Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ГУТМАН
(као 6 жица у виолон-чељу), а њихов се други крај омота око чивије, те се тако, затезањем струна, добија тон, који се жели. Струне леже на кобилици, да не би додиривале потплату. Отруне код чивије не леже на дивчику, него су од њега удаљене, и зато прсти додирују само струне, а не и дивчик. Варјача, кожа и ДИвчик, а нарочито глава гусала ките се шарама. Има великих двоструких, и малих једноструних |. RO њихова величина није одређена. Потребно је само да делови гусала буду у сразмери. — Гудало, којим се шревлачи преко струна, гради се од јаворовине, шимшировине или лесковине, оковано је гвожђем, и има, често, карике од гвожђа, које звече шри свирању. Обим тонова на Г. износи једну и по октаву, од с! до 67, али се мелодије изводе обично са првих пет тонова, који се добијају помоћу празне жице. и четири прота. У опште је могућа цела хроматска скала. Више тонове гуслари производе кад скрате струне прислонивши лако на њих средњи део прстију леве руке. Флажолети се добију кад се јаче притисну прети на струни, а гудалом се лакше превлачи преко струна, приближивши се гудалом ближе кобилици. Ако на Г. има две струне, друга је углазбена у жварти, из разлога што наше песме свршавају обично са другим ступњем скале, и на тај начин добије се на другом ступњу акорд горње доминанте. Каткада је друга струна углазбена шизопо, Мелодије гусала су монотоне, али се на њима даду извести и интересантна кретања ~ мело-
диска. К. Манојловић. ГУТМАН АНДРЕЈ, шисац (25/11' 1784,
Радгона — 10/7 1850, Ратен, немачка
Штајерска). Г. је MO 1800—1805 — ги-
мназиста у Марибору, до 1811 философ и теолог у Грацу, до 1824 капелан, до 1829 жупник у Сопоти, а касније је живео у Ов. Јакобу, у Оловеначким Горицама (до 20/6 1838), у Грацу (до 1841), у Хајлбруну (до 1847) и Ратену. Под утицајем покрета БВразове генерације почео је писати своје сатиричне песме и шпреводити. Лукијана, а у нужди у Шлерове молитвенике. Једино Г. световно _ дело, које је штампано, било је Нови Ведеж (1938 прво издање, 1841 друго издање). Нови Ведеж је прва словеначка збирка стихова за шаљиву игру коцкама, има тлатку версификацију, а много особених трубих шоента.
Литература: Огозеп, Вићит Levant, 1, 113, 156; Мацун, Згодовина, 77 до 79: Зборник Матице (СОловенске, 1900 и 1905; Водитељ, 1911, 323—25 (5 писама Марку Гласеру, 1833—35). Фу КГ.
ГУТМАН ВИЛМОШ (1848 — 5/9 1991, Ђудимпешта). 1884 купио је, заједно са братом Кдмундом, од валповачког 'властелинства овећи комплеке земље и шуме. У циљу његове експлоатације, подигао је
Ђелишће, на коме је радило 1.000 радника
у разним индустриским предузећима. За
експлоатацију пространих купљених шума, у Воћину и Ораховици изградио је подравску железницу уског колосека, дугу 180 км, која обавља и особни промет. Суделовао је у стварању многих тпредузећа у Славонији. Када је фирма Гутман 1918 претворена у акционарско друштво, постао је Г. претседник тог друштва. Он је био и претседник Подравске O
ГУТСМАН ОЖБАЛД, филолошки и побожни писац (4/8 1725, Грабштајн, Корушка — 1790, Целовал). Г. је учио 1739 до 1745 у Кремсу, ступио је 1745 у Бечу и језуитски ред и довршио до 1747 Новицијат, био је око 1747—50 у Леобену герекеп5 ћиташпогит, у Грацу око 1750 до 1753 учитељ, око 1753—59 слушалац философије и теологије, 1759—60 у Бечу префект терезијанске академије, око 1760
до 1761 у Зволену у (Оловачкој, и око.
1761 у Целовцу словеначки и немачки »путујући мисионар за Корушку«. TT. je међу целовачким језуитама постао главни и ауторитативни претставник рада за стварање црквене литературе, са нарочитим обзиром на потребе корушких Оловенаца. Написао је после целовачког превода Пархамеровог Катехизма из. 1761, најпотребније књиге за верско образовање (Кристијанске реснице, 15 проповеди, 1770, Евангелије ино брање, 1780), два уџбеника (велики катехизам, око 1777, АВО 1790), молитвеник за народ (1788), црквену песмарицу и помоћне књиге за теоретско познавање језика [Anmerkungen uber die wind. u. krainer Rechtschreibung y Pecgumaa u cemaparnHo, Wind, Sprachlehre, 1777, Deutsch-windisches Worterbuch, 1789). — Г. је утицао на правопис и ширио свесловеначку и словенску оријентацију.
Литература: АЊег, ШееШвеплјан der Amnalen d. Literatur und Kunst, 1803, Op. 8; Stoger, Scriptores, 1856, 114; Scheinigg, Kres, 1885, 520, 628; Gemmel-Elischbach, Gesch, d. Theres, Akademie, 9.
Ф. Кидрич.
ГУЧЕВО, планина у (Орбији, између река: Дрине-Штире-Борињске, 6'5 RM јужно од Лознице. Највећи висови су: Црни Врх 759 м, Кули те 708 M, Кам 656 м. Западним подножјем иде друм ШабацЉубовија. JI. B.
Бој на Гучеву—Борањи од 8/9 до 24/10 1914. Да би парирали офансиву 1 српске Армије у Срему, која је почела, б/9 1914, Аустријанци су 8/9 предузели офансиву на западном фронту, од Парашнице до Љубовије. П и Ш српска. Армија, браниле су овај фронт, 'и на њему су се развили огорчени бојеви! и борбе, који у општем скупу ~ прететављају дутотрајну битку, назвату »Битка на Дрини«, чији је један део бој на, Гучеву—Борањи.
__ Bad —
4.