Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

трговачком погледу; г) емиграцијоно шпитање. 1У. Отсек: Шротокол, архива, експедиција. — УП, Директори одељења. На место ранијих начелника нова уредба установила је звање директора одељења. На челу сваког одељења стоји директор одељења, са потребним | бројем секретара, писара и осталог особља (чл. 3). Директори одељења постављају се указом, на кредлог министра Иностраних Дела, и непосредно су потчињени помоћнику министра Иностраник · Дела. На челу појединих секција постоје шефови које шпоставља министар Иностраних Дела решењем. — УШ, Класе секретара и писара. На, место ранијих пет класа секретарских и писарских, уредба од 1919. увела је три класе секретара L, П, и Ш. и две класе писара 1, и Ш Класе се не могу прескакати. — ЈХ, 'Оаветници посланстава. У чл. 99 уредбе вели се: дипломатска заступништва, моту имати поред шефа мисије још једног саветника посланства. Он има ранг директора одељења, и поставља се указом на предлог министра Иностраних Дела. Х. Три класе секретара и две писара по посланствима. Секретари и писари посланстава 'на страни деле се у исте класе као и секретари и писари Министарства Иностраних Дела, и имају исти ранг са њима. Џрема класама секретари при посланствима зваће се: први, други, трећи секретар (чл. 30).

Организадија – Министарства – Иностраних Дела, по уредби од 1919, претрпела је у току 1922 извесне измене. Шрема, чл. 4 уредбе од 1919 министар Иностраних Дела овлашћен је отварати, по потреби, и нова одељења, сем оних, које предвиђа уредба. Тако је, решењем од 2712 1922 установљено, поред дотадашњег политичког одељења, једно ново, т. Зв. друго политичко одељење. Надлежност првог политичког одељења остала, је иста, као и по уредби од 1919, само је измењен и повећан број отсека. На место три ранија отсека, шрво политичко одељење, има сада ове “отсеке: 1. отеек шифре, 2. протокола, 3. персонални, 4. отсеци по државама: а) словенски, 6) латински, в) германски, г) англосаксонски, д) Dyски, који стоји директно шод помоћником министра Иностраних Дела и Ђ) одсек за, Арбанију. — Друго политичко одељење, у чију надлежност спадају шитања, која се тичу националних мањина и Друштва Народа, има два отсека: Отсек за мањине, и Отсек за Лигу Народа. Друго политичко одељење постојало је до марта 1925, када је, решењем министра Иностраних Дела укинуто, а његова два отсека (Отсек за мањине и Отсек Лиге Народа), поново стављена у надлежност политичког одељења. Исто тако, решењем министра Иностраних Дела од јула 1999, уведено је одељење за извршење међународних уговора. До тога решења сви послови овог одељења спадали су у де-

· решењем

| ДИР

локруг рада једне секције при Шретседништву | Министарског (Савета, створене. Министарског ~ Савета | 30/11 1919, а на челу директор у ранту посланика. Одељење за извршење међународних уговора има ове секције: 1, репарациони отсек (надлежност питање наннаде штете); 2. економско-финансиски OT(сек (надлежност економеко- финансиска. питања, међународног карактера, организација рада): 3. саобраћајни отсек (надлежност међународни. саобраћај, сувоземни, поморски и - речни, пристаништа и бродови). Овака секција има шефа у рангу саветника посланства или директора одељења. — Решењем министра Иностраних Дела од 95/11 1924 извршена је организа– ција кабинета министра Иностраних Дела. У састав кабинета улазе ови отсеци: 1. секретаријат, 2. персонални отсек, 8. шротокол и 4. пријем и експедиција. поште. На челу овог одељења стоји шеф“ кабинета, у ранту саветника посланства. Шефови секција су у рангу секретара прве и друге класе.

Краљевских посланстава има у Атини, Берлину, Берну, Бечу, Брислу, Будимпешти, Букурешту, Варшави, при Ватикану, Вашингтону, Лондону, Мадриду, Шаризу, ШПетропраду, Прагу, Риму, Софији, Тирани и Цариграду.

1 Б. Марковић.

ДИПТИСИ ИЛИ ПОМЕНИЦИ су две дрвене плоче за склашање, намазане изнутра, воском; доцније су то слично уређене. књиге од пергамента или хартије, на чијим страницама су писана имена живих и мртвих заслужних људи за цркву у опште, или за ону цркву којој припадају. У хришћанство су Д. прешли из многобоштва заједно са грчким именом. У Д. се уписују пре свега обласни епископи и свештеници месни, а затим и имена световњака, без обзира, на пол и сталеж, који се истакну ванредним заслугама и примерним животом. Била је нарочита част: бити унешен у Д. и помињан на шроскомидији и при осталом богослужењу, ша су прешници и кривци брисани из Д. Данас има две врсте Д., од којих се служ– бени, по црквама и манастирима, назигају још и синодици или поменици, а приватни, за поједине породице, носе на– вив читуље. ИТ,

ДИР ОСКАР (ОШт), књижевник и шпедагог (1878, Загреб — 1913, Загреб). У Загребу свршио је нижу рвалку, а у ШПетрињи учитељску школу. Као учитељ служио је у Шетроварадину, Сиску, Госпићу и у Загребу. Умро је млад од туберкуловзе. Одликовао се као стручни шпедатошки писац, а као белетрист припа-

дао je књижевној тенерацији, moja je

Hama из часописа Нова Нада. Писао

је новеле и цртице у различним часописвима. — 605 —