Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
O Ара
i: |
А
,бетских курсева и т. д.
иначе није садржао ничега конкретног,
сем општих фраза. Рад удружења манифестовао се на конгресима, који су се после држали сваке године у Београду. Од постанка ОЈОУ издавао. је, латиницом, часопис Препород. 1923 удружење се (разделило, због препирања око азбуке. 1924 није излазио ни лист нити се шта радило. — У почетку је било у савезу 26
– разних удружења из целе земље. 1925 има
их око 30. Фебруара 1925 Савез је обновљен, са новим правилима, 'која су конкретнија 'но (у почетку. Циљ је опет: рад
на народном јединству, али су у прави-.
лима истакнути и извесни послови: отварање народних књижница и читаоница, издавање листова за народ и омладину, приређивање састанака, држање аналфа“= Б. М.
САВЕЗ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ УДРУЖЕЊА ГЛАЗБЕНИНКА основан је 1921 на конгресу
у Загребу, са тлавним тајништвом у Бео-· траду. Чланови савева, су она главбеничка,
удружења, која, Cy основана по норма
· тивним правилима, од конгреса примље-
ним. задатак, Савеза, је, да ради на раз-
· витку наше музике и. музичког живота.
К. ОМ.
САВЕЗ ЛОВАЧКИХ ДРУШТАВА ЗА ВОЈВОДИНУ (са седиштем у Новом Саду)
“основао је Мр. Јода Дивилд“ из Орбобрана, 1922, и тада је изабран за првог се-.
кретара и уредника савезног органа Ло-
вачког Гласника. Први је председник то-
та Савеза Јован Лажић, заменик тградоначелника Новог Сада. (О. је са врло лепим успехом прикупио војвођанске ловце
у своје коло, те данас броји 5.000 чланова,
из 225 ловачких удружења. Циљ (С. је што боље организовати и ловачки васпи-
тати ловце, подизати ловишта, сузбијати
криволовество, утицати на развој ловачког законодавства, HT. JL ION.
САВЕЗ НОВЧАНИХ ЗАВОДА M OCHMHТУРАВАЈУЋИХ ДРУШТАВА основан је 1919 у Загребу. Њему припадају већина, кредитних установа, из Хрватске, Славоније, Босне и Херцеговине, Далмације и Словеначке. Новчани заводи из Србије основали су још 1921 своје удружење банака, а од шре 9—3 године постоји и
удружење војвођанских банака. Циљ ().
је да штити професионалне интересе кре-
дитних установа, да, у име целине, чини
фесор Университета.
· представке државним властима, да. своје
чланове заступа и у њихово име говори на привредним контресима, и у опште да
одаје мишљења и изјаве у име банака.
Председник. С. је Др. Ернест Милер, проС _ САВЕЗ СЛОВЕНСКИХ ЛЕКАРА је идеЈа, која је поникла у Џаризу (у августу
1900. Тада, је био тамо ХПШ међународни лекарски “ конгрес, ' и лекари-Оловени су
сазвали једну посебну конференцију, на
__ жојој. је била покренута идеја ООЛ. Срп-
= 7 одвиа XPB, IMB. ДРУШТАВА У ЗАГРЕБУ
ски делегат је био Др. Војислав Суботић.
Покушај није успео. ПС
САВЕЗ ТРЕЋЕГА РЕДА СВЕТОГ ФРАЊЕ има задатак, да све трећоретце и трећоредице (CB. Фрање Асишкога, што живе у свету, у држави ОХО, опупи и приправи на заједничко верско и шросветно деловање код католика. (О. је основан у Загребу 1912, али му је рад и развитак застао за време Светског Рата. 1921 су стара правила СОавеза наново прегледана, исправљена и одобрена од свих фрањевачких тредодржавника. Од тада, је (О. почео живље деловати, нарочито на, реорганизовању појединих трећоредских задрута. 1929 (0. је приредио у Загребу свечану матинеју, као закључак седамстоте тодишњице оснивања Трећета Реда. Исте тодине (. је организовао у Вараждину свој Т еухаристички конгрес, коме је присуствовало преко 60.000 душа, и који је дао повода осталим еухаристичким конгресима, (у Загребу 1923, у Осеку 1994). 1994 GQ. је одржао на Треату свој ШП еухаристички конгрес, са преко 70.000 душа. Данас се у О. налази преко 80.000 трећоредаца и трећоредица, (у Хрватској и Олавонији 15.000, у Босни и. Херцеговини 58.000, у Далмацији 10.000). С. је издао, неколико књига, а месечно издаје“ Гласник Ов. Фрање. У Загребу има Народну. Књижару, а у Илоку подружницу Haродне Књижаре. КОДА
САВЕЗ ХРВАТСКИХ ПЕВАЧКИХ ДРУШТАВА. У ЗАГРЕБУ. После пада. алсолутизма, почео се у Хрватској будити интерес ва уметничку музику и песму. Још 1658 основано је у Карловцу певачко друштво Фдора, четири године доцније Коло у Загребу, а затим су оснивана многа друта, певачка удружења. На потицај Кола, приликом отварања хрватског Овеучилишта, састала, су се, осим сазивача, пе-
'вачка друштва: Даница из Оиска, Лира
из Велике Горице, Олавуј из Петриње, Сокол из Глине, Тамбурица из 'Ђурђевца, Зора из Карловца и Звоно из Крижеваца, ma су 20/10 1874 закључили, да оснују СПД, који је имао задатак 'да подупире певачка друштва, да оснива нова, да се
“брине за зборне складбе, и да надвире ' рад појединих друштава. Савез је морао
да суделује код народних свечаности, да приређује певачке славе у појединим кра– јевима, да шири музички осећај и да јача. народну свест. Осим тога, по намери осниBada, песма је имала да буде спона или веза, која ће зближавати или спајати све делове хрватског народа и једном их ујединити. Зачетник идеје (О. и тлавни организатор био је тајник Кола, Др. Ђуро Контак. 16 и 17/5 1875, приликом посвете
“Данице, било је у Сиску дванаест пева-
чких друштава, која су прихватила, шредложена. правила и основали ОХШД. У одбор су изабрани: Др. Иван Захар као
председник, Милан Крешић као потпред-