Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГУЧЕТИЋ

Овим је завршен овај бој, чији су резултати били: јако исцрпљење Аустрија наца и задржавање њихове офансиве ва више од два месеца. Српске трупе исто тако биле су знатно исцрпене, али са положаја су се повукде тек доцније (8/11), гбог ново створене ситуације на делом "војишту. Губитци српских и аустриских трупа били су веома знашни, но тачан број још је непознат.

В. Белић.

ГУЧЕТИЋ БЕНДЕВИШЕВИЋ „САВКО '(Gozze), песник (друга половина 16 века — почетак 17 века, Дубровник). Cacraвио је најдужу дубровачку драму, са готово 4.000 дванаестераца, Далиде, која је у исто доба и једина, бар донекле оригинална трагедија у дубровачкој књижевности. У њој је Г. обрадио тему, коју је и Шекспир у трагедији Ромео и Јулија. За прва четири чина слободно је превео с талијанскога, Аријадну Лудвика Грота, а за пети је употребио Гротову Дап бе,

Литератутра: Отари писци хрватски, књ. 16; Грађа, књ. 9. 1. PP.

ГУЧЕТИЋ ПАВАО, дубровачки сликар 18 века. Путовао је по Италији и скупио велику збирку слика, цртежа и бакрореза. Истакао се као сликар портрета. Међу његовим делима истиче се нарочито портрет његова пријатеља Бенка Отаја. 4. JJ

ГУЧЕТИЋ ЏИВО (ИВАН) (Согге), пееник (— око 1667, Дубровник). Био је ступио у исусовачки ред, али је. после 12 година из њега истушио и вратио се у домовину, где се бавио науком и поезијом. Остала је у рукопису његова драма, То, у којој је драматизовао познату епизоду из Овидових Метаморфова о љубав. ници Јупитеровој, коју је Јунона mpeтворила у краву. Ту је драму Г. најпре написао талијански, па је сам превео на наш језик. Осим тога је сасвим верно превео с латинскога исусовачку школску драму Леон философ. ДМ ЈУ.

ГУЧЕТИЋИ (Согле), стара племићска. породица дубровачка, од које је потекло више угледних литерата, међу њима Иван, син Отефана Г. (1454 — 11/8 1502), одличан латински песник и товорник, кога Ангело Полицнано (1454—1494) пореди с првацима римскога песништва; неке су се само његове песме штампале у туђим књигама, тако у издању песама Јакова Ђунића. По његову тестаменту од 29/2 1502 види се, да је имао лепу библиотеку. — У 17 веку истакао се као врстан песник

у латинском, талијанском и матерњем језику Иван Г. (— 1667), који је тестаментом од 11/7 1667 оставио завичају своју богату библиотеку. Био је испрва исусоBall, но рано је иступио из тога реда и оженио се Маром од племићске породице Ђамањића. Талијанску драму То посветио је 1652 опату Стефану Градићу. Поред Николе Витова, који је у 16 веку (1549—1610) изишао на глас као угледан философ, и штампао многа своја дела, у 18 се веку истакао Ладислав Г. (1746). Написао је предговор дубровачкој повесници Џона Растића (Кезн) и опртао у латинским стиховима удес своје породице: Де casibus familiae et domus suae. ПГ.

ГУШТАЊ, варошица у СОловеначкој, у Межишкој долини, која је до 1918 чинила део Корушке. Има 1.290 становника (1991). У граду Равне налази се велика фабрика челичних производа. А. М.

ГФРЕРЕР АВГУСТ ФРИДРИХ (СБ обгег), историк (5/8 1803, Калв (Са) — . 6/7 1861, Карлове Бари). Учио је богословију у Тибингену. Када je DaCKHнуо. с шпротестантизмом, шрешао је као чиновник на библиотеку у Штутгарт (1830). ШПолагано се све већма приближавао римокатолицизму. Зато је позван за професора историје на Университет У Фрајбург (1846). На сабору у Франкфурту 1848 играо је врло видну улогу. Нагао и плаховит, стављао је неостварљиве предлоге; био је велики непријатељ Пруске. Формално је прешао у римокатоличку цркву 27/11 1853. — Г. је био веома оштроуман, имао је много смисла за комбинацију, али није имао метода и довољно објективности. (Своје судове је често мењао. Врло добро се осећао у журналистици и у вези с тиме много је радио око модерне историје. За историју Јужних: Оловена знаменито je његово nemo Byzantiniscthe Geschichten (I—9, 1872—74), које је после његове смрти издао познати градачки професор Ј. Ђ. Вајс. Особито за хрватску историју је важан први TOM Geschichte Venedigs von seiner GrindungS bis zum Јаћге 1084, где je Г. врло пажљиво WIpOyqaBa0 односе Млетака према Византији и Хрватима. У другом тому је 28 чланака из историје Јужних 'Оловена и Византије, који не иду даље од 12 века. Научно су радови

Г. великим делом, застарели, али су занимљиви | због универсалистичких JIOгледа Г. и због његова темпераментна. разлагања. Н. Радојчић.