Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ТРОБЉЕ ОЕЉАЧКО

подизање пирамиде утрошено је 40.768:50

динара. В. Белић. ГРОБЉЕ СЕЉАЧКО. БР. Обичаји сељачки. ГРОБНИНК, село у Хрватској; жупанија Модруш-Река, котар Сушак; близу талијанске границе, од Сушака 6 км к северу. (шравце, цестом 10:7 км). Има 382 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу. Г. са добро сачуваним Зринско-Франкопанским градом стоји на кршевитом брду (466 м), испод кога је Гробничко поље. — T. је припадао крчким кнезовима (потоњим Франкопанима) ваљда већ OM 1995, и остао је у власти њиховој и њихових наследника Зринских све до њихове заједничке катастрофе 1670/71. Од 1493, кад се била с Турцима несрећна битка код Удбине, до под крај 18 века Т. је био склониште једноме делу растуреног модрушкога каптола. Из 1605 потекао је први познати урбар за Г. и његов котар. По попибији Зринско-Франкопанској, Г. је снашла иста судбина као и друге Зринско-Франкопанске · градове: пљачка од државне коморе, угарске па аустриске. 1727—1766 властела су била Перласи, ~ даље до 1872 Ва ћуапу, ma Тћигл-Тахј5, — Град Г. је данас својина општине, која у њему има свој уред. Некад је било и само место Г. »варош«, опасано зидом и утврђено кулама, од којих су преостали само незнални остатци. Жупа је гробничка врло стара; већ 1288, кад се писао винодолски закон, спомиње се тробнички плован Кирин.

Литература: Е. Лашовеки, Гореки Котар и Винодол (1923), 67—90.

: Ј. Модестит.

ГРОБНИЧКО ПОЉЕ, у најзападнијем крају Хрватске, близу талијанске Ppaнице, од Сушака 6 км к северу, краска. је котлина, некада ваљда језеро. Поље се простире од запада (Јелење) к истоку Хдо под Камењак) 6 км далеко, док му је највећа ширина за половину мања. Особито је са севера ограђено · планинама (склоп Обруча 1.377 м), али с њих кадшто дере врло јака бура. Насред поља диже се 395 м високи Хум, који га раставља на два неједнака дела. Западни је део већи, али нижи (293 м), бујан и зелен, пун њива и ливада. Црница је земља гдешто врло дебела, и тако сипка, да се тло мотиком обделава. 'Ту расте кукуруз бујно као у Посавини; сеје се различно жито, сочиво (вариво), лан, репа и кромпир. И воде има; најзнатније је језерце код Мајура, које никада не пресише. Источни део, којим пролази „Лујзинска цеста у Горски Котар, знатно је мањи, али виши (328 м), каменит, пуст и неродан; само мало има пашњака. и ливаде. Од културних биљака знатна је једино раж. Карактеристична је врста, траве рудинац (ЕезНпа зијсађа), јер после

цветања сав источни крај поља добије од њега жутосмеђи покривач. — 1470, 1594 и 1600 било је на Г. П. борбе с Турцима. 25/5 1862 славила се на Г. П. посвета заставе негдашње жупаније речке, коју је извршио бискуп Ј. Ј. Штросмајер. Литература: Драг. Хирц, Хрватско Приморје (1891), 67—72. — Ј. Модестин.

ГРОБНИШТИНА. Под тим се именом разумевају: Гробник, Гробничко поље и околина. То су управне општине Гробник, Јелење и Церник-Чавле, у свему 905 км“ са 7.665 становника. Гробничани су марљиви и радишни људи. Изврстан им је производ гробнички сир јетко сланога укуса. Ј. М-н.

ГРОЖЂИЦЕ су бобице грожђа, увеле због презрелости. Кад је лепа јесен грожђе остане на треовима да се смежура или осуши. То се грожђе употребљава у Далмацији за прављење десертног, слатког вина. (8. Просеко.) a

ГРОЛ МИЛАН (31/8 1876, Београд). Овршио је филолошко-литерарни – отсек на Университету у Београду. Студирао је две године књижевност, а специјално позориште, у Паризу. Професорски испит положио је у Београду. 1899 постављен је за помоћника драматурга у Народном Позоришту и за суплента гимназије. 1903—06 био је драматург, 1906—09 професор, а 1909—1994 (с прекидом од 6 месеца, у 1911) управник Народног Позоришта. Од августа 1924 био је потсекретар у Министарству Опољних Послова у кабинету Љ. Давидовића, а потом посланик у Цариграду. По паду Давидовићевог кабинета стављен је на расположење. 8/2 1995 изабран је за народног посланика. — Уређивао је Дневни Лист 1906—1911, Одјек 1913—1915 и 1924, и Југословенску Лигу у Женеви. У емиграцији, за време Светског Рата, био је шеф српског пресбироа у Женеви. Радио је раније на политичким листовима: Дневном Листу (у коме је 1895 изишао његов први чланак), Занатлиском Гласнику, Одјеку и Недељпом Гласнику и на књижевним: Звезди, Новој Искри, Мисли, Новој Европи. Сталан је сарадник Српског Књижевног Гласника од његовог почетка, а при његовој обнови, после рата, и члан редакционог одбора. Чланке – новинарске и књижевне пије сабрао у књигу, али је написао неколико пропатандистичких Дела, за време Оветског Рата, која су издата, под псеудонимима. Превео је анонимно пеколико позоришних комада, а Ba CpMску Књижевну Задругу превео је приповетке Проспера Меримеа: Коломба и Кармен. Г. је дело закон и уредба о Народном Позоришту од 1911; он је преуредио позоришну | администрацију и режију, основао је глумачке школе и после рата завео оперу. За време његове управе 0б-

= 594 —