Narodna milicija

Потпуковник ЛАЗО ВУК ОТА

О НЕКИМ ЗАДАЦИМА ПЕРСОНАЛНЕ СЛУЖБЕ 8 У НАРОДНОЈ МИЛИЦИЈИ

етан служба, у Народној милицији, према задацима, које има, а нарочито према. задацима који пред њом сада, стоје, заузима једно од најодговорнијих места у изградњи Народне милиције као извршног органа, народне власти. У организацији и раду наше Народне милиције питање кадрова је једно од основних питања. Пре се то питање постављало као. питање чишћења свих непожељних и ненародних елемената и као питање укључења, бораца проверених у току Народнослободилачке борбе у Народну милицију. Данас се то питање поставља, као питање изучавања, преваспитавања, избора и уздизања кадрова, као питање њиховог правилног и планског распореда, уношења у рад нових метода и новог духа који одговарају нашим новим условима. У време када ми усавршавамо органивацију у Народној милицији, када се Народна милиција развија и треба. да решава све крупније проблеме, чије решење тражи политичку ширину и стручно техничко знање, када треба усвојити нове организационе форме и нове методе рада у свим секторима, рада у Народној милицији, питање кадрова искрело је као једно од основних питања. За успешно решавање тога, питања, треба имати добро организовану и правилно постављену персоналнокадровеку службу и кадровике, који схватају своје основне задатке. Зато питање " переонално-кадровеке службе данас код нас, више него икада, постаје важно државно питање.

; Персонално- кадровска служба у Народној милицији прешла је "одређене фазе свог развоја.

У првом периоду, после ослобођења наше земље, када смо стварали Народну милицију и дали јој основне појмове њене организације, организовани су и први органи наше переоналнокадровске службе. Пред. Народну милицију, у то време, постављали су св крупни задаци, како у њеној самој организацији и попуњавању, тако и општи задаци који су одредили и задатке персонално-кадровеске службе и њену саму реорганизацију.

То је пре свега органивовање Народне милиције као посебне војно-организоване формације на нов начин, како би она могла одговорити структури наше народне власти. Тај задатак био је тим тежи што смо ми тада имали само. зачетке праве организације Народне милиције у виду чета, стража, и батаљона, Народне милиције са малим искуством у управљању.

Пред нама се тада. налазио и други задатак, а то је био задатак чишћења нашег апарата од свих штеточина, колебљиBana и непријатеља народне власти, а с друге стране омогућавања добрим друговима припалницима Народне милиције да уложе све своје снаге за властиту изградњу, преваспитање и стручно уздизање у Народној милицији. Уколико се Народна, милиција више развијала, искрсавали су у вези с тим врло крупни и важни проблеми у погледу саме организације персонално-кадровске службе. Разумљиво је да услед ових задатака, који су произлазили, поред осталога, и из специфичности службе у Народној милицији, персонална служба, која је тада била недовољно усавршена и организована, није могла у потпуности одговорити својим задацима, тј. решити проблеме кадровске политике у Народној милицији и зато је морало доћи до реорганизације персонално-кадровске службе. Ова нова, организација. персонално-кадровске службе у своје време поставила је пред себе на дневни ред врло крупна, и Важна кадровска питања, која до тада нису била ни запажена и почела их озбиљно решавати.

Познато је да се Народна милиција попуњавала из редова демобилисаних бораца ЈА, чија персонална питања, услед ратних потешкоћа, нису ни могла у Армији бити решена и зато доласком тих другова у Народну милицију то се питање одмах поставило. Тако је.пред персоналном службом стајао крупан задатак: решити питање десетина хиљада бораца Народноослободилачког рата, како по питању подофицирских и официрских чинова и по превођењу политичких руководилаца у командне чинове, тако и одликовања, које је требало доделити борцима за заслуге стечене у Народноослободилачком рату. Ове су

то били, а то су и данас, крупни кадровски задаци и проблеми које је персонална служба до сада, са мањим грешкама и недостацима, извршавала, захваљујући упорном раду руководилаца. у Народној милицији.

Морамо констатовати да су.у своме раду. наши другови у персоналној служби наилазили на. велике. потешкоће особито због схватања неких другова, па чак и појединих нижих руководилаца, о томе како у Народној милицији не виде перспективе свог развитка, напредовања, итд. Тај отпор. су, „углавном давали поједини незадовољници, а међу њима је биј „и таквих чије питање чина, положаја, одликовања, па и плате. није било правилно регулисано па је то онда с правом појачавало њихово незадовољство. У тој ситуацији персонално-кадровска служба, бацила се свом снагом на решавање горњих питања, како додељивањем заслужених чинова и одликовања, распоређивањем на одговарајуће положаје, додељивањем правилних плата, тако и чишћењем евих непоправљивих елемената. из Народне милиције. У то време, услед пренатрпаности другим, пословима, који стварно нису спадали и не спадају, „У делокруг. персоналне службе, и услед доста, слабог органивационог развитка ове службе, она није могла ова нова питања одмах успешно да решава. Нека од њих није успела у целини ни да правилно постави. Услед тога је једно време у развитку те службе настао известан застој, осетио се недостатак перспективе и тако се појавила потреба да се персоналној служби помогне, како у њеном даљем развитку, тако и у решавању ових задатака; Због тога се Главна управа Народне милиције позабавила питањем организационе структуре органа персонално-кадровске службе и: иввееним грешкама и неправилностима у њеном раду,-као и најактуелнијим проблемима, које она, треба. да решава. Одмах у почетку развитка наше персонално-кадровске, службе, освтила, се у знатној мери код републиканских управа, Народне милиције партикуларистичка тенденција у односу на кадрове; оне су, држећи се својих уских локалних интереса, често практично ометале рад на правилној планеској расподели и искоришћавању кадрова. Познато је да је у појединим републикама било кадрова, који су били запостављени а негде и неправилно и недовољно искоришћавани, ради чега су ти људи били незадовољни са положајем, чином и платом и сматрали се запостављени обзиром на свој стаж у Армији и у Народној милицији, као и на способност коју поседују. Главна управа Народне милиције није о правом стању кадрова правилно и на време обавештавана, "из бојазни да ови кадрови не буду распоређени на неку другу дужно ia евентуално у неку другу републику итд. Овакво схватање у суштини је погрешно и оно омета правилно развијање наших кадрова и њихово правилно уздизање, ствара незадовољство, а, на другим местима служба трпи због овакве кадровеке политике. Неки наши другови уместо да су водили правилну и планску кадровеку политику правилном расподелом кадрова, често су ишли погрешним путем. Када су избијала незадовољства, и из тога проистицале грешке, ишло се путем кажњавања, премештања, смењивања са положаја, а и отпуштања, из службе Народне милиције, претпостављајући наивно да ће се овим путем исправити ово стање. Није случајно да је један официр у једној народној републици у року од три месеца седам пута премештен, и када овакав човек изгуби перспективу и деморалише се, онда га се сматра лошим, а његово питање се решава на горе наведени начин. Овако и нимало боље стоји ствар са чиновима и одликовањима. Закон о Народној милицији предвиђа да се милиционар, подофицир и официр могу у одређеном законпском року и. према одређеним условима, произвести, односно унапредити у наредне чинове. Међутим, поједине. републиканске управе Народне милиције нису имале, а неке ни до данас немају, правилан критериј, тако поред обавезних услова, које треба да испуњава припадник Народне милиције, да, би био произведен у чин подофицира предлагани су милиционари који нису имали поменуте услове. Предлажу се подофицири за унапређење иако законом предвиђено време није истекло, а и

3