Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДОБОР

ницама у сам град. На југу је осмострана. бранич-кула, насупрот бастион, који брани према доле улаз у град. ПЏалаче је нестало. о О

ДОБОР, град у Усори, врло значајан ради свог стратешког положаја. 3 његовој близини подигнут је један римски сазнит, Сам Д. саградио је бан Иваниш Хорват око 1387—1388, да одатле врши лакше упаде у Славонију и Мачву, [у подручје краља (Опгисмунда. Краљ ОСигис· мунд поразио је ту 1394 зојску Хорватову и оштетио град. Други, страшан пораз босанске властеле од истог краља и на истом месту, догодио се 1408. Ту је побијено 170 босанских великаша и бачено у реку Босну. ЈА B

ДОБРА, река у Хрватској, десна притока Купе. Извире у три мала потока са северних огранака | Велике · Кашеле (Рудац 819 м, кота 638 м), код Огулина понире у Ђулин понор (266 м), а после 41 км подземног тока појави се испод села Гојака понова на површини, на висини од 184 м. Улива се око 15 км југовападно од села Махича. Дужина реке је 1044 км, а површина слива 750 км“.

ДОБРА ЛУЈЗА, врста крушака, увезена из Француске. Ради обилне родности раширена је у Југославији свуда, где крушке успевају. И. Pp.

ДОБРА СРЕЋА, угљени рудник Отевана Сибиновића из Књажевца. Радови су отпочети 1885, а рудник је отворен 1906. Утаљ је мрки од приближно 6.500 калорија. (О. JI.

ДОБРАВА. 1. Речица у (Орбији, десна притока Саве. Извире под Цером (625, кота 368, кота, 330), а улива се око 1'5 км северно од села Орашца. Дужина тока је 37'9 км, а површина слива. 384'6 а

2. Летовалиште у близини Бледа (577 м). JI. H.

ДОБРИЛА ЈУРАЈ ДР,, бискуп и народни. добротвор (16/4 1812, Јажањ, шазински котар — 14/1 1882, Трст). Учио је најпре код фрањеваца у Пазину, затим гимназију у Карловцу. Из 6 разреда отишао је на богословију у Горицу. 1837 постао је свештеник. Неко време био је капелан, затим је отишао у Апвизлпеша У Бечу, за две године завршио вишу богословију и постао доктор теологије. 1849 постао је у Грету професор богословије и директор семеништа. 1852/53, за време глади у Истри, сабрао је шреко 50.000 форината сиромашном народу. 1854 именован је за каноника, а 1857 за бискуша у Шоречу.

· Управљао је овом бискушијом 17 година. Као бискуп се старао о васпитању свештенства, оснивао је стипендије 38 сиромашне студенте, водио је бригу око оснивања школа. 1860 устао је у пореч-

ском сабору у одбрану равноправности хрватског језика са талијанским. 1869 помагао је оснивање гласила истарских Хрвата Наша (Олога. 1875 био је именован за тршћанског бискупа. 1880 саставио је тестаменат, у којем је сав свој иметак оставио у добротворне сврхе, нарочито за стипендије сиромашним ђацима. — У побожној књижевности знамените су његове бискупске – посланице, — молитвена књига, која се налази у свакој истарској кући. У рукопису је оставио Повјест о последњем ошћем црквеном сабору вати-

· канском у којем је сам суделовао.

Литература: Ц. Рубетић, Вјекопис Др. Јурја Добриле (18892). М. Прелог.

ДОБРИЛОВИНА, манастир (Ов. Ђорђа) на реци Тари. Не зна се, кад је основан. Помиње се 1593. 1609 сазидана је и пописана црква, 1749 покривена је црква и обновљен манастир. 1802 манастир је за– пустео. 1827, пошто је манастир био пуст 28 година, дошао је јеромонах Мажарије из Враћевштице и отворио цркву.

В. И-Ћ.

ДОБРИНОВИЋ ПЕРА, глумац, редитељ и управник позоришта (10/7 1853, Београд — 99212 1923, Нови Сад). Овршио је основну школу и три разреда гимназије у Београду. Као дечко помагао је, као шегрт, свом оцу у берберској радњи, а бакшише, које је добивао од »кунтова«, употребљавао је за куповање позоришних улазница. Тада, је Тоша Јовановић био калфа у радњи Перина оца, са којим се »мајсторов Пера« одлично слагао. Тоша напусти једнога дана свој занат и оде у позориште, да буде глумац. 1869, гледајући претставу Омрт Стевана Дечанског, у којој је Тоша приказивао младог Душана, Д. одлучи да се и он посвети позоришту. Захваљујући 'Тоши Јовановићу он је већ 1870 био ангажован за питомца глумачке школе, у којој је остао од марта до новембра поменуте године. Љут на управу што га не шаље, по обећању, на студије у Беч и Праг, Д. оде 1871 у трупу Лазе Поповића, која је тада. била у Г. Карловцу. Поповићева жена, рођена Аделсбајб, пређашња. глумица бечког Карлова позоришта, била је, по признању Д., његова прва и одлична наставница. На позив београдске позоришне управе Д. се врати у Београд 1872, где дочека (1873) затварање позоришта. Тада прими од А. Хаџића понуђени ангажман за Српско Народно Позориште у Новом Саду (које је тада било на раду У Вршцу). Дошавши са трупом у Нови Сад играо је, 29/12, као своју прву улогу у Новом Саду, Јована, из Трифковићева ЈБубавног писма. 1875 сјајно је креирао Кир Јању, да затим непрестано иде из успеха у успех. 1883, као тлумац најширег замаха, играо је са особитим успехом Јага (Отело), те се више није могло тачно одредити, да ли је био већи у драми иди у комедији. 1886 постао је редитељ, а доцније и управитељ Срп-

= 608. -—