Narodna milicija

Lep primer požrtvovnog 1 savosnor vršenja svoje dužnosti pokazao je mlađi vodnik Uprave Narodne milicije trećeg rejona u Beogradu, drug Milan Djordjević. Drugog oktobra ove godine on se nalazio na beogradskoj železničkoj suaniei kao dežurni milicionar. U moeđuvromonu došla, je na, železničku stanicu neka žena, sa jednim ženskim detetom. Та је žena bila toliko nepažljiva da je otišla u voz da traži mesto a zaboravila je na devojčicu koja je ostala na peronu. U masi naroda devojčica, se brzo izgubila. Videći da joj nema majko devojčica je pošla po peronu da je traži, a kada, je nije mogla, naći ona, Je onako umorna sela na Železničke tračnice ı tu se zaigrala. Narod koji se nalazio na, poronu nije na nju obraćao pažnju. U tome momentu je ulazio u železničku stanicu punom brzinom niški brzi voz. Dovojčiea, je i dalje sedela na (табтеата 1 bezbrižno se igrala. Voz se sve više približavao devojčici, a ona se nato nije obazirala. Šetajući se po poronu dežurni mlađi vodnik Milan Djordjević je u poslednjem trenutku primolio na firačnicama dovojčicu. Videći da će je voz sigurno progaziti Djordjević je doneo brzu odluku kako da ·je spase. On је роirčao na, kolosek da zgrabi dovojčiću, međutim voz se toliko približio da Djordjević više nije imao vremena da se skloni sa detetom sa koloseka. Ne gubeći prisutnost duha, on jo čvrsto uhvatio devojčicu i zajedno sa njom legao ispod voza između tračnica. Када је Voz prošao Djordjević se digao sa devojčicom. Devojčica je bila potpuno nepovređena, dok je Djordjević dobio laku ozledu od kuke poslednjeg vagona, koja ga je udarila po leđima. Zahvaljujući požrtvovanju i prisebnosti mlađeg vodnika Milana Djordjevića spašena, je ova devojčica od sigurne smrfi. Glas o ovom podvigu mlađeg vodnika Djordjevića brzo se proširio po železničkoj stanici. Masa naroda pošla je na mesto dogadaja da, vidi druga Djordjevića. Železničkom stanicom se prolomio pljesak. Čuli su se povici:

»Živela Narodna milicija!«

Šestog oktobra posle pqdne maršal Tito primio je u posetu mladeg vodnika Narodno milicije druga Milana Djordjevića. Ulazeći u sobu druga Maršala, Djordjević je olsečno vojnički pozdravio. Maršal Tito mu je prišao sa osmehom, čvrsto mu stisnuo ruku i čestitao mu na njegovom hrabrom podvigu, kojim je pokazao kakav treba da bude narodni milicionar u' svakoj priliei. Predajući drugu Djordjeviću na poklon zlatan ručni sat, maršal Tito je rekao:

Mladi vodnik Milan Djordjević

»Gestitam vam, mlađi vodniče. Vaše djelo je vrlo pohvalno i ja sam vas zato pozvao da vas vidim i da vam čestitam. To što ste vi učinili bila je vaša dužnost i vi ste je pravilno shvatili. Vi ste zaista tim primjerom pokazali šta je dužnost narodnog milicionara, šta je dužnost drugova koji zaštićuju i državu i narod i pojedine građane. Sa svoje strane, ja vam dajem na dar jedan ručni sat, a vi vršite svoju dužnost i dalje savjesno onako kako ste je do sada vršili.«

Na rastanku maršal Tito je još jednom srdačno stisnuo ruku mlađem vodniku Djordjeviću.

*

Изванредан успех постигли су официри управе Школе за официре НМ у Сремској Каменици. Другови: мајор Старчевић Фрањо, капетани Шушиловић Милош, Кочевар Мирослав, Зорић Богдан, Узелац Ранко, поручници Штрбац Милош, Николић Тихомир, Кокановић Ђоко, потпоручници Прашчевић Богдан и Вујасиновић Васкрсије похађали су 8 разред гимназије и поред напорне службе положили га са одличним, односно врло добрим успехом. Сви они су били ослобођени од полагања мале матуре, што прететавља можда, јединетвен случај у школству да једна цела група буде ослобођена матурских испита,

и ка ид

Пример храбрости и сналажљивости показали су милиционари Ватрогасне народне милиције у Љубљани Попит Антон,

Зајц Балдомир и Жгајнар Карло.

Дана 4 септембра ове године обавештена је јединица Ватрогасне народне милиције у Љубљани да се седморо деце налази у опасности на реци Сави. Чамац, у коме су се та деца возила, наишао је на месту где је Сава најбржа на велико камење и разбио се. Претила, је опасност да се деца подаве. На место несреће су убрзо стигли милиционари Попит, ЖКгајнар и Зајц са најпотребнијим справама, за спасавање. Спасавање је било скопчано са опасношћу по живот самих милиционара, пошто је Сава на томе месту веома брза. Ватрогасна патрола, у саставу поменуте тројице милиционара, препливала, је Саву и почела са спасавањем деце. У исто време стигао је и теретни ауто Ватрогасне народне милиције са чамцем за спасавање. Настала је тешка борба између милиционара и валова реке Саве. У тој борби милиционари су победили. Најпре су извучена четири детета, а затим је милиционар Попит пошао да спасе остале. Међутим, у моменту када је милиционар Попит дошао до остало троје деце и када их је успео увући у чамац бесни валови Саве су нагло повукли чамац и понели га са собом. Захваљујући присебности Зајца и гајнара успело је чамац са децом привући обали и тако спасити децу, као и Ммилиционара Џопит Антона.

За сналажљивост и храбро држање код спасавања ове деце милиционари Ватрогасне народне милиције Зајц Балдомир, Попит Антон и Мгајнар Карло су писмено похваљени и новчано награђени.

*

Старији водник Милутиновић Цветко па дужности при Управи среске Народне милиције у Добоју сазнао је заједно са милиционарима Томанић Спасојем и Диздаревић Мустафом да се код куће Тадић Илије у селу Великом Прњавору налазе познати окорели бандити Матић Пејо и Чолић Фрањо. По сазнању, они су се одмах дали у потеру за бандитима. Недалеко Тадићеве куће они су бандите стигли, а ови кад су их видели почели су бежати. Милиционари су на то отворили ватру и на месту убили бандита Матић Пеју, док су бандита Чолић Фрању живога ухватили и предали надлежним властима. да наведено дело именовани су писмено похваљени и истакнути за пример осталим милиционарима.

*

Изванредан пример храбрости и сналажљивости показали су вд. командира Станице ИМ Жетале Деветак Драго и милиционар исте станице Логар Станко који су успели да униште групу од пет бандита, којој је на челу био злогласни бандит Петек Мирко из Тезна код Марибора. Налазећи се у редовној патроли Деветак и Логар су преко обавештајне мреже сазнали да се у селу Јабловцу у једној кући налазе нека сумњива, лица, те су се одмах тамо упутили. Када су стигли у село вешто су се приближили поменутој кући и установили да се унутра налази више непознатих лица. Да би осигурао потпуни успех и спречио да бандити побегну Деветак је појачао патролу са једним помоћним милиционаром, кога је наоружао својим властитим пиштољем и сачекао да бандити оду на спавање, како би их лакше ликвидирао или похватао, а за то време се са милиционаром Логаром налазио у заседи и осматрао кућу. Око 22 часа патрола се непосредно приближила кући а милиционар Логар Отанко је батеријом осветлио собу у којој су се бандити налазили. У исти мах кроз прозор куће је опаљен рафал из машинке али није нашкодио Логару, пошто се он налазио у заклону иза зида. Настала је борба у којој је у једном моменту милиционар Логар једним рафалом из машинке успео кроз прозор да убије вођу бандита. Но и поред тога бандити се нису хтели предати већ су и даље пружали отпор. Тада је патрола употребила ручне бомбе и на тај начин присилила бандите на предају. ухваћено је четири бандита, док је један убијен. Од оружја је заплењена једна машинка, пет пиштоља, и већа количина муниције.

За, храбро држање и сналажљивост вд. командира Деветак Драго и милиционар Логар Станко су писмено похваљени и новчано награђени.