Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДАБАР. 1. Жупа у Јужној Орбији, У полини доњега Лима, између Пријепоља и Прибоја, у Ужичкој Области. „NL. је у

планинском пределу, чија су важнија на-

сеља дуж Лима, на нижем и питомијем земљишту. На Лиму, код ушћа Увца, апеолутна је висина око 400 М. Жупа је TIOзната из српског оредњевековног доба, звала се још Дабарска Жупа, а шпротезала се низ Лим и до ушћа у Дрину, повише Вишеграда, у Босни. Литература: Петар Мркоњић, Оредње Полимље и Потарје (Насеља, 1, 19092, 258). IPOD, JJ 9. Седиште епископа, установљено је 1219 у манастиру (Ов. Николе, у Бањи, код Прибоја (у доњем Лиму). 1327 босанска војска опљачкала је ову епископију. Њену цркву су обновили краљ Стеван Дечански и епископ дабарски Никола. У 16 веку помињу се дабарски митрополити. Патријарх Антоније (1575). обновио je пдркву. Шри крају 16 и у почетку 17 века лабарска митрополија претопила се у 60санску (у 18 веку митрополити се зову »дабробосански«), са седиштем у Сарајеву. У 13 веку био је Д. важно место. Његова се црква спомиње као станица трговачких каравана. У њој се налазе троб кнеза Војислава и чланова породице Војиновића.“ 3 ] 3. Речица у Босни, лева притока Сане. Извире из врло снажног врела под Великом Мријежницом (676 M). Тече ка истоку-североистоку, улива се око 2 км низводно од села Дабрићи. Дужина тока је 3'5 KM: JI. 0. 4. Џоље у Херцеговини, на истоку од Стоца. Помиње се у 10 веку као жуша у области Хуму. Сточарски је крај. М. Ф. ДАБАРСКА ЕПАРХИЈА. Основао je Op. Сава 1219 у манастиру Бањи у Дабру, на доњем Лиму, код Прибоја, на граници Рашке и Босне. Познато је само 'неколико њених епископа из 13 и 14 века: Исаија 1281—1991, Јован 1291—1309, Методије 1322 и Никола 1329. Доцније нема помена о епископима све до 16 века. Изтледа да је за време владе краља Твртка 1 у северном крају Рашке Д. Е. узвишена на митрополију и пренесена у манастир Милешево. Када је Милешево дошло под власт херцега Отепана могуће је да је за Босну обновљена у Дабру стара епископија и названа босанском. ДАГ

В. П-Ћ.

ДАБАРСНО ПОЉЕ, омање карсно поље у Херцеговини, источно од Croma, #8међу планина: Трусине на североистоку, Хргута и Кубаша на југозападу. Пружа, се у правцу раседа од северозапада. на југоисток, а у истом се правцу спушта од 560 до 470 м апсолутне висине. Поље је дугачко 21 км, широко 22 км и дели се на три, хидрографски скоро самостална, басена: торњи део са Барама, средњи део ШЊивине и Баре, и најнижи део Дажиље. Кроз Д. П. протичу две речице: Опачица, која при“ средњем водостају код Бара процурује у тле, и Бријека. Обе се течице при високој води споје и пониру у понору Пониква. Дужих поплава има на јужној половини поља, док је северна највећим делом сува. Џоводњи трају шпросечно 7 месеца, од новембра до краја маја, обично на површини од 12'5 км“, са средњом максималном дубином OKO 9'5 M. Површина. целог поља је 929'8 кмг. Поље је, вероватно, названо шрема дабру, животињи која је раније живела у тим крајевима. Литература: јЈ. Цвијић, Карена поља, западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900); A, Gavazzi, Die Seen des Karstes (АЂЂ. 4. к. к. веовг, Сез., Ва. У, 1903/04); A, Grund, Beitrađe zur Morphologie des Dinarischen Себ без (Сеовг, АЂЋ., Bd. IX, Hr. 3, 1910), JJ. B.

ДАБИША, краљ босански 1391—1395. Умро је 7/9 1395. Д. је синовац краља Твртка. Шротив њега је Д. учествовао у побуни брата му Вука (1366—67). После се измирио с Твртком и постао је његов наследник 1391. — Под Д. је почело опадање Босне и превласт моћне властеле. У. Ђаковачком Уговору, јула 1398, пристао је Д. на поновну мађарску врховну власт, и да га у Босни непосредно наследи маг ђарски краљ Сипиомунд. Д. је потиснут и из Далмације, коју је 'Гвршко освојио с доста напора и са нарочитим политичким комбинацијама. То је било после пораза босанске опозиције мађарској и лично (Сигисмундовој превласти (борба, код Добора августа 1394). 3. ЈА,

ДАБОГ (исто што и Дажбог, од »дати« и Бог, а не од »дажд« и Бог) је некадашње (опште словенско) божанотво сунца. У једној (дуалистичкој) приповетки из Мачве (Вила, 2, 1866, 652) Д. је деградиран и постао ђаволом. 'То је углавном једино место, где се код Орба опомиње Д.

13. 3.

= 589