Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ДИПЛОМАТОКА СЛУЖБА
дели се на 4 отоека; за администрацију, преводнички, за страну преписку, и блатајнички (чл. 6). :
По овом закону било је три класе начелника: |, класа, са 7000 дин. систематске тодишње плате; Џ. кл. са 6000 и Ш, кл. са: 5000 (чл. 7); секретара, пет класа: TL KJ. са 4000, ШП, кл., са 3750, Ш., кл. са. 3250, IV, кл., са 2750, М, кл., са 2500 дин. оистематске тодишње плате (чл. 8); писара пет класа: 1, кл., са, 2000, П, кл., са 1700, Ш, кл., са 1500, IV, кл. са 19250, V. кл. са, 1000 Дин. :
Дипломалски заступници деле се, као и по закону од 1879, на три класе: изванредне посланике и опуномоћене министре, министре резиденте и отправнике послова (чл. 12). Изванредних посланика и ошуномоћених министара има, две класе: 1. кл. са 10.000 дин. систематске годишње шлате, IL кл. са 7000 дин. систематске годишње плате. Министри Резиденти долазе по плати у другу класу (чл. 14). — Секретари дипломатских заступништава, тумачи и писари деле се у исте класе као и секретари и писари Министарства. Поред плате секретари и писари имају додатак, који се одређује годишњим буџетом (чл. 17).
Ове до 1891 ова два одељења била су једина у нашем Министарству Иностраних Дела. Те тодине, под владом 'H. Пашића, састављена, је једна шира комисија, Да претресе сва. питања о нашем националном раду у Турској. Та је комисија донела, одлуку, да се »потпомогне снажење српске народности и ширење велике српске мисли за уједињењем са Орбијом свега. српског раскомаданог народа, завођењем и отварањем српеких школа, где је могуће и где је потребно, и да се при Министарству Иностраних Дела установи нарочито одељење за пропатанду.« Благодарећи одлуци те комисије, чији је иницијатор био (От. Новаковић, створено је при Министарству Иностраних Дела, једно ново, треће, одељење политичко-просветно, на место »одељења, за српске школе и цркве ван Орбије«, које је дотле постојало при Министарству Просвете и Црквених Послова. Шрви шеф тог новог одељења био је Влад. Карић, консул у Окопљу. Ово је одељење трајало све до 1914, када су, после наших шобеда. над Турцима и Бугарима, престали функционисати наши консулати у Турској. Из тога одељења развило се касније, одељење за Арбанију, које и данас постоји. Овај закон од 1886 важио је и после налшљег уједињења, све до уредбе о организацији Министарства Иностраних Дела, дипломатских заступништва, и консулата, Краљевства Срба, Хрвата и (Словенаца у иностранству, од 5/5 1919. Главне новине, које је ова уредба увела јесу: 1. Услови за ступање у дипломатску или консуларну каријеру. Кандидат мора: а) бити поданик Краљевства; 6) испунити војну обавезу или бити ослобођен од ње; в) положити
1919,
шријемни испит; г) знати француски језик; д) имати диплому о свршеном факултету, било код нас било на страни (чл. 41). IL Увођење пријемног испита. Испит се има полагати из наше народне историје, нарочито са гледишта напионалне шолитике од почетка 19 века, из дипломатске историје, и један писмен испит из француског језика. Од овог последњег испита изузимају се кандидати, који су свршили матуру или какав факултет или стручну државну школу у Француској. Онање ентлескот, руског, немачког или италијанског језика узеће се у обзир за квалификацију кандидата односно његове језичне спреме. — Ш., Увођење стажа. Новопостављени чиновници морају провести две године на раду у Министарству (чл. 34). — [М, Одобрење. за ступање у брак. Ни један чиновник Министарства. Иностраних Дела, Посланства или Консулата, не може се оженити странкињом, без одобрења Министра Иностраних Дела (чл. 29 в). V, Звање министарског помоћника. У чл. 5 уредбе вели се: »помоћник министра Иностраних Дела, поставља се указом Ha предлог Министра Иностраних Дела и има рант посланика. Он помаже министру у његовом раду и стоји на челу свега шерсонала Министарства Иностраних Дела. «МТ, Отварање нових одељења у централи. На место ранијег административног и политичког одељења, нова уредба уводи ова одељења: 1. политичко, 2. административно, 3. консуларно-трговинско, 4. отсек рачуноводства, 5. главна архива, 6. пресбиро (чл. 9).
Надлежност политичког и административног одељења остаје и у овој уредби углавном иста, као и по ранијем закону од 1886. Само су извесни чисто консуларни и трговински послови, који су по ранијем закону спадали у делокруг једног од ова два одељења, издвојени и стављени у надлежност новог консуларно-трговинског одељења. — Политичко одељење има три отсека: а) чисто политички поверљиви послови, 6) шифра, в) отеек переоналија и протокола. — Административно одељење има. такође три отсека. — Консуларнотрговинско одељење има 4 отсека: 1. Отсек. Надлежност: а) консуларно-трговинско тело Краљевине ОХО у иностранству, и упути и правила о његовој служби; 6) консуларна надлежност у погледу санитарне полиције; в) трговачки уговори, уговори о трговачким путницима, о риболову, о пловидби и др. П. Отсек: а) послови који се односе на трговачко законодавство, на царину, увоз, извоз; 6) право пловидбе; B) информације O трговини, индустрији, пољопривреди и др; г) предузимање мера за унапређење поморског саобраћаја и извозне трговине. Ш. Отсек: а) публикације кжонсулских извештаја 0 економоком стању у страним државама; 6) питања. трговачка у погледу на трговачке уговоре; в) односи са страним владама у
— 1804. —