Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

"Томо Гајдек, папски кућни прелат, бијенички препошт, катедрални. архиђакон и

загребачки каноник (20/12 1809, Загреб

— 13/1 1886, Загреб). Друштво је досада штампало више поучних књига: Пчеларство, Говедарство, Виноградарство и пивничарство, Воћарство, Крмадарство и т. д. Осим тога сваке године издаје календар Даницу. | Литература: Плевњак, Прилози за културну повијест хрватског свећенства (1910). |E M.NJ.

ДРУШТВО СВЕТОГ САВЕ основали су 1886 C. Николајевић, (О. (Стојковић, CQ. Каћански, 5. Миловановић, Д. Јовановић, ЉЂ. Козарац, Љ. Ковачевић, М. Маринковић, и протосинђел Фирмилијан. Оснивачи су хтели, да створе организацију, која би заштитила наш народ од терора бугарског егзархата у Јужној Србији и аустриских власти у Босни и Херцеговини. Задатак друштва је: ширити шпросвету и неговати национално осећање у целокупном народу са девизом: Брат је мио, које. вере 'био. Овој задатак Д. С. С. постиже издавањем добрих књига и слика, подизањем и потпоматањем школа и цркава. Друштво је издало 19 књига Браства, Историју Бугаризма на Балканском Полуострву (1890) од Бдина, Последњи борац (1889) om VL Илијћа, Краљевић Марко (1922) од C. Стојковића и др. Број издања је 32. Ова своја издања Д. GO. (С. шаље Ha поклон средњим ~ школама, културно-просветним установама, народним читаоницама и својим члановима. Велика друштвена библиотека – пропала је за време (Оветског Рата, а сада је обновљена. Претседник je Милутин Ј. Марковић (од 1920), секретар Др. Јов. Хаџи Васиљевић (од 1904). Стални друштвени фонд износи око 25,000:000 'динара (у непокретностима и папирима од вредности). Чланови су редовни (годишњи улог 20 динара), утемељачи (улог 300 динара) и добротвори (улог 1.000 динара). За утемељаче и добротворе – постоји диплома, за добротворе и сребрна, светосавска медаља. 1887—1912 друштво је имало у Београду основну и продужну школу, кроз коју је прошло око 90.000 деце и младића из јужних крајева. Од 1904 друштво је помагало материјално студенте и ученике средњих школа. После рата знатно се увећао број чланова, из свију крајева наше земље.

+ У. Понић.

ДРУШТВО СЛЕПИХ ДЕВОЈАКА, хумано женско друштво. Основано је 1928, жао секција Народног Женеског Савеза. Од 8/6 1924 делује као самостално. Циљ Д. С. Д. је брига о смештању и васпитању слепих девојака. Д. О. Д. од moчетка уредило је два склоништа, у манастирима Ов. Јовану и Габровцу (код Ниша). B. M.

ДРУШТВО ЦРВ. КРОТА (СРПСКО)

ДРУШТВО СЛОВЕНСКИХ ~ УПОДАБЉАЈОЧИХ УМЕТНИНОВ, уметничко друштво у Љубљани. Основано је 1919. Циљ“ друштва био је удружење свих словеначких уметника, ради заједничког приређивања изложаба. Први претседник био је сликар M. СОтернен, а други сликар (О. Шантел.. Због несугласица међу члановима друштво je 1923. распуштено.

Ф. О.

ДРУШТВО СРПСКЕ · СЛОВЕСНОСТИ. В. Академија Наука. ~

ДРУШТВО УМЕТНОСТИ. Б. Уметничка друштва.

ДРУШТВО ЦРВЕНОГ КРСТА (СРПСКО) основано је 23/1 1876, иницијативом Др. Владана Ђорђевића, а на основу конференције, коју је 1864 сазвала швајцарска република, ради утврђивања конвенције о заштити и нези рањеника, болничарског особља и санитетског ~ материјала, (допуњена женевском конвенцијом 1906 и хашком 1907). Задатак Ц. К. је двострук: мирнодопски и ратни. Мирнодопски задатак је: пропагирање милосрђа, потпомагање · невољних и пострадалих, старање о ратним инвалидима и ратној сирочади, хигијенски рад у народу. Ратни задатак је: стављање целокупног материјала и болничарског особља на расположење војном санитету, ~ указивање лекарске неге и материјалне потпоре 60лесним и рањеним.

Д.'Ц. К. учествовало је у свима ратовима, које је Србија водила од 1876—1918. Поред оснивања и потпомагања болница, и амбуланти, организовало је обавештајну службу између заробљеника и њихових породица, и службу слања помоћи заробљеницима и интернираним. Нарочито је шрипомогло. војном санитету у образовању добровољних болничарки, набавци санитетског материјала и кола. За време мира старало се о лечењу и помагању инвалида, ратних инвалида и у опште пострадалих. Ради извршивања ових послова. Д. Ц. К. организовало је по целој земљи пододборе.

За време рата 1914—1918 рад JI. IL. K. у окупираној Орбији био је обустављен. Бугари су 1916 конфисковали сву друштвену имовину на територији, коју су они држали, и основали су своје пододборе. Аустријанци су 1/5 1916 створили Друштво Црвеног Крижа у генералном гувернеману (Орбије. Оно се бавило обавештајном службом. Ван (Србије су у то време избегли чланови Д. II. MH. отпочели рад у Женеви, фебруара 1916, на Крфу 1/5 1916, у Лондону почетком 1917, у Француској 30/6 1917, у Италији 9/6 1917. После рата сва та друштва (). Ц. К. су ликвидирана. Бавила су се помагањем наших рањеника и заробљеника и обављала обавештајну службу.

== 655 —