Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
вима морао да се пред снажним турским потерама повуче у Орбију, и да потражи нови пут за одлазак у поречки и охридски крај. Са војводом Лазаром Кујунџићем, потпоручником Жиком Миловановићем и још неколицином четника (. је успео да пређе границу и да се пробије до села, Велике Хоче у срезу подримеком, округа призренског. Али ту их је један Арнаутин, који их је био примио на веру. издао турској војсци. Опкољени У кули (О. и другови изгинули су у борби са турском војском и Арнаутима. ИМ.“ Миленовић.
| САВЕЗ ЗАНАТЛИСНИХ ЗАДРУГА основан је у: 1921, а. на основу закона о земљорадничким и занатским задругама, од 1898, и протеже се својим дејством претежно на крајеве, за које овај у целости важи. Седиште (С. је у. Београду, а назив му је: Главни (Оавез Заналских Задруга. Он стоји под надзором министра Трговине и Индустрије, који му и правила одобрава. 0. је за занатлиске задруге, које се орга= низују по закону о земљорадничнким и занатским задругама, принудна организација, а, ва, крајеве, за које наведени за кон не важи у потпуности, као елободна, највиша, задружна, установа, али са свима. правима. задрута, основаним Ha, торњем закону. Циљ (. је, 'да ради на унашпређењу занатлискот задругарства, у првом реду да даје упуте за оснивање истих, а, у другом реду да здружава исте као чланове (О. (О. правила предвиђају уста
нову Инспектората ва занатдлиско задру-
тарство, који још није установљен, већ се инспекција задруга врши повремено од случаја до случаја, на пражење шпојединих чланова задруге. У (С. су. севе, ванатдиске задруге, без обзира, на њихов циљ и задатак. (проигвођачке, набављачке и кредитне). Љ. 0.
САВЕЗ ЗАНАТСКИХ УДРУЖЕЊА основан је од занатских удружења целе раљевине, а, организација QC. утврђена. је правилима, заснованим на закону о рад
њама. Конституисање (О. извршено је на
ошрвој занатској скушитини 6 и 75 1992
у Ћуприји, ај тада су примљена и правила 0. Седиште (О. је у Београду, а/ назив му је: Земаљски (Савез Занатлисних Удружења. Циљ је О. културни, а има, да дејствује на економском, моралном M духовном подизању занатлија, NB, развија, осећаје солидарности међу занатлијама, да спрема занатлиски подмладак и да дејствује за доношење ваљаног законодаветва, уколико се тиче ванатлија. За, чланове се примају сва занатлиска, гудру-
жења у Краљевини. О. ивдаје свој орган:
Занатлију, који излази једантут недељно у Београду, а бави се претежно начел-
ним питањима, која тангирају занатли- |
ство као сталеж или поједине врсте заната. Надзор над радом (О. има министар
'ћивању:
САВЕЗ ЗЕМЉОРАДНИКА.
Трговине и Индустрије, који и шравила одобрава. Љ. 0.
САВЕЗ ЗЕМЉОРАДНИНА организован је 1920. Програм је врло шростран. У спољној политици тражи одржање тесних веза пријатељства са словенским државама У одбрану части и достојанства, налпе државе и самоопредељења нашег народа. У унутрашњем (уређењу: Једно Народно Шредставништво и једно законодавство по свима. гранама, државнот живота, и уређење државе на начелу самоушраве. Начинити ја ке самоуправне општине. Ствараши сеоске. задруте за све привредне послове. Окрузи да се уреде на самоуправној основи. Озаконити слободу удруживања, кретања, штампе, збора и договора, неповредност штампе и тајне писама, слободу 'вероисповести. Увести опште и једнако право
гласа ва оба пола, Бирач да има 91 TO-
дину, а посланик 30. Народ да. буде шредстављен у Народном Предетавништву према својим занимањима у друштву (класни парламенат). Омотућити појединачно ошозивање посланика, после (сваког сазива. Озаконити да посланик не може вршити никакве послове са државом и самоуправним телима, иначе да та може 30 посланика, тужити суду. Осуђенот поела–
,ника, да не може нико помиловати. Чи-
новници посланици задржавају сва права сем плате и унапређења. Министри да се узимају из Скупштине. Инкомпатибилитет као и за народне посланике и још да не могу бити чланови одбора ни плаћени службеници никаквог капиталистичког предузећа. Одговорност министарска је кривична и материјална. Народно Шредставништво оптужује их редовном суду. Не могу бити помиловани. Против министарског рада. могу се и шоједини људи жалити редовном суду. Шравне услуге и суђење да буду бесплатни. Завести поротно суђење и суд добрих људи. Накнада невино оптуженим и осуђеним. У кидање војних и духовних судова, и смртне: казне. Полиција да буде у рукама самоуправних тела. Судска полиција, Да. ислеђује преступе и злочине. Увести народну војску, ако спољне шриљике допусте. Комору да набавља држава. из: својих средстава. Накнадити вемљорадницима, штете, које војска причини (1 одељак). У П одељку О. 3. тражи бесплатно ле чење и лекове, рад на народном просвеобавезношћу и бесплатношћу основне наставе, школама за одрасле, неписмене и недовољно писмене и другим сличним средствима. (Ове вере изједна– чити пред законом и тежити уједињењу, свих цркава. O
У Ш одељку 3. О. тражи остварење шри– вредне демократије: замену приватних капиталистичких установа народним. Подизати задрутарство и увести наставу O њему у све школе. Оваки земљорадник мора имати довољно земље. Укидају се
Бе те