Narodna milicija

Др БОРИСЛАВ С. ПЕТРОВИЋ

НАЗЕБ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА ПОЈАВУ НЕКИХ БОЛЕСТИ

Сада наступа пајхладније годишње доба, када се најлакше и најчешће назебе (прехлади), па је потребно да се у овом чланку задржимо на питању назеба или прехладе, као и значаја који он има при појави неких болести.

Ло пре неких 80 година ни сами лекари нису код МЕОГИХ болести знали да објасне због чега се оне појављују. Праве проузроконаче већине болести почели су учени људи откривати тек од тог времена на овамо. Дотле су претпостављали да болести долазе најчешће услед осетљивости и специјалног склопа, организма или због разних промена у ваздуху, утицаја воде итд. Разуме се да је при томе веома велики значај придаван назебу односно прехлади. Када су научници, са великим француским научником Пастером на челу, открили да су многе болести последица размножавања одређених ситних, голим оком невидљивих организама, названих микроби, онда се наједанпут почело заборављати на такозвану конституцију, на дејство атмосферских прилика, па и на назеб (прехладу). Међутим, када су с временом поред улоге микроба при појави разних болести проучени и услови под којима се ови развијају и изазивају те болести, установило. се да, се микроби развијају и размножавају негде брже и лакше, негде теже и спорије, да се једни људи разболевају у додиру са микробима, а други не, да се један исти човек не разболи сваки пут кад у њега уђу микроби, да човек извесне микробе стално носи у себи а само с времена, на време ти микроби изазивају сболење код њега, Другим речима, за, појаву болести није довољно само присуство микроба, већ су потребни и одређени повољни услови за њихово развијање. Подесна топлота, заузима важно место међу овим условима. Пастер, чије смо име већ споменули, дао нам је једним својим опитом најубедљивији доказ.о томе од каквог је и коликог значаја подесна и одговарајућа топлота за развој микроба, па према томе и за појаву болести, Пастер је проучавајући микроб прострела, (антракса или бедренице), утврдио да птице, конкретно кокош, не оболевају од ове болести. Испитујуђи зашто кокоши не оболевају од прострела, Пастер је установио да се микроб прострела не може размножавати у организму кокоши због тога што је нормална, температура њепог организма 4290, односно температура коју микроб прострела, не подноси ва свој развој. Пастер је ову чињеницу потврдио на, тај начин што је стављајући кокош у лед снизио температуру њеног тела, на, 39'С, и омогућио развој микроба, прострела, а тиме и оболења кокоши од прострела. Дакле, под условима нормалне температуре свог тела кокош не оболева од прострела али ако јој расхлађивањем енизимо температуру тела, створићемо повољне услове за развој ових опасних микроба, који су иначе потпуно безопасни за њу.

Изнашањем овог опита начели смо и решавање питања о коме хоћемо да пишемо у овом чланку.

__ Назеб (прехлада) као посебна болест уствари не постоји. Кад се у свакодневном разговору говори о назебу (прехлади) као посебној болести мисли се на грип и кијавицу, који се обично мешају. До овог мешања долази утолико лакше што се с једне стране грип много пута јавља као лакше оболење које нема типичне знаке тешке болести какав је био грип на пример при крају и после Првог светског рата, а с друге стране што

кијавица може поред уобичајенога узети и вид врло озбиљне болести.

Пошто је о грипу већ било речи у нашем часопису (број 8) то ћемо се задржати на кијавици. Кијавица, је веома честа болест. Добија се по правилу када је хладно и влажно време или приликом наглих промена. температуре. Од ње чешће оболевају лица са увећаним крајницима и неправилним и недовољно отвореним носним каналима. Болест почиње кијањем, затвореним носом прво с једне а после и са друге стране, затим боловима, у зглобовима, општом изнемоглошћу и нешто повећаном температуром. Сутрадан је нос потпуно затворен, изгубљен је осећај укуса и мириса, из носа обилно тече прво бистра, лепљива, затим мутна, слузава, понеки пут гнојава течност. Слузокожа носа је црвена и набрекла. Болест је раније трајала, 6 до 8 дана, уколико не би наступиле какве компликације, а ове ву прилично честе. Канали носа и ждрела повезани су са шупљинама у чеоној кости и горњој вилици или са средњим увом и све ове шупљине могу се упалити и загнојити за време кијавице. Кашаљ, најпре сув, потом влажан, стално прати кијавицу. Према, томе може се рећи да кијавица није увек лака и наивна, болест. i

_ Шта је уствари кијавица% То је болест целога организма, локализована нарочито у носу те горњим деловима органа за дисање и преноси се са болесних на здраве. Често од кијавице оболе сви чланови једне породице. Она, је према томе заразна. Препоси се лако кијањем у лице здравих, али је довољан и сам разговор лице у лице. Мајке које имају кијавицу треба да. чувају малу децу везујући крпу преко уста за време дојења, и повијања деце. Сматра се да кијавицу изазивају банални микроби које ми свакодневно носимо у своме носу и ждрелу живећи са њима у миру све дотле док не назебемо. Тек једно јаче расхлађење, нагла промена, температуре или хладна влага, прекине тај наш мир са микробима, и ето кијавице. Дакле, KOJI KHјавице се најочитије види од коликог је утицаја, назеб (прехлада) на појаву болести.

Раније се кијавица слабо лечила, Чак је створена и шала у вези са њеним лечењем. Говорило се — ако је лечиш трајаће седам дана, а ако је не лечиш трајаће недељу дана. Међутим, данас употребом сулфаниламидних препарата, трајање кијавице може се успешно скратити на два до три дана. Сулфаниламидну маст комбиновану са ментолом треба чешће стављати дубоко у нос све дотле док се цурење слузаве течности не заустави. Оваквих масти има готових по апотекама, а апотекари их могу, према потреби, и сами справљати. И овде важи старо опробано правило — боље је спречити него лечити, Од кијавице ћемо се најлакше сачувати ако се будемо чували назеба, односно влажне хладноће или ако избегавамо друштво н разговор са кијавичавим особама. Но, ако и поред тога оболимо од кијавице најбољи лек против ње је стављање сулфаниламидне масти у нос, топли напитци (чај, теј, кафа и друго) и према јачини болести један до два дана не излазити из собе. :

Као што видимо и сама кијавица није само назеб (прехлада). Њу уствари проузрокују микроби које ми иначе као безопасне носимо у носу п ждрелу а који тек расхлађељем органивма, постају опасни по наше здравље,

(Наставиће се)