Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
| | | | 1
правилнику, који је за то специјално проT1THCa:H. Д.“ Димитријевић.
ДИСНКОНТНА БАНКА А. Д. Основана је 1920. Централа Запреб. Калшитал 1,000.000. Улози 1,756.055, готовина 385.634, вредећи пашири 1.122, дужници 1,653.038, непокретности = 750.000, добитак 20.897 JIHH. Претседник 'Мика Самујловић. о :
ДИТНО (АЛЕКСИЋ ДИМИТРИЈЕ), четнички војвода (Осиче, срез кумановски 4/8 1916, код Горње Клештине, на Оолунском фронту). Почео да 'четује још у почетку четничке акције са војводама 'Ђорђем ОСкопљанчетом, пасом Гардом ши Крстом ПШрешевским, али чету је добио тек 1911. Шрост али трезвен човек, Д. је био храбар јунак и врло користан национални радник. 1908, пред сам Хуријет, рањен је У леву руку, и остао је сакат, али му TO није сметало да настави посао у четничкој акцији. Погинуо је 4/8 1916 на Солунском фронту, код села Горње Клештине.
M. M. ДИФРЕН. БВ. Диканж.
ДИЦМО, поље у Далмацији, чији северни крај пресеца цеста Оплит— Сињ, простире се између горсних страна (Бубовача 424 м на западу, Трапошник 666 м на истоку) од северозашада југоистоку 15 км далеко. — „JI. {(Decinium) помиње већ у другој половини 7 века географ аноним Равењанин. На њему је код села Биска (Биско, не Блиска, која не постоји) била 1322 битка, у којој су хрватска господа, на челу им бан читаве (Олавоније Иван Бабонић, потукла хрватског бана, Младина П Шубића. Ј. М-н.
ДИЧИНА, речица у Србији, лева тритока Чемернице. Извире под Сувобором (Шиљак. 856 м), а улива се 1'5 км северно од села Коњевића, односно 5 км североисточно од Чачка. Дужина тока је 35'5 км, а површина слива 359 км, ШТО,
ДЈЕДИЋИ (0 се) значи управо наследника, али је у правној историји овначакао тај појам и једну врсту племића. Шлемићи у Пољичкој општини били су или властела (то су била »угарска господа«) или дидићи (то су била »босанска, господа«). Властела су била угледнија.
ГК.
ДЛУСТУШ ЉУБОЈЕ, школски саветник (1851—1921). ~ Сарађивао је на организацији школства у Босни и Херцеговини и на израђивању школских читанака. БаВио се педагогијом. Дело Узггој древних Хелена издао му је Хрватски ШедатошкоКњижевни Збор. Бавио се и лепом књижевношћу. Под крај живота дао се на публицистику, и био је уредник | Хрватске Обране у Осеку. А. Баз.
ДМИТАР ЗВОНИМИР, у доба Петра Кресимира ТУ бан у подручју између Драве и Гвозда, а онда у ближој краљевој око-
— 607 —
ДОБОЈ
лини најугледније лице, муж сестре угарског краља Гејзе 1 Јелене (Лепе). После: заробљења. краља Олавца као »херцег Хрватске и Далмације« изабран је од народа и свештенства за хрватско-далматинског краља (1076—1089). Крунисан је (октобра 1076) у базилици (СОв. Шетра у Солину од шпашинскога · посланика Гебицона. За крунисања положио. је у руке Гебицонове· шрисегу папи Грегорију УП, у којој се изјавио верним подаником (Ов. Столице и обвезао на годишњи дар од 200 дуката и на уступ манастира Вране као хоспиције за пашинске посланике. Однос између Д. 8. и паше ваља сматрати као неку врсту политичког савеза, који · је везао краља, да на папин позив у извесном случају притекне и оружаном снатом у помоћ, а папа се опет обвезао, да ће краљу бити у помоћи својим ауторитетом. Долазак Д. 3. на престо значи победу латинске странке у Хрватској над народном. Д. 3. је учествовао у борби за инвеституру, ратовао је као савезник Роберта Гвискарда против Алексија 1 Комнина и Млечана, и тиме је изазвао незадовољство у земљи. Ово незадовољство повећао је факат, да се краљ искључиво опколио далматинским Романима (еплитски надбискуп Ловро), а страни утицај уносила је у земљу и жена му Јелена. Када су (Оелџуци и ПШеченези зашретили византиском царству, обратио се цар Алекоије за помоћ западним хришћанским државама. Д. 3., склон, да се одазове царевој молби, коју је подупро и папа, са зове на книнском пољу и сабор. На сабору народ није хтео ни да чује о ратовању, побунио се против краља ши убио га. Литература: Ф. Шишић, Севзсећее der Kroaten, М. Прелог.
ДМИТРОВИЦА. БВ. Оремска Митровица.
ДНЕВНИ ЛИСТ, политички лист. Први власник и уредник био је Св. Николић. У почетку је био полузванични орган радикалне, а доцније самостално-радикалне странке. Излазио је у Београду 1887 до 1914. У ЈГ.
ДНЕВНИ ЛИСТОВИ. 58. Листови.
ДОБОЈ, варош у Босни, на ушћу Спрече у Босну. Има 3.849 становника. Помиње се први пут 1415, као град у жупи Усори и на важном путу из Угарске у Босну. У 17 и 18 веку, као и 1878, ORO њега су се водиле велике борбе шзмеђу 'Турака и Аустријанаца. Од 1878 Д. нагло напредује. Постаје важном железничком раскреницом и трговачким местом. Има, фабрику галантериске робе, велику кречану и етиважу шљива. Испостава је тешањског срева. У предграђу Усори, на. ушћу Усоре у Босну, има велика фабрика шећера. М. Ф.
Па хрпту брда, саграђен је у 15 веку град. Улаз је у шредворје, па улазном кулом у друго предворје, а одатле степе-
,