Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

са великим успонима и често врло узан, део пута у Честобродици, 15 км, на путу Шараћин—Зајечар, око 30 км. Д. Чачак— Пожега, али са слабим мостовима. Тих дакле 45 км Д. у правом смислу Орбија је имала до данас.

Законом о уређењу Министарства Грађевина од 1898 учињен је крај неквалификованим инжењерима; техничка струка. ве. почела нагло развијати; устало се одмах против кулука на Д., и донесен је 14/6 1910 нов закон »о сувоземним јавним путовима«, којим је кулук укинут. Закон је“ израдио министар Грађевина Михаило Илић. Поред закона, донете су и уредбе о. саобраћају. на путовима, о техничкој изради, као и о одржавању. Тиме је учињен велики корак унапред. Али финансиска. – сретства, предвиђена OBHM законом, и сувише су мала, те ни он није дао великих и видних резултата. Овај Ba кон калегорисао је Д. на: државне, окружне 1 и П класе, и општинске 1 и П класе. Њиме није унета обавезна израда општинских путева, па стога њих ни данас нема.

Како наши Д., ни трасом ни. нивелетом, не одговарају савременим гахтевима праксе и науке, наши су инжењери одавно настојали да се и код нас почну израђивати ваљани Д. Тако је постала идеја о реконструкцији путова после (СОветског Рата. Ha предлог начелника инжењерског одељења. Мих. Кнежевића, министар Грађевина Милан Капетановић одобрио је 1919 програм за реконструкцију 2500 км главних државних друмова. Припремни су радови почели септембра исте године. Министар Ј. Јовановић 1920 издејствовао је одобрење тога програма; те и идуће године спремљено је и дато у израду 420 км Д. као прва партија. По том протраму требало је тих 2500 км израдити 3а, 5 година, или око 500 км сваке тодине. Али до данас се остало на првих 490 км. Започета реконструкција Д. до данас је највећи напредак, учињен на, трађењу Haших Д. после кнеза Милоша.

Интереоно је навести имена оних људи који су највише радили за наше Д. То су министри Н. Монден, Блазнавац, Ј. Белимарковић, Р. Алимпић, Ст. Здравковић, Јов. Атанацковић. Ово су све официри, и они су највише учиници и за грађевинску струку и наше Д. Грађанска, лица, долазе као министри на друго место. Поред поменутих најзнатнији су: Гудовић, Гвоздић, Јосимовић, П. Велимировић, који је дуго министровао и доста, радио, Вел. Вуловић.

Данас у држави ОХО има Д. и путхова

Државних 10.922 KM Окружних 1 реда 16.301 RM Окружних П реда 7.599 KM ОПштинских 7.269 KM Јахаћих. 2.491 км

Свега. 44.576 KM

(овде нису урачунате варошке улице).

ДРУШТВО ЗА ПРОСВЕЋИВАЊЕ ЖЕНЕ

Овом се броју може додати 100—150 KM, колико је израђено нових Д. после 1990. . По покрајинама имају: Србија 10.023 км, Јужна. Србија 92.605 км, Црна Гора 823 км,. Босна, и Херцеговина 6.960 км, Војводина, 4.744 км, Далмација 1.581 км, Хрватска и Олавонија 9.595 км и Словеначка, 7.294 км. Највише Д. има Оловеначка, а. нај мање Јужна, Србија и Црна Гора. Најбољи су Д. у Словеначкој и Далмацији, па у Босни. | Ya

Према предњој табели долази у нашој држави на 100 км“ површине. свега 18'60 км Д., а на.1000 становника долази 3'57 км Д..

С. Бурмазовић.

ДРУШТВА – ПАРОБРОДСКА – ПОМОР-: СКА. В. Саобраћај поморски.

ДРУШТВА – ПАРОБРОДСКА В. Саобраћај речни. |

ДРУШТВО БЕОГРАДСКИХ ЖЕНСКИХ ЛЕКАРА. основано је 24/9 1920 у Београду. Друштво води бригу о подизању болнице за жене и дену. На Топчидерском. брду, крај Београда, има имање од 20.000 мг, и на њему у зидању (1995) две зградеза болницу. Друштво има (1925) 35 чланова. — Прва претседница била је Др. Драга Љочић, 1925 Др. Марија ВучетићПрита. Pb. M.

ДРУШТВО ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ FOРИВА, Београд. Основано је 1919 с капиталом од 600.000 дин., постепено повишаваним до 3,000.000 дин. (6.000 акција, по: 500 дин.). Поред више истражних терена с каменим и мрким угљем, има код Књажевца рудник Тресибабу и Соко код Сокобање. (Соко је рудник мрког угља од. 4.200 калорија и с врло мало пепела. Јача, експлоатација ће почети кад се сагради железница. CG. MJ.

BPyLUTBO 3A КРШЧАНСКО YMETHOCT у Љубљани основано је 1894. Има за циљ унапређивати хришћанску, OGOбито црквену уметност. ФС.

ДРУШТВО ЗА ПРОСВЕЋИВАЊЕ ЖЕНЕ И ЗАШТИТУ ЊЕНИХ ПРАВА, хумано, просветно и пропагандистичко друштво. Основано је у Београду 1919, са циљем: просвећивати сељанке развијањем писмености, подизањем домаћичких школа, популарним предавањима, списима, претресати актуелна, политичка и социјална питања, радити на изједначењу женског друштвеног положаја са човековим. Друштво има 5 секција: политичку, економску, литерарну, секцију за отварање домаћичких школа по селима, и женски клуб. Политичка, секција ради највише у правцу борбе за женско право гласа. Економека, је отворила неколико курсева за: спремање жена за самосталан рад. Литерарна секција се стара о издавању дела жена књижевника (до краја, 1994 издала, је две књиге), и издаје часопис Женски. Покрет (om 1920). Домаћичка. секција

РЕЧНА.

— 653 —