Narodna milicija

Све већа производња алуминијума код нас

Од Соче па преко целе обале Јадрана све до Црне Горе, простиру се огромне наслаге боксита — сировине из које се добија алуминијум. То је огромно богатство које ће омогућити нашој земљи да буде једна од најјачих земаља у производњи алуминијума у Европи. Те огромне наслаге бокента, пре рата, у старој Југославији, служиле су само иностраним капиталистима за згртање профита. Железничке композиције, натоварене са преко 700.000 топа, боксита, колико се годишње тада извозило, јуриле су преко далматинског и херцеговачког крша, Босне, Хрватске и Оловеније, губећи се преко границе Трећег Рајха и Мусолинијеве Италије, и тамо се претварале у 175.000 тона квалитетног алуминијума. Вредност јевтине југословенске рудаче је нагло скакала, од 140 милиона динара, колико су је платили, на 1 милијарду и 400 милиона, Сва величина тако постигнуте зараде може се оценити ако се има на уму да би се само с разликом у цени рудаче. и цени алуминијума, само у години дана могло подићи три ваљаонице алуминијума, Али, место ваљаоница и фабрика алуминијума, у Југославији од нашег 50%-ног боксита градили су се у иностранству 10-тонески крамови са распоком од 36 метара, који су се показали незаменљиви при градњи огромних хала на Темпелхофском аеродрому крај Берлина или као грађевински материјал ва градњу огромних мостова,

Тек 1987 године почели су радови на подизању једне мале фабрике алуминијума у Лововцу крај Шибеника, са незнатним капацитетом од свега 3.000 тона годишње. То је било све што је у старој Југославији саграђено у алуминијској индустрији, Извозили смо боксит, а куповали смо од иностранства алуминијско посуђе,

Охватајући огромну улогу алуминијума, који је већ у многим земљама постао метал садашњице, и изванредне повољне услове за постизање велике производње алуминијума код нас, наша народна власт, при доношењу Петогодишњег плана, доделила је овој индустрији једно од најважнијих места.

Замисли о изградњи велике алуминијске индустрије почеле су се остваривати, У Словенији, у малом месту, у непознатом СОтрнишчу, почела се изграђивати велика фабрика глинице и алуминијума. На малу станицу Отрнишче, за ову ђиновску фабрику, свакодневно пристижу дуге композиције са стројевима, који су упркос саботажа из Мађарске и осталих ипформбироовеких земаља, израђени у нашим предузећима,

Сада су у току последњи радови, после чега ће истарски боксит, словеначки угаљ и дравска хидрогенетска, снага, сједињени, већ идуће године дати десетину хиљада тона овог драгоценог метала.

— Кад се пусти у погон овај комбинат, производња алуминијума порашће код нас за преко седам пута објашњавао нам је инжињер Бауер, ив Дирекције алуминијума показујући на макету будућег алуминијског комбината у Стрнишчу, Окренувши се мало надесно, према, зиду, где је висила. географска карта, инг Бауер повукао је претом према, црвеном кружићу који је опкољавао Мостар и околину.

— Но, Стрнишче неће бити усамљен центар ове индустрије, Његов млађи, али снажнији брат, биће овде поред Мостара, на истом месту где су и копови боксита,

Док Американци и Канађани, који су највећи про-

извођачи алуминијума, трапспортују боксит хиљадама, километара из Британске и Холандске Гвинеје и то прво у фабрику глинице, да би одатле поново преносили у рејону великих хидроелектричних централа, ради његове коначне прераде у алуминијум; ми, на истом месту, имамо херцеговачки висококвалитетни боксит, мостарски угаљ и богату Неретву са. Јабланипсм и Рамом. То ће бити нај јевтинији алуминијум на свету.

Очито размишљајући о нечем, инжињер Бауер је ћутао извесно време, па, сетивши се нечега, почео је вадити из свог стола разне часописе, слике и скице, показујући фотографију неког огромног моста, с намером да нам покаже чему све олужи алуминијум и што се од њега може направити.

— То што видите овде једно је од неколико светских

чуда — Масењски мост од алуминијума преко реке Гајц

на северу државе Њујорк; дугачак је око 200 метара. Сав је од алуминијума. А ово је — показујући на слику једног огромног моста — велики железнички колски покретни мост, који је саграђен 1948 године за Сандерленд луку у Енглеској. — Раширивши неки шематски план почео је да нам живо тумачи пројекте за два алуминијумска моста које је конструисао познати швајцарски инжењер Аман, аутор пројекта висећег моста »Борђа Вашингтона«, који са својим распоном од 1.067 метара, претставља други по величини мост на свету. И тај мост је од алуминијума. Но све те величанствене грађевине од алуминијума, у прекоокеанској земљи небодера, подигнути Смитфилд мост преко Моногахе у Питебургу, као и читав Питебург претстављају власништво капиталисте Мелона, а градови Цинцинати, Делоувер, Детроит и многи други — империје краљева банкара и индустријалаца Тафта, Дипона, Форда... Прави стубови тих величанствених алуминијумских мостова су заправо леђа, милиона радника, који, поред свега богатства земље, живе у беди и немаштини,

У нашој земљи, сав тај напредак који ће кроз неколико година нашу, по пространству малу домовину ставити на четврто место по тонажи произведеног алуминијума у Европи, служиће искључиво за подизање стандарда живота наших трудбеника, јер оно прететавља благо које припада нашим радним људима,

Градња фабрике алуминијума у Стрнишгу