Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

а И |

дине 19 века, везе са монасима манастира Дужи код Требиња, који је заменио порушени Тврдош. Монаси из C. и из Дужи сматрали су се као монаси једног истог манастира.

На месту пркве, обновљене 1693, по-

дигнута. је, по одобрењу црногореког митрополита Саве Петровића, нова црква. Она се 1777 почела зидати за време архимандрита Јована Рајовића. Довршена је 1799. Неимар нове цркве био је Никола Форевић (по свој шрилици са Корчуле). Архимандрит Инокентије Дабовић прикупљао је више од 20 тодина прилоге за довршење ове пркве. Вели се, да је и умро у Истри, путујући по милостињу за, манастир. Цриложници су били, највећим делом, Руси. Са Русијом је О. одржавала везе у 18 веку. Јеромонах Симеон из (0. ишао је 1761—1772 у Русију по милостињу. 1791 израдио је у новој цркви у (О. иконостас поп Сима Белопољац. 1881 обновљена, јје најстарија црква у О. трудом игумана Макарија. Многобројни су помени о QC. у 18 веку.

(О. није још испитана. Саборна црква, има, кубе, споља, осмострано и на вашадној фасади кулу, испод које се иде у цркву. Црква СОв. Саве служи као шарохиска, црква села (О. Врло је сиромалпна и 'издржава је манастир. Има на западној фасади трем, који је зидан у 19 веку. На средини цркве је торањ 38а звоно.

CO. има богату ризницу, у којој се, пре свега, налазе многи објекти донети из манастира Тврдоша. У С. се налази позната Савинска, крмчија, која је била својина, херцеговачког митрополита Силвестра, | а, овај је поклонио манастиру Дребињу. За тим су ту повеља, деспота. Стевана, дагрована манастиру Милешеву, повеља Јована, Матије Басарабе, војводе утро - влашкога, издана манастиру Требињу 1646, повеља Јована, Константина. Басарабе, издана, манастиру Требињу 1702, повеља краља Милутина, дарована Ов. Николи у Хвосну, повеља цара Уроша и парице Јелене из 1358, поменик манастира Требиња из 1760, читуља (О. из 1758, четири требника из 16 века и др, јеванђеље оковано и позлаћено, приложено 1657 манастиру Требињу, јеванђеље оковано из 1685, својина, београдског митрополита Симеона, јеванђеље у кожи из 1702, антимине саборне цркве из 1770, антимине цркве Св. Саве из 1743, велики број крстова, путира, дискоса, икона, одјејанија, ришида, кадионица, кандила, и др. В. Петковић. 2. Село у Зетској. Области, бококоторском срезу, северној: обали Боке Которске у Мељинској Драви; уз друм и железничку пругу Херцег Нови (3 км)— Зеленика, (2 км). Има, 310 становника, православну парохију и манастир. Манастир (О. налази се усред бујне медитеранске. вегетације на једној од најлешших тачака у Боци. Веле да је манастир саграђен већ 1030 и да је по

херцегновској општини; Ha

САВИЊОКИ АЛПИ

разорењу манастира Тврдоша у Требињу (1095) неко време био столица требињскота епископа. Сада тамо летује православни жотореки владика. У манастиру се чува десна рука царице Јелене. У романском стилу трађена црква обновљена, је 1837. Храм слави Велику. Госпоту, . M-n.

САВИНАЧНА ШТЕДИОНИЦА А. Д., Београд. Основана, је 1901. Капитал је 1,000.000. Фондови 36.459, улози 1,376.529, менице 2.610.614. залоте 2492.400, добит 9218.488 Дин. Дивиденда 15%. Председник је Владимир Недељковић, а управник (Сава O

САВИНО ЈЕЗЕРО, језеро у Црној Гори, у Проклетијама, 195 км јужно-југоисточно од варошице Гусиња. Језеро је округластог облика, лежи на висини око 1.000 м, и из њега извире Вруља, односно Окакавица, као што се зове на горњем делу тока. То је типеко карено врело, неколико метара у пречнику. Боја С. Ј. је зелена, а по његовом дну и странама избијају кључеви воде.

Литература: јЈ. Цвијић, Ледено доба. у Проклетијама и околним планинама, (Глас, 91, 1913). JI. .b.

САВИЊА, река у Оловеначкој, лева шритока Саве. Извире у Камнишким Алпима, близу транице Крањске и Корушке, на источној страни Ринке (2.429 м), на висини од 1.290 м. После кратког тока, стропоштава се красним Ринкиним (или ЈЛотарским) слапом, високим 190 м, и понире у земљу. После подвемног тока. (око 6 км) кроз Логарску Долину, најлепшу у Камнишким Алпима, поново извире из врела на висини од 732 м. Одатле тече на, север-североисток, затим на исток - југо исток, покрај Солчаве, првот села иза њеног торњег тока, а од ушћа потока Клобаша, почне тећи према југоистоку, чинећи неколико великих окука око села Луче, Грудника, Радомирја, Згорњег и Сподњег Побрежја, Мозирја и Савине. Од тога, места до Цеља ток је много правилнији, јер тече кроз широку, врло култивисану и доста јако нагнуту равницу, те јој је ток до Шешца углавном управљен према југоистоку, а даље, до Цеља, према, истоку-југоистоку. Код Цеља (С. учини лакат, изненада скрене на југ, шробијајући се попречно на правац пружања планине, и тече кроз клисурасту долину, чинећи неколико великих окука. Од Ложе Брестовнице О. почне тећи на југозапад, и ниже Зиданог Моста утиче у (Оаву. Важније притоке (О. са десне стране су: Лучница, Поток, Дрета, Вољека и Речица, са леве: Љубија, Џака, Ложница, Воглања, Лахомница m Грачница. Дужина Q. тока, је 98'7 км, од којих је око 6 км под земно, а површина, слива, 1.843:8' км.

П. Вујевић.

САВИЊСКИ АЛПИ. ВВ. Камнишки Али.

— 19 — | GM *