Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЖЕЉИН

Железничке ложионице за мање оправке и преглед постоје у већим саобраћајним центрима. ;

У га љ за вучу локомотива, највећим (је делом домаћи, а нешто се добија, (до 1926) на рачун репарација од Мађарске и Ђугарске. Цена је његова око 40 пута већа, од предратне цене.

Мазиво је свестраног порекла и достигло је нечувену висину, преко 50 пута. од предратне цене.

ПЏПромет је достигао огроман прираштај. По тони и километражи већи је око

3% пута од предратног. Укупан број во- ,

зова, који је саобраћао у државним железницама био је: 1919 160.144; 1920 240.124: 1921 544.008; 1922 389.036: 1995 преко 650.000 возова.

Два саобраћајна центра, Београд и Загреб, имала су промета: Београд: 1914 око 12.000 возова; 1919 (после рата) 4.380 возова; 1990 13.505; 1921 91.900; 1992 23.790: 1993 преко 36.000 возова. Загреб: 1914 око 11.000; 1919 16.330: 1920 22.920; 1921 26.074; 1999 28.030; 1923 преко 50.000 возова. Број вагона »локо Загреб« пре рата износио је око 95.000 вагона; 1922 достигао је број преко 78.000, а 1923 преко 100.000 вагона.

Директна кола између важних центара у међународном саобраћају уведена су ради олакшавања путовања. Уведене су такође олакшице путничком саобраћају железницом увођењем вршења полициских и царинских формалности у самом возу, за време вожње. Ради олакшања промета уведени су и директни путнички листови, с којима се омогућава картирање измеby више заинтересованих · железничких управа.

Густинасаобраћаја на појединим железничким пругама прешла је границу дозвољенога: нормална густина је око 22 пара возова на линијама са једним колосеком, док код нас има линија и са преко 35 пари возова у 24 часа.

Тарифе обухватају коштање вуче, манипулационе таксе, све радње око пријема, спровода и предаје робе. Тарифеки ставови, упоређени са предратним. у злату, још су од оних нижих. Роба која се превлачи бар је 1% до 2 пута скупља од предратне, а угаљ и мавзиво, које железница највише троши, и до 4 пута су скупљи од предратних, рачунато у злату. Тарифе локалне важе за унутрашњи промет. Тарифе у међународном саобраћају обично су ниже од унутрашњих тарифа. Тарифе могу бити и директне, када се примењују на промет робе у директном саобраћају између двеју или више држава, или извесних утврђених места.

Ђушџет обухвата примања и издавања. од саобраћајних установа. За време рата, па још и до данас, експлоатација свих железница у Европи, а многих и у Америци, у дефициту је. Наша, пак, држава имала, је до сада да сноси огромне жртве ва 06бнову својих железница, те су и приходи

далеко изостајали иза расхода, но ипак се све више приближују изравнању. Шривремено стање расхода и прихода у ресору Министарства Саобраћаја:

расходи дин. приходи дин.

1919/20 262,150.367 — 162,000.000 1920/21 . 600,032.992 — 625,000.000 · 1/4—31/12 1921 343,132.639 — 350,000.000 1/1—1/8 1922 452,745.489 — 465,000.000

1/8 1922—1/7 1923 1.331,290.435 1.395,000.000 1/7 1923 —31/3 1924 1.710,996.533 1.713,869.527

Привремено утврђене цифре расхода изнеле су више. Тачан обрачун расхода и прихода још није завршен. Уведен је 34 време рата и порез на промет путника и робе, да би се увећали државни фискални интереси: 10% Ha промет путника и 15% на промет робе.

Буџет за 1994/25 износи око 2 милијарде динара прихода и расхода.

Постоји друштво »Путник« за промет путника и туриста, са седиштем у Београду. Сачињавају га: Министарство Саобраћаја, Министарство Трговине и Индустри- · је, и алтруистичка друштва за промет туриста и странаца из: Љубљане, Загреба, Сарајева, Дубровника, Оплита и Ђеограда. Р. Аврамовић.

ЖЕЉИН, планина у (Србији, између река Ибра-Јошанице-Гокчанице-Предолскеизворишта Расине, око 11 км североисточно од Јошаничке бање. Највиши су висови: Жељин 1.336 м, Лајештак 1.369 м, Рудине 1.249 м, Кавањ 1.780 M, Чекер 1.599 M, Бојиште 1.294 м, Витуш 1.270 м. Орловац 1.320 м. Јужним подножјем JE. пролази колски пут Кашићи—БотурићиАлександровац и Брус, западним, друм Краљево— Рашка. TI.

ЖЕНСКА ПРИВРЕДНА ЗАДРУГА, хумано друштво. Основано је 95/11 1994 У Београду. Задатак јој је: да створи један фонд, са циљем, да помаже сирото и не“ збринуто женскиње, отварањем радионица и разних течајева за изучавање чланица у појединим занатима и звањима, пропаги“ рањем штедње и примањем улога, на штедње, давањем зајмова чланицама у при“ вредне сврхе. Чланица 1925 има око 120.

B. M.

ЖЕНСКИ MHPABODJIABHM MAHACTM-

РИ. ВБ. Манастири и монаштво православно.

ЖЕНСКИ СВЕТ, поучно-забавни лист. Био је орган Добротворне Задруге Српкиња, а издавала га је Добротворна. Задруга Српкиња у Новом Саду. Уредник је био Аркадије Варађанин. Излазио је 1886 до 1894. Помагао је организовање и просвету српских жена. „OJI.

ЖЕНСКИ ХРИШЋАНСКИ ПОКРЕТ у Београду. Основан је 30/4 1921. Друштво је отпочело свој рад са малим бројем чланица. Циљ је друштву: подизање морала, на основама Христове науке, сузбијање порока, буђење свести. Оретства су: а) морална: друштвени састанци један пут не-

.. — 738 —