Narodna milicija

КОМЕНТАРИ

ТИЧКИХ ДОГАЂАЈА

ЗАСЕДАЊЕ ЕНОНОМСНЕ КОМИСИЈЕ ОУН ЗА ЕВРОПУ

Месеца јуна одржано је у Швајцарско, у Кеневи, заведање Економске комисије ОУН за Европу. Ова комисија, има за задатак да реши извесна питања привредне сарадње европских држава. Међутим, њен значај је и у томе што решавајући ова питања, делегати појединих земаља које учествују на заседању у Женеви дискутују могућнести и начине успостављања и продубљавања међународне сарадње уопште и учвршћења мира у свету.

Несумњиво је да се само дискусијом, односно декла-

рацијама, не може много допринети решавању ових важних,

питања. Ниједна држава, ниједан делегат неће се изјаснити против међународне сарадње односно против мира. Сви делегати истичу као најважније бат решавање оних проблема од којих зависи успешна међународна сарадња, Међутим, на основу свечаних декларација не може се ценити и стварни допринос појединих влада учвршћењу мира и међународне сарадње. Напротив, од тога колико су дела, у складу са речима, зависи да ли ће се једна земља, боље рећи њена влада, сврстати међу оне снаге које искрено желе мир или пак у оне које, без обзира шта изјављују, раде против мира и међународне сарадње. Према томе учествовање у раду и ове међународне организације, коришћење њеном трибином, претпоставља и конкретан рад на учвршћењу мира и сарадње међу народима. У противном владе оних земаља чији је допринос миру у најмању руку сумњив или су њихови поступци очито у супротносети са њиховим мирољубивим декларацијама, долазе у неугодну сиутацију да се њихова дела и речи мере и оцењују тако рећи на очиглед целог света. То се јасно показало и приликом рада ове међународне организације.

· Васедање Економске комисије за Европу одржава се управо у време када се потписује такозвана декларација, о миру на иницијативу Светског комитета присталица мира. У овој декларацији констатује се да је главна претпоставка о чувању и учврчћењу мира — »јачање табора присталица мира којима на челу стоји Совјетски Савез«. На тај начин, стварајући један блок »табор присталица, мира« осуђује се онај други као ратнохушкачки. Другим речима, одбија се могућност сарадње ова два блока Истока и Запада и на тај начин практично ради на онемогућавању међународне сарадње.

У исто време док се спроводи овај »плебиспит за мир« под руководством Светског комитета присталица мира (који је уствари послушан орган Совјетског Савеза односно његове владе), совјетска и њој подређене владе продужавају своју немирољубиву акцију противу Југославије кампањом притиска и уцене којој је за циљ да принуди народе Југославије па се одрекне своје независности H равноправности. На тај начин декларативна мирољубивост совјетске владе, која је изражена у поменутој акцији за мир, дошла, је у очиту противуречност са акцијом коју она на делу предузима против Југославије. Ови моменти су се наравно одразила и на заседању Економске комисије ОУН за Европу и согјетска делегација није могла да из: бегне неугодну ситуацију у коју ју је својим поступцима довела њена влада

Делегати Југослазије изнели су у Женеви своје гледиште о принципима па којима треба да се оснива међународна. сарадња. Осповно је — принцип равноправности народа. А овај принци: искључује сарадњу преко блокова, у којима ће претставнак једног блока (»руководећа нација) сарађивати са претставником другог блока у име осталих малих и мањих народа умањујући на тај начин или потпуно укидајући њихову независност. Таква »са-

радња« не може бити у интересу мира и искрене сарадње међу народима јер, кад се говори о миру и сарадњи онда св говори о миру међу независним и равноправним народима, о миру и сарадњи слободних људи а не о миру робова,

Овакав став Југославије наравно није наишао, нити се то могло очекивати, на подршку делегата Совјетског Савеза чија влада управо води политику блокова. укидајући унутар својега равноправност и независност осталих на“ рода и слажући се тиме са укидањем независности и равноправних односа и унутар другог блока. Међутим, совјетски претставници нису се отворено супроставили југословенском гледишту увиђајући и сами немогућност и нензводљивост одбране своје политике поделе света на Исток и Запад. Зато су они ћутећи прешли преко излагања делегата Југославије. То је свакако претстављало врло неутодан положај за совјетске претставнике којима ово заседање није могло послужити као трибина за излагање »мирељубиве политике своје владе«.

Овакав положај совјетске делегације постао је још тежи и немогућнији када је дошло на ред питање дискриминације у трговини. Совјетски делегат није више могао да продужава своје ћутање и он је оштро протестовао због дискриминације које примењују Американци у трговини са источним земљама. Наравно да је овај протест изазвао оправдан смех осталих делегација које су у иступању совјетског делегата видели огорчење дискриминатора, прве“ ма коме се примењују дискоиминаторски поступци. Јер, ма колико да је оправдано устајати против дискриминације ипак за то нема моралне основе онај који и сам приме. њује дискриминацију. У овом случају кад се ради о Севјетском Савезу онда се не може више говорити само о дискриминаторским поступшчма до којих је дошло у овој или бној прилици већ о једном читавом низу дискриминаторских поступака, које је Совјетски савез применио према Југославији. И не само то, већ је он, искоришћавајући свој хегемонистички положај унутар свога блока, наредио и другим подређеним земљама предузимање таквих поступака према Југославији која не жели да се покори његовим наређењима и одрекне своје независности. С тога је и протест совјетског делегата изазвао оправдано негодовање: претставник једне владе која је против једне мале земље спровела економску блокаду протестује против дискриминаторских поступака (много блажијих уосталом) који су вршени према његовој земљи!

У овакав положај совјетску делегацију је довела политика и пракса њене владе, пракса која се не слаже са, њеним декларацијама о миру и међународној сарадњи. У сличну ситуацију долазе совјетски претставници увек када, се дође до тога да је потребно упоређивати речи и дела. То показује да је све теже и чак немогуће иступати као заточник мира и међународне сарадње само на основу изјава и акција које се темеље на празним декларацијама. Јер, ако речима не одговарају дела, онда постоји могућност за сваког оног који је доследан борац за међународну сарадњу и учвршћење мира да овакве речи и изјаве сукоби са поступцима. и делима и да на основу тога покаже право, чињенично стање и праве намере лицемерних бораца за мир. А ретки су они који као Југославија имају могућности да о томе кажу своју реч с обзиром на то да је борба Југославије за мир и међународну сарадњу заснована у првом реду на делима. Борећи се за своју независност и равноправност, народи Југославије боре се и за сарадњу свих равноправних народа на делу учвршћења. мира.