Narodna milicija

Фочоватте сазатб а пагодтећ сдаса

Jugoslaoige a

'Đržavni ansambl narodnih igara Jugoslavije koji je sastavljen od Ansambla narodnih igara Srbije i Ansambla marodnih plesova i popjevaka NR Hrvatske pod umetničkim rukovodstvom Olge Skovnam i Zvonimira Ljevakovića, posle jednomesečne temeljne i savesne pripreme za zajedničko nastupanje, pošao je па umetničku turneju po Švajcarskoj početkom marta meseca, gde je imao prilike da prikaže maše marodne igre i pesme kao deo kulture naših naroda. Predviđeno putovanje ovog našeg umetničkog kolektiva, pretvorilo se u triumfalni pohod lepote, temperamenta, snage, mladosti, gracioznih pokreta, tople melodije i šarolikih kostima što sve pretstavlja deo kulture naših naroda Evropi dosada пероznat. Ansambl narodnih igra Jugoslavije priredio је ukupno 8 konćeralta u najvećim švajcarskim gradovima. PuБика Ciriha, Berna, Bazela, Lozame 1 Žemeve ·imala je prilike da vidi igre iz svih krajeva naše države u svim njihovim karakteristikama i u punom njihovom bogatstvu. Ono što je najviše upravo zadivilo švajcarsku publiku, — jeste raznolikost kako u pokretu tako i u eVOluciji same igre, u njemoj koreografiji, u tipičnim kostlimima za svaku igru i u osobenosti instrumenitalne pratnje uz svaku pojedinu igru. Bilo je tu igara koje prikazuju razne običaje i razne forme narodnog života, razne načine izražavanja radosti, životne snage, herojstva, veselja i, katkada, humora. Muzička pratnja nije se ograničila samo na jedan šablomski tip, već je bila diktirnama samom igrom i krajem odakle je igra uzeta, te је таџгабка ргафаја sama za sebe već bila za švlajearsku publiku neobično interesantna. Bilo je igara potpuno bez ikakve muzičke pratnje, kao naprimer »Glamočko kolo«, gde ritam daju snažni koraci muškaraca i zveka dukata na devojačkim haljinama. U »Vrličkom kolu« koje se igra isto tako,bez muzike, u kratkim predasima javlja se pesma kod samih igrača kao prvi elementi muzike. U »Krčkoj igri«, zvanoj »tanac«, muzičku pratnju izvode dve sopile, lnstrumeniti vrlo slični makedonskim zurlama. Dalmafinsku igru »Linđo« prati prastari gudački instrument lijerica koja je slična po zvuku guslama. Dalje, imamo kao instrumenfalnu pratnju harmoniku, tamburaški zbor i najzad moderni orkestar od 20 ljudi koji je svirao ligre u umetničkoj obradi maših istaknuttih kompozitoma.

Pored igre i instrumentalne pratnje, švajcarska publika imala je prilike da oceni i lepotu naših pesama koje su izvođene ili između pojedinih tačaka lili kao sa-

рајсас бој.

stavni deo same igre. Kroz te pesme naši narodi dali su oduške i svojim radostima i svojim bolovima, a kroz njih se često izražava smisao za oštrijjh humor, naročito u onima iz Slavonije. ~

Ра је Amsambl narodnih igara Jugoslavije ispunio svoj zadatak, dokaz su ne samo pune sale i oduševljenje publike, već i sjajne kritike u mnogim švajoarskim listovima, Tako »Gazet de Lozan« između ostalog piše: »Bilo bi bez sumnje, teško naći u Evropi ansambl narodnih igara takvih kvaliteta koji bi bio snažniji od onoga, što smo videli u subotu uveče. Amsambl narodnih igara Jugoslavije je doista došao do retkoga stepena tehničkog savršenstva, preciznosti i homogenosti.«

»Bemer Tagblalt« kaže: »Ništa nije moglo toliko neposredmo i snažno da govori O unutarnjoj snazi jednoga naroda kao ovi svečano odeveni ljudi sa sela i planima koji su igrali. Bio je to jedimstven, doživljaj koji su mam pružili stopedeset jugoslovenskih narodnih igračal i mluzičara. Bilo bi nemoguće opisati bogatstvo koreografskih oblika i nošnja koje nam se pružalo preko dva sata. Овеćanje ritma i tajanstvena međusobna veza kod igrača tako su jaki da su čak i igre bez muzike izvođene s prirodnom preciznošću.« »Der Bund«, koji izlazi u glavnom gradu Švajcarske, Bernu, piše: »Za nas zapadne Evropljane momalo je biti veliko. izmemađenje kada smo sagledali lik Balkama odjednom u takvom mnoštvu i životnoj radosti, pošto nam. je uvid u čitav taj svet već odavno iščezao. Sa kulturnog stanovišta i kao prijateljska poseta, preko nekoliko zemalja, gostovanje J ugoslovenia, je za mas dobit. Srdačni i snažni aplauz, koji su izvođemja u punoj sali dobila, može se sigurno u ovom smislu smatrati i kao pozdrav. Ovakva gostovanja imaju svoju ma ročitu važnost u damašnje vreme, te dobro školovanoj trupi možemo poželeti i drugde uspeh koji je ona u saveznom gradu nesumnjivo požnjela.« »Tages Ancajger« kaže: »Mogli smo videti igre lepe jednostavnosti] i jasne dispozicije koje o jugoslovenskom narodnom karakteru mnogo više kazujjuu nego učene knjige. Sve je to izvedeno” s krajnjom. preciznošću, sa puno ustalasane veselosti i u kostimima mečuvene raskoši, boja i materijala. Мповоbrojna publika bila je od prvoga takta oduševljena. Spontanlilje i oduševljenije jedva da je ikada odjekivao aplauz u velikoj sali Kongreshauza.«

Iz ovo mekoliko citata vidi se stručno mišljenje švajcarske kritike o kvalitetu i lepoti naših igara i pesama. Poznato je da je švajcarska publika na koncertima i najvećih svetskih umetnika li umetničkih grupa: pri-

Vrličko kolo

Bunjevačke igre

19