Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

же бити кадуктни поступак и нулификација – дионице. право присуствовати тлавној скупштини (одвојено. право гласа), право побијати закључак главне скупштине тужбом Ништетности, право на дивиденду, односно и на супердивиденду (купон: упутница на дивиденду; талон: упутница на кушоне). Дионичар нема право на камате од дионице (изузевши основне т. ј. од приправе до деловања предузећа). Миноритетна права (дионичара и појединца, са 10% основне главнице) јесу: шраво сазвати изванредну главну скупштину и право изазвали испитивање деловања равнатељства по суду. Организација дионичкога друштва: 1. Главна скупштина дионичара. Орган воље дионичкога друштва. Оастаје се сваже године бар једанпут у седишту о друштва. Компетенцију њену {quorum postulat “/io, изнимно % основне тлавнице у СОловеначкој и Далмацији) одређује трговачки закон, а тај је: избор равнатељства (управе) и надзорнога одбора, апсолуториј · истима, · прегледање ~ рачуна, биланса, деоба добитка и губитка, фузија, картелни уговори, повишење и смањење основне · главнице, измена друштвених правила. 2. Равнатељско веће (управни одбор). Извршни је орган (мандатори дионичкога, друштва). По закону их не веже (друкчије у Словеначкој и Далмацији) забрана конкуренције. Чланови равнатељства јамче солидарно (дионичком друштву, дионичару, трећим особама). 3. Надзорни одбор, састављен је од најмање три члана. Контролни је орган (мандатни однос). Ефект је контроле: сазив главне скупштине. Јамство солидарно. У Словеначкој и Далмацији место тога органа могу бити ревизори; најмање два. Живот је изврнуо овај демократски принцип организације Д. Д. у аристовратскоаутократски. Главна скупштина и надзорни одбор су декорација, а 'равнатељско веће, ушравии одбор, је свемоћан. Начини престанка Д. Д. јесу: фузија (универсална – сукцесија, разлучена ~ управа имовина) и аморпливација. ЈЛиквидација, облигаторна. Џостоје редне казне за осниваче, чланове управног и надзорнога одбора, ликвидаторе заступнике иноземних Д. Д. Изриче их (затвор до 3 месеца; глоба до 500 динара) трговачки суд. ИМ. Стражницки.

ДИОНИЧНО ДРУШТВО ЗА ИНДУСТРИЈУ ЖЕЉЕЗА, Зеница. Основано је 1892 као задруга, с капиталом од 2,600.000 круна. 1899 претворено је у акционарско друштво, а 1918 повећан је капитал на 5,000.000 круна. 1922: национализовано је, уз учешће државе. Друштво има фабрику у Зеници. Џроизводи сваковрсно фасонирано и ваљано гвожђе, жице и железничке шине, челик. Има 8 Мартинове шећи, с укупним капацитетом 5.600 валтона челика, тодишње. Ваљање се врши на 4 пруге (800, 1.000 и 2 од 500 коњеких сна-

Дионичарова cy права.

ДИПЛОМАТСКА СЛУЖБА.

та). Електрична централа има два генератора, од 1.500 и 500 коњеких снага. ГОо- дишњи капацитет је 4.500 вагона ваљане робе. Радника је запослено око 800. Подигнуте су споредне радионице, болница, хемиска лабораторија, шекагра, купатило и т. M. Највећа продукција била је 1912: 33.870 тона. : ZO 0

ДИПЛЕ, музички инструменат. Шраве се од јаворова дрвета и састављене су од две цеви, које су пробушене у једном комалу угласто израђеног дрвета, а на којима се налазе два реда упоредних руша, два писка и кутла. Кутао је засебан део, који долази над два писка, и у њега се. дува, да би се производили тонови. Како је врло заморно свирање на Д., нарочито кад се у кутао ставе уста тако, да образи сасвим затворе кутао, то се употребљава, и овај начин, који не замара: кутао се скине, и дува се у оба писка, који се налазе одмах до кутла, а на другом, засебном, делу дипла.

На. диплама има пет пари рупа. Осим њих налази се још једна трупа изнад ових, као и поједна на левој и десној страни цеви. Оне служе да се дипле удесе »ситније или крупније«, односно да тон буде сонорнији или тањи у тембру, за то их, према потреби, затворе воском.

Дипле | дају _ следећи ie | тонова: б, a, h, c, d, e. Кад се свира, један прст дође на обе рупе у једноме реду. Кажипрст и средњи прст десне руке долазе на прве две горње руше до кутла; паладц придржава са доње стране инструменат; домали и мали шрет држе се слободно под

цевљу уз палац. Другим трима рушама,

управљају кажипрет, средњи и домали шрет леве руке. Мали прет леве руке или је испружен, или поклопи оне две руше на горњем врху цеви (односно на доњем, јер је он у ствари доњи кад се свира). Ако се хоће да звук дипле буде блажији, онда се зачепе све леве руше осим оне највишега тона. Ово чини да се лакше даду извести и бржи покрети као и мелодиски орнаменти. Кажипрет десне руке (звани псетанце) креће се непрестано и даје дрхтаве тонове, и то као кад лају TIGH. К. Манојловић.

ДИПЛОМАТСКА СЛУЖБА. На основу члана 5 Устава од 1838 донет је 29/5 1839 први закон у кнежевини Србији о устројству Министарства Иностраних Дела, под именом Устројеније Књажевске Канцеларије. Закон је потписан од Милана Обреновића »књава серпоког«, а премалоттисан од Шретседатеља (Оовјета Генерал-Мајора Ефрема Обреновића, Главног Секретара Совјета, Мајора (Стевана Марковића, а између ова два потписа, с десне стране, налази се поттис Књажевеког Шретставника, Попечитеља Иностраних Дела Кавалира Аврама Петронијевића. — Функција књажеве канцеларије, по закону је »зани-

= 601