Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

САНИТЕТ У СРБИЈИ

тиву колере, која је захватила била 12 округа. 7 После смрти Др. Милосављевића. (1879), дошао је за начелника санитетског одељења Др. Владан Ђорђевић. По доласку за, начелника Др. Ђорђевића, у СО. је почео најинтенсивнији рад. Тај рад је започет скупљањем и штампањем свих дотада из-

датих закона, правила и прописа у један.

т. зв. Санитетски Зборник (две свеске). Затим је 1879 донет закон о установљењу т. зв. Народног санитетског фонда (место

дотадањих окружних болничких фондова) —

са капиталом од 7% милиона динара, који ће се повећавати од приреза (1:60 динара на пореску главу) и од кога ће се

издржавати санитет. 1881 донета су три

закона: Закон о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља, и за-

кони о сталним заразама и говеђој куви, који су донети у ствари као допуна. Првој Ветеринарској Конвенцији са АустроУтареком, закљученој исте тодине. По шрBOM закону, установљени су, поред начелника. санитета, инспектор санитетског

завода, два државна хемичара, инспектор :

санитетских грађевина, шеф ветеринарства, Главни Санитетски (Оавет, чије је чланове предлатало Српеко Лекарско Друштво и који су у свом раду имали и право иницијативе у подношењу предлота, окружни физикуси као -референти окружних начелника, окружни марвени лекари, срески лекари и, најзад, општински лекари по 3 на 20.000. становника и 5 на 30.000, дипломоване бабице (једна. на 5.000 становника) и апотеке, такође једна на 5.000 становника.

Овај санитетски закон је предвиђао ваводе за глувонеме, слеце, находчад, сиротињску децу, неизлечиве богаље и Т. Л.. затим школе за бабице, лекарске помоћнике, најзад је регулисао и питање стварања. лекарског кадра, путем одашиљања државних питомаца на стране факултете. Београдска болница је претворена у општу са 5 стручних одељења, сваки срез је имао за 10 година подићи среску болнипу са двалесет кревета. Јудница, је претворена у душевну болницу и т. Д. Ветеринарска. оба закона, били су, шреведени тотово у целини са аустроугарских. Поред овог законодавно - ортанизациског посла, у ово је време ангажовано и постављено, сем дотадањих, још 22 лекара, 6 лекарских помоћника, 8 марвених лекара, 5 дипломованих бабица, послато је о државном трошку на медицину 30 питомаца, на ветерину 10. У ово време је израђен правилних за, зидање хигићенских

школских зграда, за видање модерних па-

виљонских болница (у Омедереву, Пожаревцу и Ваљеву су и подигнуте), вођена је енергична. борба троши ендемичног сифилиса и борба за исушивање баруштина, уређена је тачна санитетска. стати-

етика, И 'т. Д.

„Санитетски буџет за рачунску 1882/83

год. је изгледао овако:

Приходи; а) интерес Ha капитал

санитетског · фонда. Дин 348.531 6) санитетски прирев , ., 584.000B) државна помоћ - . A 87.223:34

Дин 1,019.760:34 Расходи: 4. На санитетско одељење · Министарства

Свега.

Унутрашњих Дела Дин 42.572:80 2. На Главни Санитет- :

ски Савет ДЕ ~ . 4.000: 3. Ha Државну JIaG0-

· раторију НИКЕ V 11.318:72, 4. Ha. 22 окружна, ле2 ОВАЈ Сарај и И А ~ 71.6045. На 17 окружних мар-

вених лекара Ре 5 32.0006. На 92: среска, ле-

Ka с И је i. On 25. 53.793:80 7. На болницу 3 ду-

шевне болести |. . „ 66.574-60 8. На општу државну :

болницу. - 1. ЕЈ SA 88.1899. На 20 окружних бол-

TOI i NI И 5 280.000:10. На 2 болнице за си-

Mumio O 4 PR: NOM 20.000'11. На зидање болница 80.000:12. На карантине и са- s

станке ot. 0. + 48.357:42 13, На 30 питомаца. ме- АИ

дицине и 10 BeTe-

рине SO КИ, 101.350:14. Ha дијурне санитет-

CROP особља. о. 5 25.000 15. Ha вакцинацију У

Држави Ји S. о 30.000:16. На минералне воде

NOCI ML АНУ СРЦЕ ~ 65 000:—

Свега, . Дин 1,019.760:34

По одласку Др. Владана Ђорђевића са

положаја (1884), начелници су до ратова. 1919—1918 били: Др. Младен Јанковић, Др. Ђорђе Клинковски, Др. Лаза (Отевановић, Др. Ђорђе Димитријевић, Др. Радмило Лазаревић, Др. Мита Милићевић, До. Павао Поповић ог Др. Мита Николић. За цело ово време није било осетних из-

"мена у (С, али се ипак напредовало пу-

тевима и правцима, којима се дотле по- —

тило, т.ј. углавном путевима. куративне

медицине. Зборник расписа, прописа, уре-

даба и разних правила износи преко 800

страна штампаних, Народни (Санитетски.

Фонд се попео на висину од 11 милиона. динара. i

Ca развијањем и диференцирањем дру-

· штвених и културних прилика у Србији,

санитетски закон од 1881 показивао се све више као застарео, О покретати питање његове ревизије. Први

је то питање покренуо начелник Др Рад-

мило Лазаревић 1897, када је одредио ко-

ево

те се отпочело |