Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

– САВИЋ

САВИЋ АЛЕКСА, глумац (1882, Земун — 1873, Београд). Први пут је ступио Ba позорницу дилетантског друштва, у Земуку. Био је члан неколивих позоришних дружина. Иступивши из чланства Београд ског Позоришта, прешао је 1869 на сталну позорницу Народног Позоришта. у Beoграду. Био је нарочито добар. као комичар а, и врло добар певач. (. је члан-оснивач Народног Позоришта. у O У

САВИЋ АЛЕКСА ДР., министар Народног Здравља и народни посланик (19/8

1879, Ужице — 97/1 1998, Нит). Гимна- .

зију је свршио у Ужицу, медицину У Працу (1903). 1904—1914 био је лекар среза, прокупачког. Учествовао је у ратовима. 1916—1918 био је члан Међусавезничке ко-

мисије за хигијену и на раду У Централ

ној лабораторији 84, бактериолотију у (С0луну. 1919—1921 био. је у Паризу на специјализацији у унутарњим болестима. по повратку из Шариза управник Обласне Ђолнице у Нишу. 1927—1928 био је министар Народног дравља. Знатнији су му радови: Тифус (1909), Инфлуенца. (1918), Летаргично запалење мозга. (Српски Агрx, 1920), Вгопсћи 5 зршосћае ова {Cpmски Архив, 1923), Куга (1923, издање Министаретва, Шародног Здравља). Pp. С.

САВИЋ ЂОЖА, новинар (27/19' 1862 o8/7 1927, Београд). Овршио је гимназију. и две тодине философског факултета. у Ђеограду, а учио је медицину у Цириху, Бечу и Берлину. Због недостатка. материјалних средстава није довршио последње шспите. Вратио се · потом у Шабац и са, старијим братом, медицинаром, оснољао је књижару, коју је доцније преселио у Београд. 1894. покренуо је Мали оАурнал. Водио је оштру борбу прочив свих реакционарних режима и т. зв. неутралвих влада. Нарочито су били снажни њетови чланци против личног режима. 10следњет Обреновића. Због свога. слободоумља, морао је (С. бежати из земље, по“ што је неколико шута. затваран ва по-

литичке кривице. Писао је, сем полити-,

чких, социјалних и литерарних чланака, - и. приповетке и романе. Посебно су му штампана ова дела: политичка. расправа. Владановштина. (1901), и романи: Две сестре (1902) и Делфа. Осим тога, QC. je ттреводио с немачког забавна и поучна. дела.

| J.. JI.

САВИЋ ГАВРО, глумац Загребачког Народнот Казалишта. (13/3. 1854. Нови Сад 20/6 1919, Загреб). Најпре је био трговац. Отупио је рано у Пелешеву путничку дружину. 1874—1877 био је члан. Београдског Народног Позоришта, а од 1877 до омрти Затребачког. Био је врло савестан и ушпотребљив глумац старе школе. Играо je: Андрију у Граничарима, Краља. Клаудија. у Хамлету, Антонија у Млетачком тртовцу и ЂВањушина у. Најденовљевим Вањушина деца. H. 4

САВИЋ. ЈОЦА, глумац (10/5 1847, HOoBH Бечеј — 7/5 1915, Минхен). Васпитавао се од ране младости у Бечу, где се одао глумачкој вештини. Као ученик чувеног Coнентала играо је на бечким позорницама неколико улога. Убрзо затим отишао. је у Швајцарску, а 1866 у Минхен. Као већ израђен глумац вратио се у Беч, где је остао до 1871. 1891 позван је у "Манхајм, одакле је отишао за главног редитеља. у Минхен (1896), где је радио на позорници и у друштву, све до своје смрти. — Овојим одличним глумачким радом О. је створио југледе, због којих се говори O (С. школи у немачкој глуми. Нарочито је познат са својих одличних режија Шекспирових драма, а исто тако и због остварења. т. зв. Шекспировске позорнице (у Минхенском. Двореком Позоришту (1887). Као књижевник С. се одликовао преводима. са, франпуског и енглеског језика, а тако пето и својим расправама из историје позоришта. и драматургије. Основно, реформатореко и епохално му је дело: Шекспир и драмска позорница. (1889). Поред овога позна/та, је и цењена и (О. драматуршка студија: O смеру драме, као и. његове расправе: Глумац и публика, Позориште под отвореним небом (ЕгешећЊфаћпе), исто као и његови чланци о Молијеру. Сви ови радови пока зују (О. значај као позоришног радника, његово велико искуство и обимну начитаност. — (С. је један од главних оенивача велике позоришне организације Ре Genossenschalt deutscher Ваћпеп - Апве-

ћопрег. 1896 изабран је у овом друштву

у знак признања и захвалности, за 10часног члана. За поправку, глумачког стал ња (у Немачкој био је од великог значаја, (0. опсежни реферат: О резултатима, истраживања. бедног стања, приватних позоришних предувећа и њихових чланова. (1890). (0. је признат као један од најсавеснијих, кајвреднијих и најдуховитијих немачких редитеља, јер је био пун бинског искуства, раскошне фантазије за. инсценације и класичних и модерних драмских дела. Главне су му улоге биле: Мортимер, Дон Карлос, Дон Цезар, Фердинанд, Принц Хајнц, Ричард Други. Р. Одавић.

САВИЋ МИЛАН ДР., књижевник (4/9 1845, Нова Кањижа). Гимназију је учио у Новом Саду. После матуре студирао је прво медицину у Бечу, а затим философ ски факултет у Лајпцигу, где је M докторирао. По свршеним наукама био је наставник средњих школа у Горњем Карловцу, Новом Саду и Зајечару. 1895 'изабран је за секретара Матице Орпске, а 1912 стављен је у шенсију. Пред рат се преселио у Беч, а по рату у Београд, где и сад живи.

(0. је писао веома много, и у стиху, и у прози, приповетке, путописе, позоришне игре, реценсије, огледе, биографије, фељтоне. До сада је (О. штампао 22 књиге разних састава, а веома је много његових радова остало растурено по нови-

— 20 — | O S, ИУ