Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

САВА IV

њеној задужбини Градцу, и препоручио ·

је краљу Милутину потоњег знаменитог историографа и архиепископа, Данила ШП, за државног ризничара. у манастиру Бањској, више Звечана. BOL

CABA IV, други српски патријарх 29/11 1354—29/4 1375. Раније је био хиландарски игуман, а за патријарха је изабран на државном сабору у (Серезу. Преживео је српске цареве Душана и Уроша, те се, после дужег устезања, сложио са кнезом Лазаром, да се изврши измирење српске и грчке, цариградске, цркве. Овечана 00јава тога измирења извршена је у Шризрену, после (О. смрти, ај шре него што је нови патријарх изабран између 209/4-и 3/10. 1375. ~.

CABA MHOH, писац првога серпекот буквара. Од првога српског буквара зна се само за један примерак, који је био својина рускота консула у Скадру, И. Крилова. Крилов је дао израдити факсимиле и послао та у Беоврад, по којем је овај Буквар саопштио Љуб. (Стојановић у

Гласу, 66. (1903). "Буквар је штампан у

Млецима, 1597 'на четири листа; не зна, се, да ли је био засебно издан или уз неку друту књигу. Шисан је српско - словенским језиком. Шрво су саопштена. слова, затим сугласници редом, спојени са са могласницима, па онда имена појединих слова и напослетку најважније молитве. По датуму и месту штампања на крају, могло би се закључити, да је Буквар штампан одвојено. Где је примерак Кридовљев, сада се не зна. (С. је штампао у Млецима, такођер 1597, и са, благословом игумана Отефана, и Молитвослов. M. HI.

САВА (ПЕТРОВИЋ), црноторски митро-

полит (око 1700, Његуши — 26/2. 1781, Отањевић). Био је брат од стрица владике Данила Петровића, и по његовој смрти (1735) његов наследник у митрополији и на управи Црне Горе. Био је човек мудар, али тих и повучен, касније се одао пићу, и стога је био без јачег утицаја на Црногорце. Од четрдесетих година 18 века, истакао се поред (О. његов млађи браственик Василије, који је 1750 постао владика и у ствари је водио црноторску политику. Василије је, својом агитацијом да се не плаћа Турцима харач, изазвао 1756 турски напад на Црну Гору. После смрти 'Василијеве (1766) дочепао се власти у Цркој Гори један авантуриста, Шћепан Мали, који је постао стваран господар (1767 до 1773). С. је онда био потиснут са управе, и имао је само духовну власт. Ову је он чувао на све начине. Кад је у Црну Гору добегао Василије Бркић, последњи пећски патријарх, (О, му је, са. црногорским калуђерима, правио јаку опозицију. У својој политици (О. се трудио, да очува. поверење код Млечана, и налазио је код њих извесне потпоре. Пред крај (О. владе знатно је ојачао углед. Јована Радоњића,

гувернадура, који је ишао за тим, да световну власт у Црној Гори врши углавном сам. ВАТ

САВА СВЕТИ, први српски архиешископ (око 1174—14/1 1235, Трново). СО. је (HO најмлађи син великог жупана Стевана, Немање и звао се Растко. У Немањиној породици се обраћала пажња на васпитање · деце, нарочито и у књижевном погледу. ·

. O том даје најбољи доказ лепа и ретка

књижевна култура двојице , Немањиних. синова, Стевана и Растка. Као младић, негде око 1192, Растко је, одушевљен животом светогорских монаха, отишао са једним монахом, који беше дошао на Не--. мањин двор по милостињу, у Свету Гору, у руски манастир. У Светој Гори С. се покалуђерио и узео име славног сириског монаха СОв. Саве. Из руског манастира, прешао је после у манастир Ватопед, где је била лепа збирка сваковрених рукописа. Када се Немања, после абдикације, замонашио, пошао је и он, на (О. позиве, у Свету Гору (1197). У споразуму са (О. он је подигао у Светој Гори за српске калуђере манастир Хиландар. Манастир је био тотов 1199. QC. је за њ написао даровну повељу у Немањино име. У Хиландару је Немања наскоро умро, 1200. CG. je ga, Taj манастир превео и нешто прерадио типик Евергетидског манастира у Цариграду, који је после, са малим изменама, употребио и за Студеницу. Хиландар се (. наста-, јањем развио убрзо у један од највећих

, светогорских манастира, и постао је тлавно . место књижевног и црквеног васпитања,

88, средњевековне српске калуђере. 0. се после повукао у Кареју, у једну малу ћелију са црквицом, где је проводио готово аскетски живот према строгом устату, који је сам прописао.

После Немањине смрти у Орбији је дошло до грађанског рата. Најстарији Немањин син, Букан, који је 1195 био добио на управу Зету и још неке области, али је био обиђен у наслеђу престола, био је огорчен таком одлуком. Он је створио блиске везе са папском куријом и мађарским двором, добио је помоћи од Мађара, па је напао Стевана и једно га време потиснуо с власти. Стеван се, међутим, искоришћавајући мађарске борбе са Бутарима, већ 1203, вратио на престо. Ускоро су на Балкану настале велике шромене. 1204 срушено је византиско, а основано латинско царство. (Онаге се на Балкану знатно померише. Грчка се држава разби- |

ла у три дела. У Никеји, у Малој Азији, образовано је ново византиско царство, које се сматрало као наставак. цариградског. У Никеју је било пренесено и седиште патријаршије. Друга је држава на-

“стала у Трапезунту, под Комнинима. На

Ђалкану су се Грци одржали у засебној држави, под Анђелима, У Епиру. У тој држави налазио се и Охрид, где је било. седиште архиепископа, под чију је јурисдикцију потпадала српска , православна

и. —