Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЖАНДАРМЕРИЈА

За извршење нарочитих задатака, екопчаних са одговорношћу или новчаним издатцима (угушења нереда иљи побуне, употреба жандарма на службе са правом на дневницу), шефови управних државних власти дужни су издати старешинама жандармериских јединица писмена наређења. Само у хитним и неодложним случајевима ова наређења могу се издати и накнадно, најкасније ва 94 сата. За наређење одговоран је онај, који га је издао, а за начин извршења задатка жандарме· риски старешина, који га је имао извршити. При угушивању нереда, жандармериски старешина добија од надлежне власти само задатак, а начин извршења подешава сам и одговоран је за њега (чл. 26 и 27).

У случају хитне потребе и опасности за јавни ред и мир, дужне су жандармериске старешине, на позив шефова надлежних државних власти, груписати жандарме на местима, којима опасност прети, али чим ова потреба престане, жандарми се имају вратити на своју дужност (чл. 76).

Формација. Ж. сачињавају: а) Команда Ж., највиша жандармериска команда у држави, административни орган П степена, са седиштем штаба у Београду. На челу њеном стоји командант Ж., који има положај, права и власт команданта дивизије. У погледу употребе и наставе Ж. за одржање јавне безбедности и вршење о жандармериске службе, командант Ж. потчињен је Министарству Унутрашњих Послова, а у погледу њеног снабдевања, дисциплине и војничке о наставе Министарству Војске и Морнариде. Закон му посебно ставља у дужност: старање о попуњавању, васпитању, настави, усавршавању, снабдевању и одржању доброг моралног стања ЈА, настојавање да она што боље и успешније врши своју службу, решавање о продужењу рокова службе жандармериских наредника и 0 отпуштању из службе подофицира, Kaплара и жандарма. Његов помоћник има положај и власт команданта – бригаде (чл. 7, 35, 60, 61, 62 и 63).

6) Жандармериске бригаде. Целокупна Ж. подељена је на шест жандармериских бригада, које носе бројне називе од I—

У поглену територијалном ове бригаде надлежне су: 1. са седиштем штаба у Београду — за северну Србију (територију Србије до рата 1912); П. са седиштем штаба у Оарајеву — за Босну и Херцеговину и Црну Гору; Ш. са седиштем штаба у Скопљу — за Јужну Орбију (територију ослобођену 1912): ТУ. са седиштем штаба у Загребу — за Хрватску и Олавонију; М. са седиштем штаба у Марибору — за СОловеначку; и УМ1 са седиштем штаба У Оплиту — за Далмацију. — На челу бритада стоје команданти, који су дужни да следују наређењима | надлежних шефова управне власти у погледу вршења службе

јавне безбедности и употребе потчињене Ж. У погледу снабдевања, дисциплине и наставе бригаде су потчињене непосредно команданту JR. Њихове су посебне дужности: старање о примању жандарма, васпитању, настави, усавршавању, снабдевању и одржавању | доброг моралног стања бригаде, одржавање сталне службене везе са надлежним шефовима управних власти и обавештавање ових о стању E раду Ж. на њиховом подручју, одлучивања о продужењу рокова службе поднаредника, каплара и жандарма и о отпушта-

њу из службе припремних жандарма (чл. 8, 35 и 66). в) Батаљони. Жандармериске бригаде

(ceM VI) подељене су на батаљоне, који носе бројне називе од 1 па на више. ПрBOM батаљону ! жандармериске бригаде (са седиштем штаба у Београду) припада и један ескадрон коњаника: Коњички ескадрон 1 жандармериске бригаде. Број батаљона по бригадама и седишта батаљонских штабова могу се мењати по потреби службе и постигнутом споразуму између Министарства Унутрашњих Послова и Министарства Војске и Морнарице. Границе батаљонских рејона (са изузетком 1 батаљона) одрећује Министарство Унутрашњих ШПослова, по предлогу ROманданта Ж. и у споразуму са Министарством Војске и Морнарице.

На челу жандармериских батаљона стоје команданти, који имају положај и власт као и остали команданти батаљона у војсци. У погледу дисциплине, наставе и вршења службе батаљона потчињени су непосредно командантима бригаде, 8 »у погледу вршења службе јавне безбедности и употребе потчињене JER. дужни су следовати позивима шефова – државних управних власти«. Поред старања о васпитању, настави, усавршавању и одржавању доброг моралног стања батаљона, 3акон им још ставља у дужност: да настојавају, да старешине и жандарми врше службу савесно и тачно, да обилазе и контролишу вршење службе у батаљону. и упућују потчињене у томе погледу, да одржавају службену везу и општење са шефовима државних управних власти на

. рејону свога батаљона, и да у споразуму

с њима врше потере јачих размера и угушују веће нереде. У њихову надлежност спада и одлучивање о отпуштању из службе привремених жандарма (чл. 10, 11, 12, 15, 35 и 68).

Краљевом уредбом о формацији Ж., од 17 децембра 1923 (прописаном на основу чл. 93 закона о Ж.) укинуте су жандармериске бригаде и батаљони, а на њихово. место установљено је 9 жандармериских пукова и два самостална жандармериска батаљона.

г) Чете. Батаљони и УТ жандармериска бригада подељени су на чете, које носе називе или по месту становања (у УТ жандармериској бригади и у појединим бата–

— 726 —