Narodna milicija

i iznošu od 120.000 dinafa, njemu nije bilo potrebno da dugo га: mišlja u kom pravcu treba krenuti istragu. Zahvaljujući svom ranijem budnom vršenju dužnosti, njemu je već bilo palo u oči jedno sumnjivo lice. Otišao je pravo u njegov stan da izvrši pretres. Tu je naišao na otpor, ali zahvaljujući svojoj opreznosti i g#0tovosti na sve, sprečio je kradljivea, da upotrebi oružje, razoružao ga i lišio slobode zajedno sa njegovim saučesnikom. Kada, je Unkašević Simo, milicionar, vršeći patrolnu službu na pristaništu u Ostrosu, primetio jedno lice sa upadljivo »bezbrižnim«, i »slobodnim« kretanjem, to jost sa, kretanjem i ponašanjem koje bi trebalo da oda utisak lojalnog građanina sa čistom savošću, —d to mu Je dalo povoda, da, u istoga, posumnja. Prišao mu je i zatražio legitimaciju, a, kada, se dotični zbunio, njemu je odmah bilo jasno s kim ima posla. Naglo je trgao revolver i lišio ga, slobodo pri čemu mu je oduzeo skriveno oružje. Kasnije je ustanovljeno, da je uhapšen Noc Franja čuveni balista i krvolok, koji je prešao granicu radi povezivanja sa bandom, Kada su Ćirović Gajo i Bajić Lazar, milicionari u Kotoru, saznali da, od skorog vremena u gradu živi jedno lice bez određenog zanimanja, to je bilo dovoljno da se njime više zaintoresuju i prate ga. Kada su ga najzad priveli i saslušali, u njemu je otkrivon bivši knjigovođa autootseka preduzeća »Rlektra« iz Zagreba, koji je proneverio 200.000 dinara narodnog novca. Kada joe na Radisava Petrovića, milicionara u Smederevskoj Palanci, koji je u zasedi čekao grupu špokulanata, naišao bivši četnik i koljaš Branislav Todorović, koji je na poziv »stoj« otvorio vatru, ovaj se nije zbunio. Spreman na, svaku eventualnost, mesto prilično lakog posla koji je trebao da obavi sa plašljivim špekulantima, Petrović je odmah shvatio o čemu so radi. Strelovito se bacio na, bandita i posle duže borbe koja se vodila na život i smrt, likvidirao ga njegovom sopstvenom kamom. Када је iz zatvora Odelenja unutrašnjih poslova IONO-a u Beogradu, Jedan od poznatih provalnika i kriminalaea uspeo da načini otvor na zidu, u bekstvu iz zatvora, sprečila ga je budnost milicionara — stražara, Svetozara Jovića koji je blagovremeno otkrio pokušaj bekstva. Kada je izdajnik Branko Petričević već bio na domaku granice da je pređe, sprečila ga, je u tome budnost milieionara Dušana Kneževića, kome su slučaj ubistva, Arse Jovanovića, i njegovog vodiča koje so desilo te noći, kao i uprljano odelo Petričevića i njegova zbunjenost, bili dovoljni dokazi. da са liši slobode, iako se radilo o hapšenju generala.

Dakle, kada, seo osvrnemo na, ovih nekoliko primera, koje je za,beležila, naša, štampa, a, ovakvih primera inače ima bezbroj, vidimo da su mnogi narodni noprijafelji i izdajnici sprečeni u SVOjim prljavim delima, zahvaljujući budnosti i savesnom vršenju službe pripadnika, NM. A to znači da budnost u Narodnoj miliciji nijo vrlina, koju treba, stvarati, ona jo tu, ona postoji, ona, je Jedna, od karakterističnih crta pripadnika NM, treba je samo i dalje nogovati i razvijali. Negovati i razvijati do maksimuma, to nam „nalaže današnja situacija — naša beskompromisna borba za mwgradnju socijalizma. Danas, kada se klasna borba zaoštrava, potreba za budnošću postaje tim veća, jer mesto već manje više poznatih neprijatelja, svakim danom javljaju se i novi. To su takozvani saputnici revolucije. Revolucionarna borba naših naroda, i njena širina, zahvafila jo široke narodne slojeve. Među tom masom bilo je i kulačkih i drugih elemenata, koji su s nama išli

do skora, — ali kojima smeta njihova, sitnosopstvenička i kulačka duša i njihovi interesi, da idu dalje kada socijalizam treba, sprovesti do kraja. Otuda danas, može so naići čak i na pojedine domobilisane boree, ili na ljude koji su se do skora isticali kao dobri na poslu, koji će se odupreti otkupu, osnivanju radnih zadruga 1 drugim merama koje vlasti poduzimaju radi prevođenja, našo poljoprivrede na xolosok kolektivizacije i slično. Oni se odupiru, jer su u pitanju njihovi posednički — klasni intoresi; njihovo socijalno poreklo i slaba politička svest vuče ih u otvorene neprijatelje današnjice. Zafo prema njima naročito treba biti budan, jer oni kao bivši borei Nrodnooslobodilačkog rata, ili pohvaljivani na, radu u kancelariji, preduzeću, frontovskim akcijama, i slično, uživaju ugled ı autoritet koji koriste da se suprotstavljaju merama, državne vidsti.

Pored ovih, u vezi nastalo situacije povodom klevotničke kampanje koja se vodi protiv naše Partije i naroda, tu i tamo, javljaće se takođe novi neprijatelji koji će pokušavati da, nas ometaju u izgradnji socijalizma, i da, se blatom bacaju na, pojedine mere državne vlasti i plemeniti radni elan širokih masa. "Te sebičnjake i klasne neprijatelje koje smo svojom beskompromisnom borbom za socijalizam isterali na čistinu i prisilili ih da otkriju svoje pravo — noprijateljsko lice, treba brižno otkrivati i onemogućava,\i, Jer njihova, namera razbijanja Jedinstva naših naroda, kao i ometanja izgradnje socijalizma, ravna je najvećem zločinu.

I najzad, s obzirom da van naših granica postoje mnogo kapitalističke zemlje, koje se neprijateljski odnose prema nama, budnost prema spoljašnjem neprijatelju nikada i ni za trenutak ne smo popuštati. Koliko u mimodopskom periodu spoljni noprijatelj može da poflkopa jednu zemlju, slučaj sa bivšom Jugoslavijom, služi kao najbolja ilustracija. Zahvaljujući ubačenim špijunima i organizovanoj potoj koloni, bivša Jugoslavija u datom momontu srušila, se kao kula, od karata. Naravno, usled revolucionarnih promena koje su se u našoj zemlji desile, takav razoran rad spoljnjeg noprijatelja se u novoj Jugoslaviji ne može ponoviti. Ali da neprijateljski rad inostrane reakcije može da nam nanose mnogo štete i da nas ometa u izgradnji socijalizma, to Je nesumljivo. Zato, inostrana, lica, kapitalističkih zemalja, bivši petokolo:· naši i sluge okupatora, moraju biti poseban predmet naše pažnjo i budnosti; a ovu budnost treba naročito pojačati u graničnim reJonima.

Biti budan i bez milosti prema neprijatelju naroda, tome je stalno učio prvi protsednik i osnivač Izvanredne komisije za borbu protiv kontrarevolucije Feliks Deržinski, to ireba i naš stalmi zadatak da bude. »Protivnik je lukav. Na oprez! Na bdenje!« voli Majakovski. Ali pored budnosti za uspešnu borbu potrebna je i dobra skručna sprema, kao i visoka politička, svest, zato on dalje produžava: »Prouči, druže, streljanje i nagan, i knjigu Lenjina ı naše poesmo.«

Dakle, učiti i stalno biti na oprezu — na bdenju, to su danas prvi i najvažniji zadaci, koje su pred nas postavili naši narodi dajući nam svoje povoeronje, a, koji se stalno i neprekidno moraju izvršavati svoe: »Dok za našom oktobarskom hukom u svotu istu ne čujemo јеки.«