Narodna milicija

U ZEMLJI

OSMO REDOVNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE FNRJ

Na prvoj sednici oba veća prvi je podmeo ekspoze o predlogu Opštedržavnog budžeta za 1950 godinu zastupnik ministra finansila FNRJ Milentije Popović. On je u početku govorio o završnom računu za 1948 godinu i podvukao da је, iako je u prošlogodišnjoj budžetskoj debati bilo objavljeno da ćemo prihode premašiti za 4M/o od planiranih, taj procenat izneo 6,7'%o preko plana. Do 20 decembra ove godine savezni prihodi izvršeni su sa 94,5% od plana, a narodne republike su već 20 decembra. ispunile svoj godišnji plan prihoda.

Govoreći o uspesima naše zemlje u borbi za izgradnju socijalizma, drug Popović je podvukao da ti uspesi dobijaju svoj puni smisao i značaj tek onda kad se uzme u obzir činjenica da se naša, zemlja u prošloj godini borila za izvršenje plana u uslovima pume blokade od lnformbiroovskih zemalja, kombinovane sa svim ostalim metodama pritiska i provokacija. |

»Posmatrano sa te tačke gledišta — rekao je drug Popović — a tako je jedino ispravno, gornji rezultati pokazuju: i

prvo, da je Jugoslavija, njena radnička klasa i radni . narod sposobna da sama, čak protivno željama SSSR i Informbiroa izvršava privredne i druge planove;

drugo, da je sposobna da izvrši i unutarnju akumu– laciju toliko veliku, koliko je potrebno za jednu ubrzanu kapitalnu izgradnju, za ubrzanu industrijalizaciju, za brzi tempo porasta socijalizma; a to znači da je sposobna za samostalnu izgradnju socijalizma ne samo bez pomoći SSSR već i usprkos njemu i protiv njegove želje.«

»U borbi za socijalizam — nastavio je drug Popović — naša zemlja se, posle prelaska sovjetske vlade na neprijateljsku politiku prema Jugoslaviji, našla u izmenjenoj situaciji. To je u 1949 godini naročito došlo do izražaja i zato je baš 1949 u tom pogledu bila prekretna 5 probna godina. Ona je trebalo da pokaže da li je linija naše Partije o izgradnji socijalizma sopstvenim snagama i o ravnopravnom. odnosu socijalističkih država u socijalističkom društvenom sistemu — da li je ta linija pravilna i, naročito, da li je ona realna, moguća, ostvarljiva kad tu borbu vodi jedna mala zemlja. Rezultati naše borbe u 1949 godini potvrdili su i pravilnost i realnost ove politike, a time·se ostvaruju dalje perspektive i sigurnost radnom narodu maše zemlje u njegovoj teškoj i meravnoj borb: za socijalizam.«

Zatim je drug Popović govorio dalje o ostalim finansiskim rezultatima u 1949 godini, o našoj poreskoj politici u odnosu na stanovništvo kao i o predlogu budžeta za 1950 godinu.

Govoreći o planu prihoda, drug Popović je, između ostalog, naglasio da je u tome planu sadržan i predlog koji treba da se ozakoni novim zakonom o socijalnom osiguranju kojim b' se ukinuo doprinos za socijalno osiguranje, a povećale realne prinadležnosti radnika i službenika za 2,4%/b. Pored toga u ekspozeu je naglašen i predlog da se u 1950 godini raspiše novi zajam od 3 milijarde dinara.

Ekspoze pretsednika Privrednog saveta i Savezne planske komisije druga Borisa Kidriča

U početku svoga ekspozea drug Kidrič je govorio o rezultatima naše borbe za privredni plan u uslovima ekonomske blokade i političkog pritiska sa strane SSSR i ostalih kominformsikih zemalja. Govoreći o ekonomskoj blokadi drug Kidrič je istakab koliko je naša zemlja imala štete u pogledu izvršenja plana zbog kršenja privrednih i trgovinskih ugovora od strane SSSR i zemalja Informbiroa. »Brzom i efikasnom likvidacijom »jugoslovenskog primera« — rekao je drug Kidrič — trebalo. je narodima uopšte dokazati da je Lenjinova teza o izgradmji socijalizma u jednoj zemlji važila samo za Sovjetski Savez i da ona za druge zemlje i posle Oktobarske revolucije više me važi. Trebalo je marksističko-lenjinističku koncepciju suvereniteta i ravnopravnosti naroda u socijalizmu — ustvari ismejati kao »utopiju«. Trebalo je čak osramotiti kao primer »kontrarevolucionarnog nacionalizma« i »šovinizma«. Trebalo je očigledno dokazati da realni život ne dozvoljava da za savremehni socijalizam budu karakteristični sloboda i ravnopravnost velikih i malih naroda, nego, naprotiv, da savremeni socijalizam kao bitni uslov zahteva sveopštu političku, ekonomsku i. kulturnu hegemoniju vladajuće macije.

Radilo se, dakle, i radi se o tome da se ekonomskom diskriminacijom i svakojakim drugim pritiskom izazove »maiterijalni dokaz« za opravdamost i tobože objektivni realizam jedne vulgarne, birokratske, međunarodnoj radničkoj klasi iz korena tuđe i suprotne revizije revolucioname teorije i prakse. U tome upravo i jeste osnovni smisao kominformovske zavere protiv naše zemlje i ekonomske blokade kao njenog sastavnog dela.

Prema svemu izloženom borba koju je pod rukovodstvom wvoje Partije i lično druga Tita prihvatila naša zemlja kad joj je ona bila nametnuta sa strane rukovodilaca SSSR i njihovih kominformovskih sledbenika, nije od presudnog značaja samo po budućnost naših maroda. Ona, je nužno, istoriski neizbežno, dobila vanredni značaj za progres čitavog čovečanstva.«

U ekspozeu je dalje naglašeno da je savezna i republička industrija bez šumarstva i drvne industrije izvršila svoj godišnji plan sa najmanje 101,2%. U poređenju sa izvršenjem 1948 godine ovo iznosi 117.80, a u poređenju sa zadatkom 1951 godine око 8200. Drug Kidrič je dalje govorioo izvršenju plana u ostalim granama privrede, a zatim o privrednom planu 1950 godine. koji, između ostalog, predviđa povećanje industrijske proizvodnje u poređenju sa planom 1949 godine za 13"/o i o najvažnijim. zadacima. u borbi, za plan u 1950 godini.

Završavajući svoj ekspoze drug Kidrič je rekao: »Sigurno je, međutim, da mi posle pobede u 1949 godini ulazimo u sređeniju situaciju nego što smo se nalazili u 1949 godini kada su na nas prvi put navalili ekonomsku blokadu i svakojaki drugi pritisak sa odgovaraiućim bosle-