Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДИПЛОМАТОСКА СЛУЖБА

мати се отправљањем свих оних дела, која, улазе у састав внутрености Књажевства Српског, као и оних, која су шопечитељу иностраних дела сношенија са, иностраним властима имајућем на извршење поверена« (чл. 1). Шеф књажеве канцеларије био је књажевски претставник, који је у исто време и Попечитељ Иностраних Дела и природни »мјестобљуститељ« (заступник) књаза у случају »препјатсвија« (отсуства) његовог (чл. 2). Под њиме стоје: један директор, 2 секретара, 3 столоначелника, · 4 протоколиста, 1 архивар, 1 регистратор, 1 преводчик — преводилац, знајући више најпотребнијих језика за »опстојатељетва. и сношенија српска«, 1 ћЋатип — писар турски, 1 писар грчког језика, и 1 канцелиста, (чл. 4).

Дужности Џопечитеља Иностраних Дела по закону од 1839 су следеће: 1. ушрављати односима, између Орба и иностраних власти и са овима водити директну шпрешисву (чл. 11); 2. издавати пасоше Орбима. за иностранство (чл. 19); 3. водити рачуна, да се ти пасоши поштују изван граница, Србије, тако да се лицима, која са, тим пасошима путују, не чине! у иностранству никакве сметње; 4. бранити сваког Орбина понаособ од неправди и угњетавања у иностранству и права Срба у опште; 5. одржавати преписку са српским каптућехајом, наименованим код »Блистателне Порте Отоманске«, а и са свима агенцијама, које би се у иностраним државама завеле, »еношенија« имати; 6. издавати (Србима, који то буду тражили, писмене дозволе за исељење из (Србије; 7. издавати одобрење за ношење страних ордена, и одличја Орбима, које би стране државе одликовале; 8. прегледати молбе странаца, који би желели насташити се у Србији; 9. чували и у целости држати уговоре између ~ иностраних држава и »Блистателне« Отоманске Порте, у Колико се Србије тичу, и настојавати, да се они у дејство приведу; 10. чинити предлоге књазу за наименовање лица било на раду у Канцеларији било у агенцијама Ha, · страни; 11. давати отеуство чиновницима, канцеларије, и најзад 19. шремапотшиса– вати све указе, одредбе и дишломе, као и сва сношенија, која под именом књаза с иностраним властима буду ишла, како се то вели у самом закону. — Закон од 1839 регулисао је исто тако (детаљно M функције директора, секретара и (осталог особља, канцеларије. Директор је ушравитељ-шеф Књажевске Канцеларије како у политичком, тако и у економском Потледу. Он одговара, за ред и тачност целокушног посла канцеларије и мора да зна све што се у њој ради. Ови канцелариски послови пролазе кроз његове руке. Њему су потчињени секретари и све остало особље канцеларије. По чл. 7 у тројења. Совјета Књажевства Орпског, он ваступа претставника и Попечитеља Иностраних Дела за време његовог отсуства.

Сву пошту, која долази за књаза, Шретставништво и Попечитељство, примаће директор, који ће је отворити, предавати је на завод, па потом подносити претставнику или шопечитељу, ради даљег поступка. Све важније предмете он ће сам израђивати. Саставе секретара и столоначелника прегледаће, па их вратити коме надлежи на преписивање. Он ће се старати, да се предмети на време израЂују, да посао у опште не заостаје, и због тога ће бити дужан с времена на време прегледати протоколе ши акта, која би била нерешена. Водиће рачуна, да протокол и регистар буду исправни и тачни. ОБ ће исто тако водити рачуна о владању и приљежности на послу свих чиновника канцеларије, почев од секретара, до канцелисте. — (Секретари су дужни тачно, приљежно и без одлагања, вели се у тексту, израђивати посао, који им буде давао директор. Ове израђене предмете предаваће на прочитање директору. Овако на чисто преписано писмо дужни су прочитати и гарантовати, да је без погрешке преписано. — Столоначелници су помоћници секретара и имају исту дужност као и ови, »само што за беспотрешно прешисивање писама неће гарантовати они, него секретари«. — ШПротоколиста је дужан сваки предмет тачно у протокол завести и одговара за сважу неправилност у протоколу. — Архивар је дужан одржавати чистоту и ред у архиви, и одговоран је за сваку 'неправилност и неуредност у њој. — Репистратор је одговоран за регистар, у који мора взавести тачно сваки акт, који буде дошао у канцеларију или из ње буде изашао. Шреводилац, ћатип турски и писар трчког језика, дужни су тачно и савесно поверена им дела преводити и отправљати. — Канцелиста је дужан свако званично писмо, које му се да на препис, без одлатања, »чисто и без погрешке преписати H ономе, који га је саставио, на. прочитање: поднети«. Ови чиновници канцеларије као и агенција на страни полажу заклетву на своје звање пред претставником, коме и писмену заклетву са својим потписом у руке предају. — Овај закон предвиђа и: регулише и курирску службу при канцеларији. Шеф курира је татар-ага. Он је, вели се у закону, поглавица. Татара. или курира п експедиције писама, Канцеларије, Совјета, осталих трију Мишистарстава. као и других надлештава. »Он је дужан свако дано му писмо отправљати без одлагања и прописивати ред, по коме ће свако од татара-курира путовати. Њему је придодат и један експедитор, који има записвати свако експедовано и свако примљено шисмо. И татар-ата и татари и експедитор полажу заклетву на своје звање пред претставником, коме у руке предају, као и остали чиновници, писмен текот заклетве са својим погшисоМ.

Овај закон укинут је за време владавине кнеза Михаила, законом од 10/3 1862:

— 6023 —