Narodna milicija

U ZEMLJI

PRENOS POSMRTNIH OSTATAKA NARODNIH HEROJA IVANA MILUTINOVIĆA I IVE-LOLE RIBARA U BEOGRAD

Dvadeset sedmog marta ove godine na svečan način izvršen je prenos i sahrana posmrtnih ostataka članova Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije Ivana Milutinovića i Iva-Lole Ribara. Pali narodni heroji, koji su sav svoj život posvetili borbi za oslobodjenje i bolju budućnost svojih naroda i u toj borbi najzad žrtvovali dragocene živote, sahranjeni su pod kalemegdanskom tvrdjavom da služe kao večiti primer i nadahnuće današnjim i budućim pokolenjima kako se živi i umire za svoj narod i domovinu. Tu, pod zidinama starodrevnog grada, na domaku Novog Beograda koji se već sada izgradjuje, snivaće večni san dva junačka sina naših naroda, ostvarenje čijih zamisli pretstavlja već stvarnost.

Ivan Milutinović, verni sin crnogorskog naroda i Komunističke partije i Ivo-Lola Ribar nezaboravni rukovodilac naše omladine, pripadaju onoj plejadi naših rukovodioca koje je vaspitala Komunistička partija i koji su do poslednjeg daha bili verni.njoj i svome narodu. Ivan Milutinović je poginuo u predvečerje našeg konačnog oslobodjenja, u momentu kada se uputio da u oslobodjenom Beogradu na svoja čvrsta pleća iskusnog i spremnog rukovodioca preuzme veliko breme dužnosti u upravljanju narodnim poslovima. Ivo-Lola Ribar pao je u trenutku kada se spremao da odleti u inostranstvo i pred svetskom demokratskom javnošću brani stvar naših naroda i njihovog oslobodjenja. I jedan i drugi pali su na narodnom poslu. Drugačije se nije moglo ni zamisliti. Borci iz Vremena nenarodnih režima, tamnica i rešetaka, logora i robijašnica, koji su pod knutom klasnog neprijatelja i njegovih policijskih pasa čvrsto stajali na braniku narodnih interesa, ostali su to do poslednjeg daha svoga života. Zato im danas zahvalan narod odaje dužno priznanje. Na njihovim grobovima pored kojih će prolaziti gradjani našeg glavnog grada, u kome su ova dva heroja živeli i radili, napajaće se verom u svoje snage i nadahnjivati ljubavlju prema SVOjoj domovini kao što su se nadahnjivali drugovi Ivan Milutinović i Ivo Ribar.

Nad posmrtnim ostatcima Ivana Milutinovića i Iva-Lole Ribara kao što je to u svom govoru rekao ministar Savezne vlade, Milovan Djilas: »Mi dajemo zavjet stotinama hiljada Jugoslovena koji su pali u narodnooslobodilačkoj borbi da ćemo sve svoje snage dati za izgradnju novog socijalističkog društva kod nas, za izgradnju i učvršćenje Jugoslavije kao nezavisne zemlje, kao domovine slobodnih ljudi i ravnopravnih naroda.«

To je najbolji način da se odužimo uspomeni palih heroja medju kojima drugovi Ivan Milutinović i Ivo-Lola Ribar zauzimaju najistaknutije mesto.

DRUGI KONGRES NARODNOG FRONTA SRBIJE

U jeku borbe za ostvarenje Petogodišnjeg plana, u plemenitoj utakmici za izgradnju boljeg života u našoj zemlji i ostvarenje srećnije budućnosti naših naroda, u Beogradu je od 20—22 marta 1948 godine, održan Drugi kongres Narodnog fronta Srbije. Ova velika smotra snaga i napora naroda Srbije nije bila samo manifestacija privrženosti najširih slojeva srpskog naroda i nacionalnih manjina koji žive u Narodnoj Republici Srbiji svojoj jedinstvenoj opštepolitičkoj organizaciji, nego i velik dogovor na kome je srpski narod, zajedno sa drugim nacionalnostima Republike, sumirao rezultate svog rada u toku protekle godine i odredio zadatke u idućoj godini.

Od održanja Prvog kongresa 1947 godine, za proteklu godinu dana, Narodni front Srbije postigao je vidne rezultate na svim poljima delatnosti. Od opštenarodnog pokreta, kakav je bio u toku rata i u prvoj godini iza oslobodjenja, on je prerastao u čvrstu i moćnu jedinstvenu narodnu organizaciju koja se organizaciono učvrstila i oformila i čiji su organi postali stvarni rukovodioci celokupnogE političkog i društvenog života narodnih masa. Organizaciono učvršćenje frontovskih organizacija izazvao je novi priliv članstva koji je od 2,700.000 koliko ih je bilo u vremenu cdržanja Prvog kongresa 1947 godine, naraslo na preko 3,000.000 u decembru iste godine.

Ali bilo bi pogrešno misliti da je samo povećanje članstva bio jedini uspeh Narodnog fronta Srbije u prošloj godini. Sprovodeći

' u život odluke Prvog kongresa, Narodni front Srbije u toku prošle godine prišao je organizovanom i planskom ispunjavanju zadataka.

h događaja

Radi lakšeg ispunjavanja tih zadataka u svim sreskim i gradskim odborima formirane su sekcije, a po osnovnim jedinicama aktivi koji su bili velika pomoć u sprovodjenju pojedinih odluka frontovskih organa. Pored sekcija, organizacije Narodnog fronta Srbije pristupile su prošle godine i izradi planova dobrovoljnih radova pojedinih organizacija, kako po pitanjima pomoći u ostvarenju opštedržavnog plana, tako i u rešavanju mnogobrojnih zadataka lokalnog značaja. Za ostvarenje ovih zadataka u nekim organizacijama formirane su stalne radne brigade, čete i desetine, koje su se pokazale kao vrlo dobra forma rada. Sve ovo je omogućilo da su frontovske organizacije u Srbiji u toku prošle godine mogle da razviju najširu delatnost po svim pitanjima i mobilišu narodne mase za izvršenje zadataka od velikog značaja ža brzu izgradnju 1 паpredak naše zemlje.

Prema referatu pretsednika dr. Blagoja Neškovića, Narodni front Srbije je u 1947 g. izveo radova u vrednosti od 3.073,374.296 dinara. U ostvarenju lokalnih planova članovi Narodnog fronta popravili su ili izradili 20.000 kilometara puteva, podigli 79.000 mostova i propusta, sagradili preko 3200 novih zgrada, podigli 6700 česama i izvršili druge mnogobrojne gradjevinske radove. Isto tako Narodni front je dao veliki doprinos u podizanju poljoprivrede: meliorisao je 28.000 hektara zemljišta, pošumljeno 24.000 hektara goleti, oprskano 1,700.000 stabala, izvršeno duboko oranje na 55.000 hektara itd. Na kulturno-prosvetnom polju, zahvaljujući aktivnoj pomoći Narodnog fronta koju su njegove organizacije ukazivale narodnim vlastima u prošloj godini je osnovano 12.600 analfabetskih tečajeva sa blizu 280.000 slušalaca. Otvoreno je 5000 knjižnica i čitaonica sa 800.000 knjiga, održano 39.000 predavanja sa 3,700.000 slušalaca itd.

Izvodjenje svih ovih zadataka bilo je moguće zahvaljujući pravilnoj liniji frontovskog rukovodstva koje se u svom radu oslanjalo na najšire narodne mase. Jedno od najdragocenijih iskustava iz prošlogodišnjeg rada je pokazalo da ukoliko je oslonac na narodne mase i saradnja sa najširim članstvom bio veći, da su i rezultati u ostvarenju zadataka bili značajniji. To se najbolje videlo u pogledu sastavljanja lokalnih planova rada. Tamo gde su u sastavljanju tih planova učestvovale široke narodne mase planovi su bili dobro sastavljeni, a njihovo izvršenje lakše sprovodjeno. Osvrćući se na te hedostatke dr. Blagoje Nešković u svom referattu, održanom na Kongresu, naglasio, da je jedan od glavnih nedostataka u prošloj godini bio taj što je najveći broj planova izradjivan jednostrano i što se uglavnom svodio na »pijuk i lopatu«, a zapostavljala mnoga važna pitanja. Organizacije Narodnog fronta i u prošloj godini nisu dovoljno razvijale masovan ideološko-politički rad u narodu. One narodnim masama nisu svuda dovoljno objašnjavale aktuelna pitanja današnjice i razvitak političkih prilika. kod nas i na strani. Osim ovoga Narodni front u toku prošle godine nije pružio skoro nikakvu pomoć zadružnim organizacijama na selu, koje treba da odigraju najvažniju ulogu za rekonstrukciju naše poljoprivrede i izgradnju socijalizma na selu. Isto tako Sindikalne organizacije po gradovima nisu pružale dovoljnu pomoć organizacijama Fronta u njihovom radu i orijentisale svoje članstvo na rad u njima. Ali i pored ovih nedostataka postignuti rezultati govore o velikoj svesti narodnih masa za njihovo izvršenje i »ulivaju veliku veru u ogromne mogućnosti i snage koje leže u našem narodu, a svi objektivni i subjektivni uslovi postoje da se označeni nedostaci iz prošle godine otklone i da se kroz plansku 1948 godinu još bolje ispune.« (B. Nešković.)

Drugi kongres je pred Narodni front Srbije postavio mnogo krupnije i odgovornije zadatke nego što je to bilo u prošloj godini. Kao prvi i najvažniji zadatak postavlja se još veće učvršćenje i dalje jačanje frontovskih organizacija, zatim još više mobilisanje frontovskog članstva na ispunjenje zadataka druge godine petoletke kao i zadataka lokalnih planova koji su pomoć i dopuna državnim planovima. Organizacije Narodnog fronta će pružiti punu pomoć zadružnom sektoru na selu, vršiti još širu konsultaciju članstva po svim pitanjima, potpomagati sprovodjenje svih mera koje budu preduzimale narodne vlasti i izvesti radove u vrednosti od preko šest milijardi dinara. Za izvodjenje ovih radova biće svuda obrazovane stalne radne jedinice koje su se pokazale od neocenjive važnosti u prošloj godini.

Organizaciono još više učvršćen i ojačan, jedinstven u želji za izgradnjom boljeg života i ostvarenje socijalizma u našoj zemlji. Narodni front Srbije po održanju Drugog kongresa krenuće još čvršćim koracima u borbu za ostvarenje njegovih odluka.

27