Narodna milicija

Генерал-мајор АНДРИЈА ПЕЈОВИЋ

ПОВОДОМ ПЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ДАНА ПОБЕДЕ

Пре пет година на дан девети маја народи Европе а међу њима и народи Југославије, радосно су поздравили вест о безусловној капитулацији Хитлерове Немачке, вест о великој победи Уједињених народа над фашизмом.

Та вест је означавала крај свакојаних патњи, рушењу и масовном уништавању и људи и материјалних добара и на фронту и у позадини — једном речју означавала је крај страхота рата и у исто време ослобођење читавих народа од фашистичког ропства. И баш зато она је победнички, не знајући за границе између народа и земаља преносила се с краја на крај света. Људи и народи су се двоструко радовали, То је био велики празник победе Уједињених народа и свих мирољубив људи у свету. Та радост отуда што је завршен најстрашнији рат у историји човечанства, и што је свет још пре завршетка рата очекивао да ће победом Уједињених нација у рату он бити окончан једним праведним и трајним миром. Да ће после рата наступити период мира, заправо период лечења ратних рана на организмима народа, да Бе се народи моћи посветити мирној“ изградњи својих земаља и стваралачком раду за боље жи- | вотне услове. i

Народи Југославије, који су у том рату поднели сразмерно највеће жртве: преко милион и седамстотина хиљада погинулих или сваки девети становник — то је прилог народа Југославије заједничкој победи а да се и не помињу малтретирања, гладовање, концентрациони логори милиона наших људи као ни огромна оштећења. и уништења материјалних добара, су дан победе над Хитлеровом Немачком — Девети мај 1945 године — од срца поздравили. Ми смо с правом били поносни на ту велику победу, која је означавала окончање рата у Европи, а за наше народе, понаособ, и победоносни исход наше Народне револуције. Тај дан требало је да означи почетак мирне изградње наше земље, Другим речима тај дан је почетак борбе наших народа за обнову и подизање земље из рушевина и заосталости — почетак припрема за извршење великог дела Првог Титовог петогодишњег плана — социјализма.

У свом говору народима Југославије, који је друг Тито одржао деветог маја 1945 године, поводом побједе, између осталог се каже: »Синуо је велики дан мира и слободе. Долазе нови дани мирне изградње наше разоране земље. Сад треба да извојујемо нову велику побједу, да изградимо нашу разорену земљу и учврстимо нашу истински народну власт, Да учврстимо још више наше братство и јединство, тако да га више никада никаква сила неће моћи разрушити, И за ту побједу ће бити потребни огромни напори свих народних снага.« И даље: »Девети мај 1945 године јесте дан заједничке побједе, јесте заједнички празник свих Уједињених народа, Желимо да овај велики дан буде дан надахнућа и тежњи свих Уједињених народа ка трајном миру и међусобном разумијевању. Увјерен сам да тумачим жеље свих наших народа кад кажем да би се народи Југославије осјетили срећним да и послије ове велике побједе на бојном пољу влада међу Уједињеним нацијама иста једнодушност и разумијевање у миру као што је владала у рату,« ;

Ове речи које је том приликом рекао друг Тито веран су одраз жеља и тежњи наших народа. Оне изражавају

неподељену радост наших народа на заједничку победу Уједињених народа и у исто време, наш понос што смо У том општем напору напредних снага дали свој део и у људским и у материјалним жртвама — понос што смо својом борбом допринели тој победи. Оне исто тако изражавају жељу наших народа да се сарадња остварена у рату међу Уједињеним нацијама учврсти и продуби.

И верна тим принципима, принципима равноправних односа између малих и великих народа, сарадње међу њима, верна принципу доследне и упорне борбе за трајан и праведан мир и демократију, наша земља је у послератном париоду чинила и чини крајње напоре да се ти принципи поштују.

Међутим радост победе над заједничким непријатељем помрачена је такорећи истог дана кад је победа извојевана. Рат је тек завршен, и људи понешени радошћу нису ни успели да се истински зарадују, а већ су ратни смутљивци, они који шпекулишу са миром и ратом, којима и мир и рат треба да осигура високе профите, проту“ рили злобну паролу о слабим изгледима на један озбиљнији и трајнији мир. Њима — онима који проповедају хегемонистички и неједнаки мир — није конвенирао праведан и трајан мир, мир без анексија и поробљавања и зато су се они појавили као пророци новог рата. Њима је рат потребан да би га завршили хегемонистичким »миром«, миром по диктату. Но за такав »мир« Уједињени народи се нису борили у рату и зато су против њега устали и после рата. Они су заправо својом упорношћу и решеношћу да одбране мир задали ударац хушкачима новога рата. У тој борби напредних снага за мир истински и демократски, хушкачи на рат прибијени су уз срамни стуб, они су раскринкани и као такви презрени. Но поред ових појавили су се и други који угрожавају мир, који своје проратне поступке прикривају левим лицимерним фразама и лажним паролама за мир — то су прикривени непријатељи мира и престављају не мању опасност по мир него они: први,

Оне прве познаје свет и њих је осудио. То су ратнохушкачи агенти империјалиста Запада. Они су при крају рата, да би остварили своје поробљивачке циљеве, покушали и данас покушавају да свет поделе на два дела, на рва табора. Други, а међу њима, заправо на њиховом челу налази се хегемонистичко руководство Совјетског Савеза, а у стопу га прате руководства коминформоовских земаља, је онај непријатељ мира с којим је било тешко водити успешну борбу и открити га нао непријатеља, јер његове методе угрожавања мира су засгрнуте плаштом лицемерне борбе за мир, за демократију и за интернационалистичке односе. То чини да је тог непријатеља било тешко поставити на место које му припада,

Протеклих пет година од дана победе говоре да циљеви и оних који угрожавају мир са Запада и оних који га угрожавају са Истока су исти — поробљавање и економско и политичко подребивање других земаља и народа — док начин остварења тих циљгва је различит; они са Запада отворено хушкају на рат, а ови са Истока би тај циљ хтели остварити кроз пружање »интернационалистичке помоћи«,

кл