Narodna milicija

треба борити и како се може побеђивати. И победа је дошла. Она је дошла 95 октобра 1917 године, када су радници и сељаци широм царске Русије збацили власт цара, спахија и капиталиста и организовали своју рад-. ничко-сељачку власт — државу Совјета радничких, сељачких и војничких делегата. Победа Октобарске револуције 1917 године, била је само прва и најзначајнија победа. После ње низале су се победа за победом, које су довеле до огромног пораста моћи Совјетског Савеза, до стварања социјалистичког друштва на огромном пространству и најзад до потпуне војничке победе над уједињеним фашистичким агресорима. Што је постигнуто треба захвалити Лењину, који је ударио најчвршће темеље модерној социјалистичкој држави, такве темеље који су и после његове смрти издржавали све бесомучне нападе на њу.

Зато оцењујући заслуге Лењина, најбоље их можемо схватити, управо посматрајући Совјетски Савез. Лењиновом заслугом радници и сељаци Совјетског Савеза успели су да савладају своју буржоазију, да збаце цара, узму власт у своје руке, изграде своју радничко сељачку државу и ту државу тако ојачају да је са својом Црвеном армијом могла да издржи нападе уједињених империјалиста целога света, који су помоћу фашистичке армије покушали да је сруше. |

Што је Совјетски Савез издржао бесомучне нападе фашистичке армије, највеће и најстрашније освајачке армије, темељи које је он поставио Совјетском Савезу били су такви да су били кадри да издрже и ово најтеже искушење, мучки напад многомилионске наоружане фашистичке хорде.

Лењин је живео у периоду револуција, када се пред радницима постављало питање директног узимања власти у своје руке. Као директан учесник борбе радног народа, Лењин је живео само за ту борбу. Историја његовог живота, то је историја борбе радног народа за рушење буржоазије и организовање државе радника и сељака. Лењин је учио како треба освајати власт, и како је треба организовати и чувати. /

После победе Октобарске револуције на огромном пространству старе Русије, требало је отпочети са изграђивањем нове државе, требало је организовати радни народ, да се од силе која је срушила власт богаташа, претвори у силу која изграђује нови свет, — нову радничко сељачку власт, социјализам. Тај задатак није био ни мало лак. Постављало се море проблема које је требало решавати. Требало је заосталу, пољопривредну земљу, каква је била царска Русија, претворити у моћну индустриску, од државе у којој су живели милиони заосталих угњетених нација, створити државу у којој живе равноправно све нације, требало је на место старог корумпираног царистичког апарата, створити нови апарат — рад“ ничко-сељачке државне управе. Све ове проблеме требало је решавати борећи се противу покушаја светског империјализма да угуши нову радничко сељачку власт. Од првих дана победе извојеване Октобра 1917 године, па до данашњег дана, требало је бити на опрези, требало је стварати једном руком, а у другој држати пушку, како би се свакога момента спречили покушаји војничких напада, саботаже, рушења. Лењин је био тај, који је учио, како ће се сви ови проблеми савладати.

Знајући да задатак изграђивања новог света није лак, да тешкоће за радни народ узимањем власти у руке не престају, него тек настају, — Лењин је учио да треба бити истрајан, треба бити будан, неуспављивати се. Он је предупређивао радни народ широм целог света да не верује капиталистима, да противу њих води непоштедну борбу до потпуног уништења њихове власти. Он је гово-

рио да буржоазија свргнута са власти, још остаје јака, па чак и јача од радног народа који ју је свргнуо. Он предупређује на то да свргнута буржоазија користи сва средстава да се поново дочепа власти, побеђена војнички она отпочиње подмуклу подземну борбу на свима пољима. Он је непрестано опомињао да се пред том опасношћу не смеју затварати очи, да се мора бити на опрезу, спреман да се по потреби и оружјем у руди бране револуционарне тековине радничко-сељачке борбе.

Али Лењин није само указивао на опасност која прети новој радничко-сељачкој држави од непријатеља. Он је указивао и на то, како ту опасност треба сузбити, а уједно је био и директан организатор и руководилац државног апарата радничко-сељачке државе који је имао за задатак да очува тековине револуције. Он је учио организовао и водио индустрију и пољопривреду, трговину, просвету, војску, све гране државне управе. Он није заборављао нити запостављао ни једну грану државне управе. Ако је требало подићи продуктивност индустриске производње, Лењин је био тај који је указивао на конкретне форме којима ће се то постићи; ако је требало побољшати др-

"жавну трговину, Лењин је био тај које је совјетске руко-

водиоце трговине учио како треба културно трговати; ако је требало подизати кадрове за све гране државне управе, Лењин је био тај који је учио како се кадрови стварају, једном речју, Лењин је био тај који је свугде и на сваком месту учио, стварао, руководио.

Између осталог Лењин је увек истицао потребу чувања револуционарних тековина радног народа. Истичући чињеницу да непријатељ и после узимања власти од стране радног народа, наставља борбу подмуклим средствима, — Лењин је указивао и на конкретне форме организације апарата безбедности који има за задатак да брани револуционарне тековине. Он је говорио: „За борбу са реакцијом, за отпор могућим и вероватним покуша“ јима Романових и њихових пријатеља да обнове монархију и сакупе контрареволуционарну војску, сасвим је неопходна, не потпора Чучкова и компаније, него организација, проширивање, јачање пролетерске милиције, наоружавање народа под руководством радника" (Књ. ХХ стр. 28). Тако организованој милицији он је ставио у задатак да се оружјем у руци супростави не само покушајима разјурене царске полиције, већ и сваке друге акције која је уперена противу револуционарних“ тековина радничко-сељачке борбе. Основни задаци које је Лењин поставио пролетерској милицији у периоду револуционарне борбе за свргавање власти капиталиста, за чување тековина револуционарне борбе у периоду учвршћивања младе совјетске власти, — и данас служе као начело сваке народне милиције.

Форме рада ту и тамо могу и да се мењају, али основна начела: бити будан у односу на покушаје свргнутих експлоататора да се понова дочепају власти, бити организатор народних маса у тој борби, остају увек исти.

Схватајући тежину проблема руковођења државним пословима свих грана државне управе, па међу осталим и у грани државне управе по линији безбедности, — Лењин је увек истицао да треба учити, учити и опет учити. Без проучавања проблема који се пред нас постављају, изналажењем њихових узрока, проверавањем и усавршавањем метода рада, без проучавања неисцрпне ризнице — теорије марксизма—лењинизма, без стручног усавршавања, — не може бити ни плодних резултата у нашем раду.

Зато прослављајући годишњицу смрти великог Лењина, сетимо се онога шо нам је он говорио, и учимо се да часно чувамо револуционарне тековине стечене крвавом борбом наших народа.