Narodna milicija

Наша Ватрогасна НИМ је потпуно схватила важност и одговорност својих задатака, а то се види по томе, како ватрогасци-милиционари марљиво и пожртвовално врше своју дужност,

У Нишу је у једном предузећу избио пожар, који се толико проширио, да је претио да ће ухватити цео простор предузећа и постројења са машинама, Ватрогасци су узалудно покушали да уђу у просторије и да спасу машине. Међутим, успео је да уз опасност по живот друг Светислав Ивковић, уђе у просторије, спаси машине и омогући да се пожар брзо угаси.

У једном селу близу Ниша, избио је пожар који је захватио једну кућу и амбар са житом. Претила је опасност да се пожар пренесе на суседне куће. Међутим, пожртвовани ватрогасни милиционар ЈБубомир Илић, попео се на кров куће која је била у пламену, те је његовом помоћи и заслугом пожар угашен и спасена тла оввафи и витое ем O CM

Пример несебичног пожртвовања, показао је и милиционардесетар. Ватрогасне милиције Павловић Божидар, који је приликом ташења пожара у Сремској улици број 10 у Београду, изложивши свој живот опасности, ушао је у запаљене просторије и спасио живот једном детету. Том, приликом, Павловић је добио и опекотине по лицу. Такву смелост и одлучност у извршењу задатака, показао је и милиционар Станислав Курак, који је при гашењу по-

жара у фабрици »9д мај« и поред опасности од загушљивих гасова, |

који су се услед пожара развили, ушао у запаљене просторије и олакшаб гашење пожара. |

Ради таквог одлучног и пожртвованог вршења своје дужности, другови: Ивковић Светислав, Илић Љубомир, Павловић Божидар и Курак Станислав, писмено су похваљени и повчано награђени.

ж \

Леп пример успеха у ватрогасној служби претставља случај гашења пожара у руднику живе у Идрији,

Идрија спада међу најбогатије руднике живе у свету. Међутим, овај рудник располаже врло застарелим инсталацијама које делимично потичу још из доба Наполеона. Недостатак модерних уређаја, чинио је сметњу да се није до скоро могла изводити интензивнија експлоатација богатих налазишта рудаче, а поред тога претстављао је и велику опасност у случају пожара и других рударских несрећа. По ослобођењу предузете су мере да се рудник модернизује и отклони наслеђена запуштеност, и у овом погледу већ су постигнути значајни резултати. Али обезбеђењу од пожара није поклоњена најпотребнија нажња, о чему сведочи недавни пожар.

До пожара је дошло услед тога, што једна група радника, ру: кујући апаратом за аутогено варење, није била у свом раду довољно обаврива. Топлота од апарата пренела се на околне талпе и дрвену грађу. По избијању пожара ова група радника учинила је и другу грешку, уместо да одмах о томе исвесте управу рудника, они су покушали да сами спрече пожар. Управу су обавестили, тек када су увидели да пожар не могу спречити.

На обавест о избијању пожара, радници рудника одмах су отпочели пожртвовану борбу за гашење ватре, али у овоме нису могли успети, јер. нису располагали потребним маскама и апаратима. Успезпна борба са пожаром, почела је тек када је стигла чета Ватрогасне народне милиције из Љубљане. Помоћу »дрегер« апарата и маски против загушљивих гасова, чети је брзо успело да зазида место пожара и да на тај начин. локализује и угуши пожар. Непосредно после ватрогасне чете Народне милиције ив Љубљане, стигле су и ватрогасне. екипе рудника Трбовља и Раше, као и добровољне ватрогасне чете из Крања, Барја и Шт. Вида, што претставља леп пример брвог и ефикасног пружања помоћи у оваквим случајевима. КА

Пожар руднику није нанео озбиљније штете, изгорело је свега 18 метара подупирача, тако да је штета минимална, Али, нако је пожар захватио само један део јаме и био релативно брзо угушен, борба са њим није била лака. Место пожара налазило се 160 метара под земљом, и због велике топлоте, дима и угљен-моноксида, било је тешко и опасно прилазити пожару. Зато, захваљујући само пожртвовању и брлој интервеппији ватротасапа и ралника, успело

је, да се пожар локализује и спречи већа штета. Пожртвованим радом овде су се нарочито истакли Балдомир Зајц, вођ, одељка Ватрогасне народне милиције у ЈЉубљани, и Мартин Задникар, милиционар, ради Чега су писмено похваљени и новчано награђели. Да је рудник располагао потребним ватрогасним уређајем, пожар би се могао брже и са мање штете спречити, а поред тога и без имтервенције са стране. Зато нам овај пожар служи као пример и опомена, одакле гтреба извући потребне поуке, по питању обезбеђења народне имовине од оваквих и сличних песрећа.

Ноћу између 28 и 29 новембра 1947 године, покушао је један опасни преступиик и криминалац, да побегне из затвора Одељења, унутрашњих послова ИОНО-а Београда. Затвореник је спремао бекство на тај начин, што је постепено вадио цигле из зида и тако успео да направи толики отвор, да је. протурио своје неке ствари ван ћелије. у :

Међутим, дежурни милиционар Оветозар Јовић, будним и савесним вршењем своје дужности дежурног, спречио је затвореника, да побегне. Захваљајући будношћу милиционара Јовића, намера преступника и његово бекство је спречено. Ради марљивог и савесног вршења дужности, милиционар Светозар Јовић писмено је похваљен, *

У борби противу шпекуланата свих врста, који на све могуће начине покушавају, да постигну недозвољене материјалне користи, заобилазећи и кршећи наше ваконске прописе, потребно је истаћи успехе неких другова, ;

Тако је, на пр. друг Никола Пантелић, милиционар управе НМ у Шапцу, успео да ухвати већи број шпекуланата, који су шпекулисали са великим количинама масти, меса, купуса и црног лука, продајући их но високим ценама и сви ови шпекуланти које је похватао друг Пантелић, кажњени су од народног суда. Примеран је успех и милиционара исте управе Петра Мирковића, који је ухватио више штекуланата, који су бесправно клали стоку, препродавали месо и маст, разне животне намирнице преносили из једног места у друго и препродавали по високим ценама.

За успехе постигнуте у борби против шпекуланата, за савесно и марљиво вршење своје дужности, милиционери Пантелић Никола и Мирковић Петар писмено су похваљени.

Пример неуморног залагања у раду ни успеха, показао је командир станице НМ у Варварну, друг Ненад Михаиловић, Он је уснео: да у октобру 1947 годипе, ухвати криминалца који је побегао, након обијања касе једног државног предузећа у Смедереву. У новембру месецу прошле године, вештим трагањем успео је да ухвати једног. бегунца, а у децембру још једно лице за којим се трагало, а које му је приликом лишавања слободе, пружило фи-

зички отпор. Ове „успехе показао је захваљујући иницијативи и упорном залагању, па је ради тога друг Ненад Михаиловић писмено похваљен. e

Пример савесног вођења брите о државној имовини и самоиницијативе, показује нам случај командира станице НМ у Гаџином Хану. Међу робом која је заплењена од неког шпекуланта, налазила се и једна канта, са 40: литара ракије, Међутим, како се ракија услед нечисте канте покварила, то је Отсек унутрашњих послова издао налог да се она проспе и да се то записнички констатује. Друг Живул Миклић, командир станице HM у Гаџином Хану, није тако учинио, него је ракију препекао, па је тако добио 15 литара љуте ракије, коју је онда продао једном задружном предувећу, а новац предао државној каси,

Таквим радом, друг Живул Миклић показао је, да уме водити бригу о државној имовини и да је правилно схватио смисао данашње штедње и искоришћавања свега што може да буде корисно, потребу за рационалним и потпуним искоришћавањем нашег наролног лобра.