Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

САБИЋ МАРИН, песник (10/8 1860, Отари Град, Хвар — 12/6 1923, Вис). Основну школу свршио је у родноме месту. Тамошњи капелан спремао та је за прве разреде тимназије, коју је свршио у сплитском семеништу. Правне је науке учио у Бечу и Грацу. Живео је као новинар у Задру (Народни Лист) m gy _IHymm {II Diritto Croato), затим као јавни бележник у Будви и Вису. — Већ као тимназист 0. је писао талијанске песме, од којих је нешто штампао у задарском литерарном листу ШПалестра. На нашем језику. штампао је песме у Вијенцу, Нади, Хрватској Просвјети, Савременику и др. Засебно је штампао само једну збирку песама, Тренуци (1901), док су му најкарактеристичније песме расуте по ревијама и у алманаху жкапуцина у Реци (из збирке Сан и јава, 1919). Поред тога штампао је 'у књиги свој путопис Lourdes (1908), Литерарно веома, обравован, C. је писао приличан број оцена, реферата, есеја, , међу њима: Реалистична књижевност и руски роман, Мате Баштијан, Социјално шитање и уметност (у Вијенцу). Најзначајнији је међутим Q. песнички рад, по коме он заузима ивразито место у нашој лирици. На његово стварање веома је утицало, што је тешко оболевити, од очију, доживео унутарњи преокрет, поставши од атеисте ватрен католик. Његове су прве песме доста. беззначајне, но у својим најкарактеристичнијим песмама последњег периода рада, GQ. је постао најбољи мистички песник наше литературе. Његову лирику прожима искрено тражење бога, борба против интелекта, утапање и коначно радосно смирење у религији. Џисао је мало, али у његовим песмама има снажних и дубоких тонова.

Литература; А. Џетравић, Нове стуДије и портрети (1910), Треће студије m портрети (1917); Цвите Шкарпа, Марин Сабић (Хрватска. Просвјета, 1995).

| А. Барац.

САБЉАНК СРЕЋНО, сликар и дрворезбар (19/11 1892, Земун). Свршио је реалну гимназију у Земуну, а учио је сликање ' у. Уметничким Академијама. у Загребу и Будимпешти. Тек касније, у време опоравка. после болести, добивене у рату, почео, се

бавити дрворезбарством. По свршеном Da-.

ту отишао је на Даље студије у Париз. 1921 именован је стручним учитељем У Уметничкој Академији (у Загребу, са на-

рочитим задатком, да унапреди народни

/

дрворезбарски рад. 1916 шриредио је Q. y Загребу изложбу својих слика, а 1928 изложбу дрворезбареких радова. Излатао је још у Паризу и у Запребу (у изложбама. Ладе и Дела). · _4. 00

САБЉАР МИЈО, официр и скупљач народних старина (5/5 1790, Дубица — 2212 1865, Загреб). Основну школу учио је у Дубици. Војничку школу евршио. је у Винер-Најштату (1799—1809). Као официр суделовао. је у аустриским бојевима, прошив Наполеона, (1809). За Бечког Мира потпао је под француску управу, и стационирао је на турској граници. Био је вешт сниMama тврђава и ратних објеката. 1813. вратио се његов батаљон под аустриску управу. Ратовао је у Италији (1818 по0стао је поручником). 1814—1816 Сстациокирао је у Далмацији. Ту је почео, поред . свог војничког звања, да сабира старине, дипломатичког и археолошког значаја, те се тиме одужио необично мното историској науци. Доцније је служио у Хрватској (на, Кордуну). 1819 обављао је катастрална, мерења у околини Грета. Од 1891 налазио се у служби код војног градитељства, 'у. Глини. 1827 постао је грађевински капетан личке пуковније. Тада је са брао дивну збирку камења, земље, шпеској, руда, трава и дрвећа, сабирајући (у исто време и народна имена шрироднинама. Пумигматичку збирку (око 3.000. комада.) поклонио је Народном Музеју у Загребу. 1840 пенсионисан је као мајор. Тад је почео шрави родољубни и за науку плодни рад С. Он је суделовао са Драгутином. Раковцем код оснивања Народног Музеја, и збиража, Илирске Читаонице (г Госеподарског Друштва. 1845 преселио се (О. на Трсат, трофу Нижану {Nugent}, %Oo;L KOPA, је био чувар знаменитости и грађевина. Ту је био до 1849, па је отишао у Оплит. Са. 'Грсата, и из Оплита много је путовао, увек сабирајући вредности, старинске и гриродне, попуњујући своје лепе збирке. 1950 вратио се (О. у Загреб. Тада је описао највећи део гбирака. Народног Мувеја. 1850: Хобио је Народни Музеј, на молбу С, тгрвих 0600 форината као изванредну | државну потпору. (О. је више радио бадава: награде су биле ретке и мале. Два пута (1852) и (1852/53) је прошутовао Далма-

цију, где је скупљао старе исправе, књи-

та и новце (опис тога пута је у Кукуљевићевом Архиву, 3). С. је радио у Му-

„Зеју до. 1855, а онда та је оставио због

интрига. 1862 поново се врагио у. Мувеј,

|— 1 — 1