Narodna milicija
ватру на исти циљ онда командује »оделење пали«.
Прекид паљбе може бити привремен и коначан, Ако старешина жели привремено прекинути паљбу командује »прекини паљбу«, а може.још додати »укочи«. На ову команду борци прекидају паљбу, укоче пушку и, ако су гађали из става лежећег, или седећег или клечећег става, спуштају пушку у став лежећи, или седећи или клечећи. Ако су гађали из става стојећег задржавају пушку у став готове. Ако старешина жели коначло прекинути паљбу командује: »Прекини паљбу, испразни«. На ову команду, борци прекидају паљбу, испразне пушку и ако су гађали из става лежећег, седећег или клечећег спуштају пушку у став лежећи, седећи или клечећи. Ако су гађати из става стојећег задржавају пушку у ставу готове.
СТАВОВИ ЗА ГАЂАЊЕ ПУШКОМ
Пушком се може гађати у месту и у покрету. Из места може се гађати из става: лежећег, клечећег, седећег и стојећег. Из ког ће става борац гађати зависи од заклона који је нашао на земљишту или који је сам израдио. Отав тела подешава се према заклону. Ако је заклон низак — на пр. међа, јарак поред пута, левак од гранате итд. онда ћемо гађати из лежећег става. Ако је заклон виши на пр. плот, тараба, дубљи ров итд. па нам даје заклон за став клечећи, онда ћемо тађати клечећи, Ако је заклон висок, на пр. зид, дрво, висока ограда итд. па нам нуди заклон за став стојећи онда ћемо тађати стојећи.
Гађање из седећег става, најређе се примењује. Овај став користи се када се налазимо на земљишту које стрмо пада према, непријатељу, услед чега је незгодно лежати, а и циљ би у лежећем ставу био већи.
Пошто се на земљишту најчешће налази ниски заклон онда ће и само гађање бити најчешће из лежећег става те се зато лежећи став сматра као нормалан став ва тађање пушком.
Лежећи став за гађање изгледа овако: борац је у лежећем ставу — лежи нешто мало више на левом боку. Ноге су му опружене — унутрашња страна стопала је на земљи — тако да му пете не стрче у вис. Глава је подигнута само толико да се може осматрати непријатељ. Руке савијене у лактовима уз тело. Пушка лежи на длану леве руке тако да је ручица затварача окренута на више и под брадом. Цев је подигнута за једну шаку од земље.
Код команде: »Отвори ватру« — борац се издиже на лактове, окреће пушку -— тако
да ву нишани на више, пуни пушку (ако већ није била напуњена), а затим прислања кундак у згиб рамена, нишани и отвара ватру.
Став клечећи: борац клечи на десном
колену седећи на, листу десне ноге, лева
нога. је савијена у колену тако да цеваница стоји управно на земљу, Пета леве ноге поравната је са коленом десне и у лево за једну стопу. Лева рука лактом је ослоњена Ha колено или бутину. Пушка је у рукама тако да је ручица затварача
Нишањење у ставу лежећем
испод десне сисе; десна рука држи за врат кундака, а лева испод задњег нишана. То је у исто време и став готове у ставу клечећем. |
Кад војник жели отворити ватру издиже пушку и потков кундака прислања уз згиб рамена, десни образ прислања уз леви образ кундака, нишани и окида.
Став за гађање стојећи; борац је окренут полудесно, раскорачен колико се на ногама најпогодније осећа (не треба у овом ставу тражити раскорак % корака или 1 корак јер стабилност тела у овом ставу зависи од конструкције сваког појединаца). Лево раме му је испружено напред, а десно повучено у назад — да смањи мету. Пушка је у рукама тако, да ручица затварача стоји испод десне сисе, десна рука држи за врат кундака, а лева испод задњег нишана; цев према левом оку иу висини ока. Кад борац жели отворити ватру из овог става издиже пушку и потков кундака прислања уз згиб рамена, десни образ уз леви образ кундака, нишани и окида.
Став за гађање седећи: борац седи како му је најпогодније, Ноге код овог става могу бити раширеле, а могу бити и повијене к телу и прекрштене (као Босанци што седе). Пушка се у ставу седећем држи преко крила — десном руком за врат кундака, а левом испод задњег нишана; ручица затварача окренута навише, Код команде отворити ватру борац се погне телом мало напред, лево. раме истури напред, а десно повлачи у назад. Издиже пушку и наслања потков кундака у згиб рамена, десни образ уз леви образ кундака, нишани и окида.
Има бораца којима је погодан рад левом руком па и нишањење левим оком. Ови борци раде с левог рамена и нишане левим оком као и они са десног, Не треба их силом терати, ни силом учити да нишане десним оком и са десног рамена.
ЗАКЛОН И НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗАКЛОНА
Заклон не служи бооцу зато да се сакрије од непријатеља, него служи зато да се стави у повољнији положај да би могао лакше уништити непријатеља, а не дозволити му да он њега уништи, Према овоме од заклона се тражи прво могућ ност за дејство, а на другом месту ваклањање. На ово борац мора мислити при коришћењу заклона. Сем заклањања заклон мора послужити борцу као наслон за пушку. Ако заклон не може послужити и као наслон за пушку онда борац мора тај наслон сам израдити. Ако нема од чега другог он подметне свој ранац или савијен шињел. Са наслона се повећава, тачност поготка, а нама и јесте циљ тачном ватром уништавати непријатеља.
Заклони су равличити па се различито и користе. На пр. грудобран. Телом се мо ра налећи на грудобран (нарочито левом страном тела), а лактовима се ослонити на налактицу. Насип се користи тако да се пушке ставе одозго по насипу, а не да се ослоне само на његову ивицу — јер тад им је мањи ослонац па је тачност погађања слабија — отскакивање пушке је јаче. Зид или камен нису подесни као наслон за пушку јер су тврди па пушка јаче отскаче. Зато када ве гађа са зида камена треба под пушку подметнути бусен земље или своју капу. Високо, а танко дрво служи више као наслон и зато треба гледати да се пушка стави у ракљу. Дебело дрво користи се тако, да пушка буде са десне стране дрвета, а ув дрво прислоњена и лева рука и пушка, лева страна, тела заклоњена је за дрво.
ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ И УЧИЛА
Обука у настави. гађања почиње кад борци добију извесно знање о пушци о опису пушке.
Рад почиње са давањем основних појмова из теорије гађања.
Основни појмови су следећи; 1) Шта је циљ. 2) Шта је нишанска тачка. 3) Шта значи нишанити, 4) Какав је међусобни положај нишана код правилног нишањења. 5) Шта је нишанска линија.
6) Померање нишанске тачке и избор ни-
шанске тачке.
1) Шта је циљ“ — То је онај предмет који гађамо. .
2) IIra je pHMmaHcka nadka? — То је тачка у циљу и коју нишанимо,
3) Шта значи нишанитиг —' Нишанити значи поставити пушку у такав положај према циљу да зрно из пушке погоди у ЦИЉ.
4) Стрелчево око, зарез задњег нишана и до мушице предњег нишана морају бити у једној линији која полази од ока па преко зареза задњег нишана на врх мушице предњег нишана и завршава се у подножју нишанске тачке. Ова линија се зове нишанска линија,
да упознавање борца са овим појмовима наставник мора имати цртеже и учила — моделе од дрвета, картона или плеха. На пример положај предњег и задњег нишана показује се помоћу модела број 1. То су од дрвета — шперплоче или плеха израђени предњи и задњи нишан и међусобно спојени нитном, закивком, тако да се могу померати један по другом. На чему наставник показује како стоји нишан кад је правилно нишањено, а како кад је погрешно нишањено, Да покажемо борцу правилан положај пушке према циљу, однос нишанске линије према нишанској тачки морамо. имати. модел број 2. То је дрвена подлога од даске дебљине од око 2 см. дужине произвољне. На даску се причврсти модел пушке израђене од дрвета — на једном крају даске, а на, друтом крају даске направи се четвртаста мета и на њој се обележи нишанска тачка. Црвени конац причврсти се за кундак на моделу пушке па се повуче преко зареза задњег нишана на врх мушице предњег нишана и ситним ексерчићем се утврди у подножје нишанске тачке,
5) Избор нишанске тачке мора се 06јаснити помоћу разних мета: лежеће заклоњене, лежеће незаклоњене, клечеће и стајеће мете. Место нишанске тачке на циљу зависи од висине циља, даљине циља, временских прилика итд. Као начелно правило важи ово: ниски циљеви гађају се у подножје, средњи и високи од појаса па навише.
Померање нишанске тачке мора се показати практично помоћу мете и метка. Постави се мета на одстојању 50—100 M. у сред мете обележи се нишанска тачка. Наставник узме пуну пушку и после тачног нишањења опали метак, Зрно није погодило у нишанску тачку већ је на пр. отишло 10 см. у десно и 5 см. горе од нишанске тачке.
Наставник одводи до мете све слушаоце, показује им погодак и пропитујући их долази до закључка да за други метак треба нишанити лево и доле толико, колико је прво зрно отишло десно и горе — наравно ово важи под условом да се тачно нишани. Кад су ови појмови расчишћени онда се прелази на обуку у нишањењу са троношца.
За ову обуку потребно је имати: троножад 3/11, нишанску тачку 4/11, кесу са ситним песком на троношцу и сваки 60орац своју пушку,
Обука се изводи овако: Троношци се поставе у једној линији на растојању око 3 м. На троношце се стави џакчић са песком. Испред троношца постави се нишанска тачка на одстојању 10—15 м.
Позади сваког троношца постави се борац који ће нишанити, После објашњења, од стране наставника како треба да се ради, борци узимају став готове, ваде затварач из пушке, постављају пушку на троножац пратећи удубљење у кеси са песком и нишане сваки у своју нишанску тачку. Приликом нишањења пушка се додирује само десном руком, а лева рука је
11