Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

дељно, на којима стручна лица држе систематска, религијозна предавања за чланице, у циљу упознавања хришћанства и личног усавршавања; јавна предавања религијозна и религијозно-философска, која се држе повремено; издавање популарних књига религијозне и моралне садржине; 6) материјална: члански улози и прилози добротвора и утемељача. Да би своје хришћанско васпитање и лично усавршавање и на делу показале, чланице су основале и радиле у дечјем Обданишту. Одлазиле су редовно у женске затворе и указивале помоћ и моралну и материјалну, нарочито малолетном ' женскињу; биле су на дужности у Заводу за малолетне осуђенике, а најактивнији рад узеле су у Заштити девојака. M. Ш-п-ћ.

ЖЕНСКО ДРУШТВО, хумано друштво. Основано је 1875 у Београду, са задатком, да прикупља одраслије девојчице, и да их у Радничкој школи (основана 1879) васпитава. У Србији има око 80 подружница, са истим циљем, које отварају женске радничке школе. Ж. Д. основало је у Београду Ђачку трпезу и Дом стари· ца, и Ћилимарску школу у Широту. 1879 ДО 1914 издавало је лист Домаћицу.

B. M.

ЖЕПИЋ СЕБАСТИЈАН (18/1 1829, Гозд, крај Тржића, Горенско — 9/1 1883, Загреб). Овршивши гимназију у Љубљани (1551) и Университет (филологију) у Бечу (18952—1854), био је професор гимназије у Вараждину ~ (1855—1871), Новом | Месту (1871—1873) и Загребу (1873 до смрти). Учествовао је у издавању Старих Писаца Хрватских (6, 8, 10—11), написао је студију Пораба предлога у Гундулића и Палмотића (Програм вараждинске гимназије 1859/1860, 1860/61). За школе је приредио Латинско-словенске ваје за Т разред и Оловар к латинским вајам за 1 ин ШП т. р. (1875), а у сарадњи с М. Ваљавцем, TIDOфесором Петрачићем и М. Дивковићем Beлики Латинско-хрватски ријечних, (1881).

Литература: Х. Бадалић, Себастијан Жепић (Извјешће велике гимназије у Загребу, 1882/83). А. Б

ЖЕПЧЕ, варош у Босни, на Босни. Има 1.878 становника. У средњем веку било је Ж. знатан град на путу из Утарске у Врхбосну. У њему су каткада, боравили (00сански краљеви. У 18 веку Ж. је знатно трговачко и занатско место, због прераде

гвожђа. — Ореско је место. У околини успева много воће, а има више киселих врела. М. Ф.

ЖЕРАЈИЋ _ БОГДАН, студент – права (1586, Невесиње — 2/6 1910, Сарајево). Гимназију је свршио у Мостару и био је правник на загребачком ~ Университету. Као сиромах студент прешао је у Србију, и био је учитељ у крушевачком округу. Први од борбених босанско-херцеговачких националиста, он је, у знак протеста, по-

ЖЕФАРОВИЋ

сле свечаног отварања. првог босанског сабора, 2/6 1910, пуцао на поглавара Босне и Херцеговине, генерала Варешанина. ХитTH Cy My промашили. Незнајући за то, да | онемогући свако даље трагање, Ж. је у исти мах пуцао и на себе и остао на месту мртав. ; ВИА.

ЖЕРАР ДЕ НЕРВАЛ (Сегата де Гађгиnie, назван де Мегуај, француски књижевник (1808, Шариз — 1855, Париз). Ж. је писац Пута на Исток (1851), где говори и о Далмацији. Са Е, АШЉЂофге-ом, написао је комичну оперу у три чина Црногорци, музика од Белгијанца Штпапаег-а, која је први пут играна 31/3 1849 у париској Комичној Опери, и понављана више пута са успехом, и чија се радња дешава у Црној Гори 1907 {Les Montćnćgrins, 1849),

: М. И.

ЖЕРЈАВИЋ ЈУРАЈ ДР., жупник, политичар и народни добротвор (13/4 1842, Златар — 1/7 1910, Марија Бистрица). Учио је гимназију у Вараждину, Пожеги и Загребу, затим је ступио у загребачко семениште, а одатле је послан у Рим, на. „даље науке. У Риму је положио докторат и заређен је за свештеника (1868). После повратка из Рима био је неко време професор у надбискупском лицеју, а 1879 moстао је жупник. у Марији Бистрици. У политици био је присталица странке права. У саборском перијоду 1897—1901: био је посланик. Као посланик одликовао се темпераментним ~ нападајима на Куенов режим. Последњих година свога живота, као слеп, повукао се с политичког поља, У својој жупи подизао је пучке школе, а знатан је иметак оставио за подизање BHсоке Техничке Школе у Загребу. У млађим се годинама, бавио теолошко-философским студијама и публиковао је радове: Човјек, мајмун ои Дарвинова _ теорија (1872—1878, у две св.), Непогрешљивост папина (1870), О постанку човјечје душе (у Извјештају загребачке гимназије 18691870). И Ио,

ЖЕФАРОВИЋ ХРИСТИФОР (ЗЕФАРОВИЋ, ЗЕФАРОВ, ЗЕФАР), цртач, бакрорезац, иконописац, »илирико-расијанеки опшчи взограф« и писац (почетак 18 века — 18/9 1753, Москва). Ж. је рођен, по свој прилици, негде на западу Јужне Србије, око Охридског Језера. По чину је био јеромонах, али од оних калуђера који путују и, успут, раде иконе, и тргују светим књигама, и утварима. 1741 био је у Бечу, 1745 и 1746 ишао је на хаџилук у Јерусалим. 1750 (био је опет у Бечу и као стручњак. радио је на томе Да се набави једна српска штампарија.

Најзначајнији рад Ж. је »Отемалографија« коју је издао у Бечу 1741. Њена унутарња вредност није у сразмеру с огромним утиском, који је она произвела у националном животу Срба. Ни бакрорез у њој (слике Ов. Методија, српских и буга/лских владалаца и архипастира, и грбова.

— 739 — *