Narodna milicija

У ЗЕМЉИ

ШЕСТИ ПЛЕНУМ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА ЈЕДИНСТВЕНИХ СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Од 23 до 26 фебруара ове године одржан је у Загребу У1 пленум Централног одбора Јединствених синдиката. Југославије. Пленум је имао задатак да расправља о важним организационим питањима синдикалног рада, као и да донесе одлуке по питању омасовљења фискултуре у синдикалним организацијама.

На пленуму је секретар Централног одбора, Иван Божићевић, поднео реферат о раду и организационим проблемима синдиката. Јединствени синдикати Југославије су у току свог рада после ослобођења, постали снажна масовна организација радничке класе, која данас у својим редовима окупља, 1.050.000 чланова. Синдикати су имали великог значаја у погледу мобилисања, радничке класе на извршење задатака, Петогодишњег плана и постизања, успеха у првој тодини планске производње. Такмичење, које су ортанизовали синдикати, а које је у току 1946 године обухватило 50% радника. у 1947 години обухватило је већ 75% од њих. Број ударника у свим крајевима наше земље јако је порастао, тако да данас у нашој земљи има око 40.000 ударника. Синдикати су у културно-просветном подизању радника, постигли значајне резултате. У нашој земљи данас постоји 1.414 културно-уметничких друштава, са преко 40.000 чланова и око 3.000 библиотека. У погледу подизања животног стандарда радника и намештеника, синдикати су такође постигли видне успехе. Док је- 1946 године кроз радничка, одмаралишта, прошло 2.192 радника и службеника, дотле је 1947 године кроз одмаралишта, прошло 17.875 радника и службеника.

Поред ових успеха синдикати Југославије постигли су и велике успехе у политичко-идеолошком уздизању свога чланства. Они су показали и значајну активност у јачању међународног јединства и солидарности радничке класе у оквиру Светске синдикалне федерације. Учвршћујући везе са међународним радничким покретом и синдикатима, читавог низа земаља, солидаришући се са напредним демократским покретима у њима, Јединствени синдикати наше земље у више махова пружили су морално-политичку и материјалну помоћ радницима других земаља у њиховој борби за демократска права и бољи живот.

Али, поред ових успеха у раду многих синдикалних организадија испољили су се и неки недостаци, чије се отклањање намећало као неопходно за даљи правилан рад.

Да би се што боље спровело решавање многих важних питања, пленум је донео низ значајних одлука које ће појачати и побољшати даљи рад синдикалних организација и помоћи им да са још више елана мобилишу радничку класу за испуњење задатака, остварења, Плана,

У циљу искорењивања бирократског писања сувишних окружница и аката, пленум је решио да се у будуће то писање сведе на праву меру и стварне потребе. Виша синдикална, руководства · од сада ће своју помоћ пружити нижим руководствима непосредном практичном помоћи на терену, која је најбоља и најефикаснија помоћ. Према одлукама пленума, избори синдикалних форума бираће се у будуће тајним гласањем. Ово је велика тековина све већег демократског развитка и напретка наших синдикалних организација. Пленум је донео и низ важних. одлука по питању омасовљења, фискултуре у синдикалним организацијама, по питању популаризације »Технике и спорта«, како би се њом бавио што већи број синдикалног чланства и друго.

НАЈВЕЋЕ ОМЛАДИНСКЕ АКЦИЈЕ У ДРУГОЈ ГОДИНИ ПЕТОЛЕТКЕ

Две највеће радне акдије, које ће изводити наша омладина у овој години, поред изградње задружних домова, свакако су из градња новог Београда и аутопута Београд— Загреб.

Београд, који је данас не само политички, него и економски центар наше нове државе у својој прошлости се неплански и неравномерно изграђивао и развијао. Он није подизан и изграђиван, према стварним потребама привреде и његовог становништва, него према, интересима појединих капиталиста, који су изградњу и развитак нашег највећег града, посматрали кроз призму својих профита.

Обзиром да Београд има изванредан географски положај, а узевши у обвир чињеницу, да је он данас постао истинско средиште наше нове државе, град у коме се поред Савезне владе налазе и наше друге највеће политичке, научне и привредне установе, то он у блиској будућности треба да постане модеран милионски град наше земље, како би могао одговорити стварлим потребама наших народа. Београд ће бити веран одраз племенитости

20

и стваралаштва нашег радног човека, који са невиђеним хероизмом, под мудрим Титовим руководством, изграђује срећан живот за себе и будућа покољења, -

Иницијативу и перепективе за изградњу овако великог, MMJIH-" онског града наших народа, дао је маршал Тито. Према његовој замисли, на, левој обали Саве, између данашњег Београда и Земуна, треба да се у рекордно кратком року изгради нови Београд, који ће кроз/15 година имати 250 хиљада становника. Такав град биће понос целе наше земље. То ће бити потпуно ново насеље са прекрасним правим и широким улицама, булеварима, парковима и кејовима у коме ће се уздивати велелепне грађевине, које ће сведочити о стваралачкој снази Титове епохе. Већ су направљене скице за подизање Централног комитета Комунистичке партије Југославије, палате Претседништва владе и репрезентативног државног хотела, чије ће подизање почети још ове године. Према, предвиђеном плану, зграде Претседништва, владе и хотела треба да буду стављено под кров у овој години, а зграда Централног комитета Комунистичке партије Југославије, која ће бити једна од највећих и највиших грађевина у земљи и која ће симболички престављати снагу наше Партије и љубав наших народа према њој и њеном Централном комитету, треба да буде до пола завршена. У току ове године такође ће бити извршени обимни радови на асанацији земљишта на коме ће бити подигнуто насеље, на изградњи обалских утврда, побијању шипова за зграде, просецању и насипању улица и тако даље. На свим овим пословима радиће око 5.000 квалификованих грађевинских радника и инжињера, као и 50.000 чланова Народне омладине, који ће и у овом величанственом делу наше Петолетке дати свој највећи допринос.

Истовремено са изградњом новог Београда, у току ове године наша, омладина ће масовно учествовати и на другом важном објекту Петолетке —- изградњи аутопута Београд— Загреб, која ће почети већ 1 априла. Изградња овог пута је од огромног значаја за правилан развитак нашег аутомобилског саобраћаја, који ће у многоме растеретити железнички саобраћај. Аутопут Београд—-дагреб ће не само везати два наша највећа града, који ће преко њега бити спојени најкраћим путем, јер ће вожња од Београда до Загреба трајати свега око 3 часа, него ће овај пут престављати пи основну артерију за његово даље грађење на север ка Љубљани, затим преко Новог Сада ка Букурешту, преко Ниша ка Софији и тако даље. На изградњи овог аутопута, који ће носити назив аутопут »Братство и јединство«, ове године ће, поред стручних радника и инжињера, затим чланова Народног фронта и других организација, на посебној деоници радити 60.000 наших омладинаца и омладинки са 5.000 омладинаца из страних земаља. Тако ће изградња аутопута Београд—Вагреб везивати две братске републике, два братска народа, Србе и Хрвате, истовремено престављати и истинско жариште братства и јединства наше омладине са омладином страних земаља.

НОВЕ УРЕДБЕ САВЕЗНЕ ВЛАДЕ О СНАБДЕВАЊУ СТАНОВНИШТВА ·

Десетог фебруара ове године Савезна влада донела је низ важних уредаба о снабдевању становништва, које ће бити од великог значаја за даљи привредни развитак земље и побољшање животног стандарда наших радних маса. Захваљујући успесима постигнутим у првој години Петогодишњег плана, који су у индустријској производњи за 67% надмашили предратну продукцију, наше народне власти већ сада су могле да приступе доношењу значајних мера за побољшање живота радних људи, што је једно од основних начела Плана. Остварујући то начело, Савезна влада донела је важне одредбе на сектору снабдевања становништва индустријским и пољопривредним производима. Према тим одредбама, са система строго рационираног снабдевања у нашој земљи прелази се на систем такозваног гарантованог, обезбеђеног снабдевања, којим држава, градском и осталом становништву гарантује снабдевање одређеним индустријским и прехранбеним производима по ниским нормираним ценама. Да би се ово остварило, држава је приступила увођењу такозваних везаних цена. Према систему ових цена сељацима се пружа могућност да се, под условом продаје својих производа по одређеним ниским ценама, снабдевају индустријским проивводима исто тако по ниским ценама, Наше сељаштво све до увођења ових цена није имало могућност да се за своје производе, продате по слободно формираним пијачним ценама, снабде на слободкој продаји свим индустријским производима који су потребни ва његово кућанство. Благодарећи успесима у производњи, држава је данас у могућности да сељаку пружи највећи део индустријских производа, по ценама које одговарају ценама пољопривредних производа, које сељак буде продао по систему везаних цена. То је и омогућило да, држава са система строго рационираног снабдевања пређе на систем