Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

командант — у исто доба и први — био је Милан Брка, коњички потпуковник

(од 1861 до 18792). — У унутрашњости зе- ·

мље није било Ж. све до 1882, када је донет закон о установљењу чувара за јавну безбедност (23 јуна), врста мобилне Ж. Њихов одред састојао се из три ескадрона, који су сачињавали »Коњички пук чувара јавне безбедности«, у јачини око 370 људи. На челу њиховом стајале су војне старешине, а у погледу вршења полициске службе били су придодати полициским властима, где је потреба изискавала. Због великог негодовања народа (који их је назвао »сејменима«), чувари јавне безбедности укинути су законом о А, од 11/6 1884, који дефинише Ж. као »орган државних власти за одржање греда, сдокојства и сигурности у земљи, за извршење о наредаба полициских власти, за гоњење криваца и чување тгранице«. Овим законом укинута је и жандармска компанија при Управи Вароши Београда. — Број жандарма у овој години износио је 1207, од којих је у Београду било 384, а у унутрашњости земље по одредима, 823. Овај број постепено се повећавао и у години 1911 износио је 1.350, са окружном Ж. Последња је установљена краљевом уредбом о задатку, попуњавању, формацији, снабдевању, дужностима, и настави окружне жандармерије, OM 14/4 1899. Окружна Ж. била је саставни део полициске Ж., али је њено издржавање падало на терет округа, у смислу закона о окружним и среским скупштинама, који је тада био у важности. По чл. 6 закона о јавној безбедности од 31/1 1905, у случају појаве хајдучије и учесталости кривичних дела у појединим крајевима, окружна Ж. могла се неограничено увећавати одлукама Министарског Савета, донетим по предлогу министра Унутрашњих Послова, а трошкови за ово увећање падали су на државни буџет. (Са оваким · стањем Ж. Србија је ушла и у ратове, у којима су жандарми дали безброј доказа о своме јунаштву и патриотизму. Нарочито су се одликовали приликом Макензеновог напада на Београд (септембра 1915), којом је приликом од њих 300 погинуло 64, а рањено 190.

Сем Црне Горе, чија је Ж. била уређена по угледу на српску, остале покрајине имале су добро организовану пољску Ж., која је, са потребним изменама и допунама, уведена у целој Краљевини Уредбом о формацији, опреми, надлежностима, дужностима у настави Ж. од 26/2 1919. То је био први корак ка унификацији посебног покрајинског законодавства, који је у пракси дао одличне резултате.

У смислу чл. 130 Устава ова уредба замењена је Законом о Ж., од 18/2 1999, који садржи генералне одредбе о задатку, дужностима, односима, формацији, настави и принадлежностима Ж. у нашој држави.

ЖАНДАРМЕРИЈА.

Задатак Ж. Овај задатак, као и де-

финиција ЈА. одређени су чл. 1 Закона 0 Ж., који гласи: »Ж. је саставни део војске сталног кадра Краљевине Срба, Хрвата и Оловенаца и има задатак: да, као орган државних управних власти, бди над јавном безбедношћу, да одржава јавни ред и мир и да обезбеђује извршење закона«. — Сагласно овој дефиницији, жандармериски органи (официри, подофицири, каплари и жандарми) потпадају под војну дисциплину и војно судство, по одредбама уредбе о војној дисциплини и војно-судских закона (чл. 4. зак). · Дужности Ж. су двојаке: редовне и »повивне«. Прве се састоје у општој пре-. вентивно-репресивној служби (спречавање кривичних дела, проналажење и хватање њихових извршилаца, прикупљање доказног материјала за иследне власти), а друге у извршењу наређења службених власти у конкретним случајевима (чл. 24). Посебне“ дужности жандарма излажу се одвојено. :

Односи према властима. У шпогледу употребе и стручне наставе Ж. је потчињена Министарству Унутрашњих Послова, а у погледу снабдевања, дисциплине, личних односа и војничке наставе Министарству Војном и Морнарице (чл. 9).

Чланом 84 Закона о Ж. министар Унутрашњих Послова овлашћен је да прописује правила за вршење Ж. службе и упуте о дужностима Ж. у специјалним случајевима при вршењу службе јавне безбедности, у смислу одредаба, овог закона.

Као орган државних управних власти, Ж. је дужна да следује наређењима шефова ових власти: министра Унутрашњих Послова, великих жупана, окружних начелника, среских поглавара и овима равних управних органа, који имају службену власт над Ж. Осталим грађанским, као и војним властима, А. није подређена, и стога оне, као и општинске власти, могу тражити њене услуге само преко њених службених власти. Изузетак од овога учињен је за судске власти, које могу тражити непосредно од Ж. »извршење законске службе или законом издатих налога« (чл. 95).

Службени односи жандармериских станица и општинских судова детаљно су регулисани расписом Министарства Унутрашњих Послова, од 31/3 1992, на основи узајамног помагања. По овом распису општински · судови могу се непосредно обраћати жандармериским станицама само у случајевима, где би било опасности у одлагању (кад би општински часници приликом вршења службе били делом нападнути или кад би наишли на отпор који сопственом снагом не би могли савладати приликом већег нарушења јавног реда, мира и безбедности и хватања криваца), а у свима осталим приликама морају њене услуге тражити преко надлежних државних власти.

= 05. —