Narodna milicija

POTPUKOVNIK DR. MOMIR DAMJANOVIĆ

Reč dve o zaraznim bolestima

Zarazne ili prilepčive bolesti su, kao što im i ime kazuje, one bolesti koje se mogu lako prenositi sa bolesnika na zdravo lice. Zarazne bolesti se dele na hronične, tj. dugotrajne (razvučene), kao što je na pr. tuberkuloza, sifilis i dr. i na akutne, tj. nagle zarazne bolesti, kao što je na pr. difterija, šarlah, tifus itd.

U stara vremena akutne zarazne bolesti ostavljale su sa sobom pustoš, uništavajući razna plemena i narode. Od njih je pretila opasnost ljudskome rodu. Sada se retko i vidi koji slučaj izvesne akutne zarazne bolesti, koja je kroz stari i srednji vek morila narode. Dok je ranije uništavanje stanovništva od ovih bolesti bilo zagonetno i smatralo kao kazna božja, danas nauka zna kako i zašto te bolesti dolaze i kako se leče, a glavna se pažnja obraća na to da se one spreče. Ove bolesti izazivaju zarazne klice, a to su mala,

sićušna, živa bića, koja se golim okom ne mogu videti. Ove,

se klice mere hiljaditim delovima od milimetra i mogu se

videti pod mikroskopom tek pošto se uveličaju nekoliko stotina puta. Zarazne klice, i aku su tako sićušne razlikuju se po obliki i veličini, a različne su i po načinu života i jačini otrova koji luče. Ima i kod životinja nekih zaraznih bolesti, kojima se može čovek zaraziti, na pr. sakagija kod konja, zli prišt kod govedi, ovaca ili svinja, ustobolja kod šapljivih govedi i ovaca, besnilo i druge.

Izvor zaraze je oboleli čovek ili životinja, a klice ulaze u naše telo kroz organe za disanje, kroz organe га уагепје, ili kroz kožu i sluzakože — prema tome o kojoj se zaraznoj bolesti radi. Zarazne klice mogu se prenositi direktnim dodirom sa bolesnikom, ili preko raznih predmeta iz okoline bolesnika: vazduhom, prašinom, životnim namirnicama, vodom, zemljištem ili preko insekata. Od ovih bolesti treba se čuvati izolovanjem bolesnika, dezinfekcijom stvari koje su bile u dodiru sa bolesnikom, čistoćom (naročito pranjem ruku) i imuniziranjem (vakcinacija-pelcovanje).

GRIP

Grip spada u akutne zarazne bolesti. Veoma je prilepčiv, a često se javlja u vidu epidemija (obolenja širih razmera), ili čak u vidu pandemija — da zahvati jedan ili više kontinepata. Takva pandemija javila se za vreme prošlog svetskog rata 1918 godine i nazvana je »španjolica« ili »španski grip«, zato što se najpre pojavila u Španiji. U 1918 i 1919 godini bilo je u našoj zemlji mnogo smrtnih slučajeva od toga gripa, a računa se da je za vreme te pandemije umrlo u svetu više od 20 miliona ljudi.

Grip se ne može jednostavno opisati kao koja druga zarazna bolest, zato što on može biti vrlo raznovrstan, tako da znaci bolesti kod raznih bolesnika budu sasvim različito ' izraženi. Ima vrlo lakih slučajeva obolenja od gripa, medjutim i veoma teških. Grip nekada napada organe za disanje, nekad trbušne organe, a nekad se ispolji kao živčani oblik. Grip se prenosi sa bolesnika na zdravo lice i širi sa velikom brzinom, a prenosi se preko sitnih kapljica pljuvačke kroz organe za disanje. Važno je znati, da kod gripa mogu da nastupe mnogobrojne komplikacije, tj. da se nadoveže neka druga bolest, koja često bude glavni uzrok

smrti. Grip umanjuje otpornost organizma i poznato je da

vrlo često aktivira procese kod pritajene tuberkuloze. Gripozni bolesnik je zarazan za druge još od samog početka bolesti, baš je i najzarazniji u početku bolesti, dok još bolest nije ni utvrdjena. Zarazu često prenosi i bolesnik sa lakom formom gripa, za koga se i nezna da je bolestan. Grip ne ostavlja imunitet, nego čovek može i za vreme

78

jedne te iste epidemije ponovo bolovati. Grip se najlakše širi tamo gde su ljudi zbijeni, kao na pr. u tramvaju, VOZU, školi, bioskopu i sl. Znaci bolesti su, kao što smo rekli, različiti — prema tome o kome se obliku gripa radi. Početak bolesti je nagao, nastupi malaksalost, jeza ili groznica, temperatura oko 39"C, kijavica, nadražaj na kašalj, malo oteženo gutanje, bol u mišićima i zglobovima, oči se zacrvene, boli glava i vrat. Kod nekih bolesnika pojavi se proliv i povraćanje ili probadi.

Gripoznog bolesnika treba izdvojiti da se bolest ne bi širila. U vreme gripozne epidemije treba ispirati usta i ždrelo blagim rastvorom hipermangana da se otklanja sakupljena sluz i klice koje se u njoj nalaze. Tada treba izbegavati pušenje, ljuto piće i hladnoću, da se sluzokoža ne nadražuje i otpornost prema zarazi ne smanjuje.

Kad čovek oboli od gripa, pa makar bio sasvim blag početak bolesti, treba da ostane u postelji najmanje 3—4 dana posle pada temperature, jer se i na najlakši grip mogu nadovezati najteže komplikacije. Može bolesnik uzeti koji aspirin ili kinin. Ako ga draži na kašalj, treba staviti tople obloge oko vrata. Sobu treba provetravati i ravnomerno zagrevati. Dok je temperatura tela povišana, treba uzimati iečnu hranu. Dobro je davati tople čajeve i mleko, a mogu se davati i voćni sokovi ili kompot, pa tek posle pada temperature postepeno prelaziti na mešovitu hranu. Kadgod je moguće, treba potražiti lekarski savet.