Narodna milicija

štambom, a isto tako i civilno stanovništvo u opkoljenim gradovima.

Ovo su bilii najvažnji zadaci koji su se dodeljivali transportnoj avijaciji i koje je ona sa uspehom izvršavala, trpeći često velike gubitke od neprijateljske lovačke avijacije i sredstava PAO.

Reaktivna avijacija

Danas, kada je majveći deo vazduhoplovne industrije u svetu. usmeren na izradu reaktivne avijacije, potrebno je da se osvrnemo na OVO pitanje. O njemu nije lako. pisati, tim pre, što se raspolaže sa malo iskustva u njenoj primeni u ratu, jer se počela upotrebljavati na završetku Drugog svetskog rata li što se izrada u fabr!kama i ispitivanja aerodinamičkih osobina, kao ı postignuti rezultati u gađanju i bombardovanju drže u tajnosti. Ima država koje raspolažu sa jakom reaktivnom avijacijom, a do danas nije golovo ništa objavljeno o osobinama dotičnih aviona. To je i razumljivo kada se ima na umu da će gro — naročito lovačke avijacije, biti pretežno sa reaktivnim pogonom.

Prvi let na reaktivnom avionu izveden je u Italiji 1940 godine i postignuta je srednja brzina od 210 km/čas. Od ovog vremena počinje da se brzo radi па njegovom usavršavanju tako, da se već 1942 godine sa теај у та avionom postiže veća: brzina od avioma sa 'klipnim motorom. Godine 1944 Nemci su počeli da upotrebljavaju na frontu reaktivni avion tipa »Meseršmit Me-169«. Amerikanci su 1945 godine posligli brzinu od 790 km/čas na avionu tipa »Šuting star« a Englezi 9%6 km/čas na avionu »Gloster Meteor«.

Danas imamo lovce sa reaktivnim pogonom, koji lete brzinom većom od 1.000 km/čas, i teške bombardere sa brzinom 800 km/čas i nosivošću od 9.000 kg. I na avionima za blisko bombardovanje ugrađeni su reaktivni motori (tako na primer na avionu ХА-43 Која je služio i kao jurišni, ugrađena su 2 reaktivna motora). Prema tome, sve vrste avijacije opremljene su damas reaklivnim motorima.

No, reaktivna avijacija ima i niz nedostataka. Baziranje je za sada otežano, jer poletanje i sletanje zahteva aerodrome sa betonskim stazama, naročito za bombardersku avijaciju. Lovačka avijacija iziskuje takođe dobre terene, ako me sa betonskim stazama, a опо bar na tvrđem zemljištu.

Tačnost bombardovanja je, usled velikih brzina i visina leta, sa bombarderskim spravama koje su primenjivane u toku Drugog svetskog rata, znatno otežana. Џуоđenje u obrušavanje potrebno je izvoditi sa velikih visina, jer usled velikih brzina aviom brzo gubi visinu. Samim tim otežano je uočavanje malih ciljeva sa tolikih visina, pa je i nišanjenje nemoguće ili netačno. Otežano je i gotovo beskorisno izviđanje golim okom, dok je dogledom onemogućeno. Orijentacija je također otežama, naročito sa malih visina.

Napad u susretu je nemoguć ili nekoristan, jer. usled velike brzine, zbližavanje je vrlo brzo te se mora skretati u cilju izbegavanja sudara. Otvaranje vatre na neprijatelja vrši se sa velikih otstojanja što znatno smanjuje njenu efikasnost. Vreme za manevar u vazdušnoj borbi povećava se u odnosu na avione sa klipnim motorom. Tako naprimer, vreme zaokreta kod lovaca sa klipnim motorom brzine 600 km/čas, iznosi 20 sekundi, dok kod reaktivnih lovaca brzine 900 km/čas vreme punog zaokreta iznosi GO sekundi. Reaktivni avioni mogu da izvode sve manevre, ali sa većim radiusom i vremenom trajanja u odmosu na avione sa klipnim motorom. Usled velikog utroška goriva, radius dejstva im je mali. Letenje u grupi je otežano. Pri velikim brzinama jako se zagreva i u vezi sa ovim javlja se čitav niz problema: hlađenje kabine, letenje u stratosferi, hermetičke kabine. Usled velikih brzima otežamo je i napuštanje kabine u slučaju potrebe.

Ј0

Perspektive razvoja i upotrebe avijacije

Razmatrajući ulogu avijacije u Drugom svetskom ratu i napore koji se čine posle rata na njenom usavršavanju, dolazi se do zaključka da joj se ova neće u buduće umanjiti. Naprotiv, po našem mišljenju, uloga će joj se povećafi. Samo ovo, što je dosada, posle rata, postignuto na polju vazduhoplovne tehnike, rečito govori da će efikasnost njenih dejstava biti mnogo veća. -

U svetu se danas vodi prava trka za osvajanjem brzina većih od zvuka, ogromne mosivosti korisnog tereta, velikih visina letenja i akcionog radiusa.

Same činjenice da avioni, koji se već izrađuju u seriji, lete mai visini od 18.000 m, da su prototipovi postigli brzinu veću od zvuka, da je dostignut akcioni radius 18.000 km i da se ispituje bombarder sa nosivošću od 57.000 kg, jasno pokazuju da se već dosada, za svega četiri godine posle rata,* postiglo da današnji suvremeni avioni, po svojim osobinama, nadmaše avione iz Drugog svetskog rata za 2—93 puta.

To nam ujedno govori, da se na ovom što je postignuto neće stati, već da će se ići i dalje u usavršavanju aviona kao borbenog sredstva. Iz napred iznetih osobina savremenih aviona jasne su i njihove prednosti nad avionima koji su nedavno upotrebljavani u ratu.

Verovatno je, prema onome što se dosada zna, da će lovačka avijacija biti pretežno sa reaktivnim motorima, a ostale vrste sa reaktivnim ili kombinacijom re> aktivnih i klipnih.

Naše je mišljenje, da će se transportnoj avijaciji dati veća važnost nego ranije, jer, kako izgleda, desanine operacije će se primenjivati u mnogo većem obimu nego što je to bilo za vreme Drugog svetskog rata. Naprimer, američki transporini avion C-99 može da ponese 45 tona tereta, ili 400 boraca sa ratmom spremom. Ovo navodimo zato, da bi se videlo koliku važnost poklanj aju Amerikamci ovom pitanju i šta to znači, kada je samo jedan aviom u stanju da prenese bataljon boraca na određenu prostoriju. .

Anglo-američka stručna štampa posvećuje veliku: pažnju reaktivnoj avijaciji. Ali, pojedine cifre i podaci daju više utisak reklame li uobičajenog zastrašivanja, nego stvarnosti. ~

Znamo iz iskustva Drugog svetskog rata da je bombarderska avijacija daljeg dejstva upotrebljavana u Тог · macijama od po nekoliko stotina aviona i da su vođeni vazdušni bojevi u kojima je također učestvovalo »totine aviona. Po našem mišljenju u budućim bombarderskim ekspedicijama i vazdušnim bojevima učestvoviaće mase aviona brojno jače nego dosada.

Svi nedostaci koji su se pojavili usled velikih brzina i visina, a koji su navedeni u odeljku — reaktivna avijacija — kao: baziranja, nestabilnost putanje bombe, nedosttaak preciznih nišanskih sprava za bombardovanje, slabost u bombardovanju .iz obrušavanja, nedostaci u VOđenju vazdušnog boja, let u stratosferi, hermetička kabina i dr. — već su delom uspešno rešeni, ili će se rešiti u bliskoj budućnosti.

Svakako da će biti primenjena masovna upotreba radara i drugih sredstava, koji će poboljšati efekat dejstva avijacije.

Znamo da avijaciji, bez obzira na tako masovnu upotrebu, jaku rušeću i unmištavajuću moć, nije uspelo da svojim dejstvima natera neprijatelja па kapitulaciju. Znamo, iz dosadašnjeg iskustva, da su propale sve doktrine koje su govorile o tome da je avijacije u stanju da sama reši rat. )

Naše je mišljenje da će avijaciji i ubuduće pripasti prvenstvena uloga sadejstva sa zemaljskim i pomorskim snagama u boju i operaciji, dok će svi ostali zadaci da budu drugostepeni i da će avijacija samo u zajednici sa drugim vidovima oružane sile biti sposobna i u stanju da izvojuje pobedu nad neprijateljem.

(Svršetak)

,