Narodna milicija

Примена млазних мотора у ваздухопловству

Развој технике у ратним и послератним годинама (после Другог светског рата) одразио се нарочито у области ваздухопловетва. За последњих пеколико година развој ваздухопловне технике учинио је огроман квалитативни скок.

Вечити проблем, који је предмет изучавања, конструктора и научних радника, у ваздухопловству је проблем брзине. До Другог светског рата постизавало се повећање брзине углавном повећањем снаге мотора. При томе је повећање снаге мотора био основни фактор, који је, нако споро, ипак омогућавао постизавање све веће брзине. Уз велике потешкоће дошло се тако и до брзина од 700—800 км.-на час. Али, што се више снага мотора повећавала то је он посто-

Сл, 1 Дејство гаса у кугли без отвора и у кугли са отвором Сл, 2 Дејство експлозије у млазном мотору

јао све тежи и већи. Показало се да отпор ваздуха нарасте до великих размера код брзина преко 950 км. на час, а с друге стране елиса (пропелер) губи своје вучно дејство код таквих брзина. Било је јасно да се са клипним моторима није могло постићи веће повећање брзине, зато је тежиште испитивања за повећање брзине авиона, уз друга испитивања, пребачено на усавршавање облика апарата, истањивање крила ни елисе итд, али су на том пољу постигнути релативно мали резултати.

Проналазак млазних мотора значио је преокрет — нагло се је покренуо развој · ваздухопловне технике. Овај мотор је замишљен још 1928 године и постепено

прелазио разне фазе развоја док нису

у послератним годинама постигнути први крупни резултати помоћу мотора на млаз. Године 1946 авион Метеор« постигао је са млазним. мотором брзину од 1.002 км. на час. Млазни мотор је отворно пут ка постизању -брзина у области брзине звука (око 1200 км. на час);

Млазни мотор се заснива Ha принципу такозваног реактивног дејства. У чему се састоји то реактивно дејство и каква је то сила Да би то могли објаснити узећемо пример тако званог Сегнеровог кола. Замислимо две шупље металне кугле од којих је једна омотачем потпуно затворена док друга има отвор на једној страни (скица број 1). Обе су кугле напуњене смешом ваздуха и неког запаљивог гаса, који се пали помоћу електричне варнице. Ако се у тим куглама изврши паљење, изазове се екеплозија услед које се у куглама ствара јак притисак на стене кугле. Гас, који је експлодирао, врши притисак подједнако на све делове стене кугле као што је приказано на скици број 1. Шта ће бити с кугламаг Прва, која је потпуно затворена, неће се помакнути с места, јер услед једнаког притиска гаса на све делове "унутрашњег зида кугле, силе притиска се поништавају. Друга кугла међутим, помериће се у правцу супротном од правца којим слободно струји гас напоље, јер струјањем гаса ван кугле кроз отвор на омотачу, ствара се непоништени притисак на другој страни унутрашњег зида који потискује куглу у том правцу.

То је принцип реактивног дејства на коме се заснивају. млазни мотори. У млазном мотору са компресором и турбином ваздух који је потребан за сагоревање улази у компресор где се он сабија до потребног притиска, а затим се убацује у комору за сагоревање. У исту комору, с друге стране долази неко течно гориво (на пр. петролеум) где се меша са ваздухом, а затим се помоћу електричне варнице врши паљење. Услед паљења развију се гасови, који врше

притисак на стене коморе, а имају излаз

на задњој страни. При излазу гасови најпре пролазе кроз лопатице турбине где дају енергију за покретање компресора. Пошто су тако дали један део

»Глостер ·

1, Млазни ловац за прекозвугне брзине 2. Летеће крило

своје енергије гасови излазе потпуно ван кров излазни отвор. Међутим, истовремено гасови врше притисак на другој »ватвореној« страни где немају излаз услед отпора сабијеног ваздуха. На тај начин у самом мотору ствара се покретна снага. која тера мотор у правцу су“ протном од онога у којем струји гасни млаз напоље. Треба још додати да се амо почетна палеља врше електричном варницом док се касније палење врши само, услед топлоте која се развила у комори за сагоревање.

Код авиона који су снабдевени млазним моторима отпада потреба елисе. Елиса служи ради стварања вучног дејства — она својом снагом вуче авион кров ваздушни простор. Међутим, код млазних мотора у самом мотору етвара се та сила, која авион потискује напред. Зато елиса нема више своју еврху. Алп се она и поред тога употребљава код авиона који поред млазних мотора имају и клипне моторе. Код узлетања и слетања авиона потребна је мала брзина, за коју млазни мотори нису погодни, јер код малих брзина они не могу да развију потребну снагу. На тај начин авион се не може дуго подићи од земље, пошто би му били потребни велики аеродроми. Отуда комбинација клипног и млазног мотора, од којих се клипни употребљава при узлетању а на одређеној висини и

Млазни ловац Лавогнина

Млазни ловац Јаковљева