику школу у Харков 1830. Студије је довршио у Дерпту, одакле је 1839 позван на казански Университет. 1844 кренуо је у европску Турску. Његов извештај с тога. шута, пун драгоцених обавештења, објављен је 1848. IT. се бавио подуже у Светој Гори и по Македонији, и видео је том приликом доста ствари, којима се доцније замео траг. На свом путу Г. је накупио и много старих рукописа, од којих су неки уникати необичне вредности. Данас се чувају у Румјанцовском Музеју. На повратку с тога пута, 1846, Г. је био у Бечу, Загребу, Црној Гори, Далмацији и Млецима, а после у Прагу и Немачкој, одакле је тек 1847 стигао у Казан. Од важности је збир његових чланака о старом словенском језику (1852). За нас је од значаја његов и данас занимљиви спис о Орбији 14 и 15 века (1859), (у ком је Г. показао велико познавање предмета. 1865 Г. је прешао на новоосновани Университет у Одеси, где је једно време радио заједно с В. Јагићем (1872—74), који се много користио његовом збирком рукошиса. В. 'B.

ГРИЖАНЕ-БЕЛГРАД. БВ. Винодол.

ГРИЗЕБАХ АУГУСТ, професор Ушниверситета у Гетингену, ботаничар (17/4 1814, Хановер — 9/5 1879, Гетинген). Поред многобројних научних путовања по осталој Евроши, путовао је 1839 mo Балканском Полуострву и Малој Азији. У Јужној Србији био је на планинама Нишџи (Кајмакчалан), Шеристеру, Бабуни и на врховима Шарпланине, Љуботину и Кобилици. Овај пут описао је у две књиге под насловом: Кејве дигећ Кишећеп und nach Brussa im Jahre 1839 (1841). Као оштар и објективан посматрач, Г. је у овом делу дао, поред ботаничких, и врло много теолошких, теопрафеких, епшопграских и друпих података, који су у то доба били сасвим нови. Ботаничке резултате овога пута објавио је у ЗрсЏедшт ЛПогае rumel, еф Ђићушсеае (1844), у којем су на-

== 590, __