Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

је и проширена и позоришна Ј. Иродановић.

новљена зграда.

ГРОСУПЉЕ, село у (Словеначкој, југоисточно од Љубљане. Има 264 становника, (1910). У Г. се одваја од железнице · Љубљана—Ново Место—Карловац пруга · за Кочевје, која ће бити важна кад буде продужена до железнице Загреб—Река. У Г. има фабрика ужареких производа.

i А. М.

ГРОХАР, уметнички клуб у Марибору. Основан је 1919. Циљ клуба је удружење словеначких уметника мариборске области ради приређивања изложаба и чувања сталешких интереса. До краја 1924 клуб је приредио 12 изложаба. Први претседник био је сликар B. Цотич, а од 1923 је претседник сликар Антон 0

ГРОХАР ИВАН, сликар (1867, Сорица — 19/4 1911, Љубљана). Г. је учио сликарство у Крању (Брадашка), Загребу и Грацу, сликарску академију у Прагу и Минхену код Ажбе-а. Г. је радио у Крањској; сликао је у зрело доба импресионистичке слике, највише у околини Шткофје Локе. Он је један од најталентиранијих словеначких импресиониста. У прво доба је радио доста за цркве (слика Opma Исусовог у бискупском двору у Љубљани, слике у цркви на Брезјама). Излагао је заједно са другим импресионистима, у Љубљани, Београду, Бечу и т. д. Главна дела су му: Сејач, Копривник (у Народној Галерији у Љубљани), Пролеће, Стара Лока више пута, Рад (скица у Народној Галерији и т. д.).

Литература: Грохар (Љубљански OBOH, 648); Ј. БВавпотич, Грохар, критика (Олован, 1914).

ГРОХОТЕ. B. Сулет.

ГРОЦКА, варошица у СОрбији на Дунаву (Подунавска Област). Има испод 5.000 становника. (Среско је место. Има пошту. Околина је богата виноградима. Г. је подигнута 1550. У 16 веку је имала караван-серај и била је станица на Цариградском Друму. У доба аустриске окупџације (1718—39) била је главно место истоименог дистрикта. Код Г. је 23/7 1737 била између аустриске и турске војске велика битка, у којој су Аустријанци до ноге потучени.

Литература: К. Костић, Трговачки центри и друмови; Ердељановић и Николић, Трговачки центри и путеви.

Р. Јакопич, ~ Иван 1911, 297 и знаност ин

ГРОШ, сребрни новац. Од латинског средњег века звао се бго55и5, а немачки Стозећеп, Французи су у 13 веку у ков-

ници новца у Туру ковали већи сребрни “

новац, који су звали Grossus Turonensis, Чешки краљ Вацлав П ковао је прашке грошеве, који су у целом свету нашли одзива. После су се и други сребрни

ГРУБИШНО ПОЉЕ

новци тако звали (на пр. млетачки матапани). У Србији је још у новијем времену Г. вредео 20 пара динарских, а у Аустрији 10 филира. ИС

ГРУБАЧ СВЕТОЗАР, протојереј и парох у Крижевцима и црквени писац (1864 — 13/2 1922, Крижевци). Радио је много на пастиреком богословљу и штампао је чланке NHB свештенопастирске праксе по Орпском Сиону, Богословском Гласнику и другим црквеним листовима. Уз то је издавао поучне књижице за народ, нарочито против пијанства и других порока. 1905 уређивао је свештено-пастирски лист Пастир Добри. р

ГРУБЕР. ДАНЕ ДР., историк. (17/6 1856, Сењ). Основну школу и гимназију учио је у Сењу, где је 1874 матурирао, а Университет у Загребу (1874—1878). После завршених испита служио је као гимназиски професор у Бјеловару (1879—1881), у Загребу (1881—1882), Пожеги (1882 до 1895) и Загребу (1895—1910). Промовисан је за доктора философије 27/3 1889 у Загребу. Од 1902 био је приватни доцент загребачког Университета за · хрватску историју у време народне династије, 1909 добио je наслов ванредног професора. Университета, 1924. наименован | је 858 средњошколског директора и остављен у служби Университета. Оем свог научног рада на Университету, сарађивао је много у Матици Хрватској, где је био потпредседник. Радио је и у Друштву Хрватских Књижевника. — Г. се већ рано шочео бавити студијама из хрватске историје (од 1879), па, је израдио читав низ расправа, у којима је дао резултате, који ће се одржали трајно у хрватској историографији. Сарађивао је у Вјеснику Хрватског Археолошког Друштва (старе и нове серије), Вјеснику Кр. Хрватско-Олавонског Земаљског“ Архива, Наставном Вјеснику, ЈБетопису Југославенске Академије, Раду, Шросвјети (Загреб), Хрватском Колу. — Најзнатније су му ове расправе: Борба Хрвата с Турцима од пада Оигета до мира. Житва-Дорошког (1566—1606) (1879), Нелипић кнез цетињски и кнински (1886), Војевање Људевита I у Далмацији с хрватским велможама и с Млечанима од почетка његова владања па до осамгодишњега примирја с Млечанима (1342—1348) (1888), Борба Лудовика 1 с Млечанима, ва. Далмацију (1348—1358) (Рад, 152), Далмација за Лудовика 1 (1358—1382) (Рад, 116, 168, 170), Иван К. Ткалчић (Љетопис Југ. Акад.), Омјештење Хрвата у новој постојбини после сеобе (Хрватско Коло, У, 1909), О дукљанско-барској и дубровачкој надбискупији до половице 13 стољећа. (Вјесник Зем. Архива, 14, 15), Гргур II Брибироки, прије год. 1301—1363 (Наставни Вјесник, 30), Повјест Истре (1924).

: В. Новак.

ГРУБИШНО ПОЉЕ, село у Хрватској, жупанија – Беловар - Крижевци; – подно

— 525 —