Narodna milicija

ЧЕДОМИР РУРЂЕВИЋ, секретар законодавног одбора Народне скупштине НР Србије

проводимо у живот закон O добровољним ватрогасним друштвима

На последњој седници свога другог редовног заседања, Народна скупштина Народне Републике Србије донела је још један користан закон, који ће не само допринети употпуњавању система, позитивног ин демократског законодавства у нашој републици, него ће решити и једно важно питање, које, као и многа друга крупна друштвена питања, у старој Југославији уопште није било решено.

Познато је колику велику штету националном дохотку једне земље могу да нанесе велики пожари, несреће и друге елементарне непотоде, ако држава не осигура превентивна средства за, заштиту од истих, или ако не обезбеди средства за борбу противу њих, када се такви пожари или катастрофе појаве. Отара Југосавија је била држава која није поседовала ни једно ни друго,

Јавну ватрогасну службу вршиле су званичне ватрогасне чете, које су постојале само у великим градовима и са врло незнатним средствима за, сузбијање пожара. У мањим градовима и индустриским местима званичне ватрогасне чете нису постојале, него је у тим местима, као и на селима било организовано добровољно ватрогаство и то доста слабо.

Добровољно ватротаство врло је слабо стојало, нарочито у ужој Орбији, јер ненародним режимима није био интерес постојање здраве и јаке ватрогасне организације. Ту је читав рад на сузбијању, например, каквог великог пожара који је у врела лета захватао огромне комплексе шума, уплашћене гомиле жита или сена, вршалице на раду и томе слично, — био препуштен личном сналажењу онога, кога је несрећа погодила. Тако се догађало да су милионске вредности народног богатства сагоревале, или су их гутале стихије поплава, а да се, тако рећи, ништа није организовано предузело да, се несрећа сузбије, и то не зато што није било кога да се са стихијом бори, већ због тога што у нашим селима постојала једна народна организација, која би у себи окупила широке слојеве становништва и васпитавала их и вежбала за борбу против злих ћуди природе. Тако је то било у старој, ненародној Југославији, земљи у којој су ненародни режими пљачкали и уништавали општенародну имовину и иумовину појединаца, па Ce HH-

су старали ни да је заштите ни у случајевима када би та имовина

и из других којих разлога дошла у опасност

Вежба добровољних ватрогасаца у Београду

У нашој новој држави, где се на оваком кораку води рачуна о унапређивању, заштити у штедњи општенародне имовине и имовине појединаца, као извора за извршење нашег Петогодишњег плана, правилно је решено питање најпре јавне ватрогасне службе са устанављањем ватрогасне милиције, а са Законом о добровољним ватрогасним друштвима, правилно ће се уредити и питање добровољне ватрогасне службе у нашој земљи.

Нови Закон о добровољним ватрогасним друштвима поставља пред народ у Народној Републици Србији задатак изградње широке мреже добровољних ватрогасних друштава, са, једном солидном организацијом, почев од основних месних и сеоских, па преко широких, реонских, среских и градских до Савеза добровољних ватрогасних друштава Народне Републике Србије. Предности овакве организације су двојаке. Прво, она, обевбеђује учешће широких народних слојева у раду самих друштава и на тај начин појачава и заму њихову ефикасност. Учешће широких народних маса је најважнија одлика овога закона. По овој својој особини Hama добровољна. ватрогасна друштва у основи се разликују од сличних организација у старој Југославији. Друго, овакав систем организације обезбеђује бољи и успешнији рад самих друштава, међусобну помоћ организација и контролу и помоћ виших форума над нижим. На овај начин добија се стварно један апарат, способан за спасавање угрожених важних објеката народне привреде од евентуалних пожара и елементарних непогода.

Друга значајна одлика овога Закона јесте одредба која налаже органима народне власти — извршним одборима и отсецима унутрашњих послова — да на терену указују помоћ добровољним ватрогасним друштвима, како у погледу њиховог рада и развијања, тако и у пружању материјалне помоћи самим друштвима за набавке потребних справа, разног неопходног инвентара као и додељивању просторија за смештај истих. Народним одборима се чак налаже да у своје буџете унесе суме, потребне за помоћ ватрогасним друштвима. .

Нарочито су значајне одредбе чланова ја и 12 овога Закона, које ће несумњиво дати добар стимул за јачање масовног интереса широких народних слојева за рад у добровољним ватрогасним друштвима, а то су одредбе о осигурању добровољних ватрогасаца за случајеве да се ватрогасци приликом свога залагања у угуши вању пожара повреде или и живот изгубе. Ово осигурање исплаћиваће се из друштвених средстава, а у случају да она недостају, исплаћиваће га органи државне власти. Осим тога, Закон предвиђа ослобађање од бањских такса за ватрогасце док се налазе у бањама на одмору и лечењу, а читава друштва од дажбина, које се убирују на основу прописа државних органа Народне Републике Србије.

На тај начин, добровољна ватрогасна друштва у читавој нашој народној републици, обезбедивши у себи пуну демократију учешће широких народних маса, чврсту и солидну организацију са потребним руководствима, материјална средства и пуну помоћ наших народних власти, — моћи ће доиста да одиграју ону велику улогу, која им је овим Законом намењена, улогу обезбеђења и сачувања знатних извора материјалних средстава ва извршење нашег Петогодишњег плана, од случајева евентуалних пожара, непогода и осталих несрећа.

Отуда се за све народне организације, органе народних власти, за све добре фронтовце, сада намеће нужан задатак не само популаризација једног оваквог закона. нето и пуна борба за његово лоследно спровођење у живо