Narodna milicija

Непосредно пред објаву Резолуције јуна 1948 г. у Совјетској енциклопедији, коју су саставили најпризнатији совјетски научници, забележено је: »Девети удар Совјетске трупе нанеле су између Тисе и Дунава у Мађарској « циљем да се избаци Мађарска из рата и окрене против Немачке. Црвена, армија, пресекла је румунеско-југословенску границу и кренула у помоћ Народноослободилачкој армији Југославије. Почетком октобра јединице Црвене армије сјединиле су се са јединицама, југословенске Наг родноослободилачке армије на челу с Народним херојем Југославије маршалом Јосипом Брозом-Титом и 20 октобра заједнички ослободиле Београд, престницу Југославије. У истој енциклопедији приложена је и карта која говори о улози Црвене армије за ослобођење Европе. Премда, ова, карта, није потпуно тачна, јер у Њој например, није приказан сусрет наше војске са Црвеном армијом на, Дунаву, затим наше операције у источној Србији, јужној Србији и Македонији, као ни операције за ослобођење Целовца у Корушкој, те изгледа као да су све ове области овлобођене од стране Црвене армије а без учешћа наше Народноослободилачке војске, — ипак и поред ових не тачности из карте се види и то врло јасно да је постојала. Народноослободилачка војска као посебна армија која је ослободила, највећи део југословенске територије.

Дакле из изјава совјетских руководилаца датих током и после Другог светског рата види се јасно и недвосмислено да је допринос наше Народноослободилачке борбе

у борби против фашистичке агресије био и значајан и велики.

Али поред моралне, материјалне и војничке помоћи која је пружена са наше стране, Народноослободилачка борба била. је истовремено и драгоцен прилог и у теорет“ ском погледу — њоме је знатно обогаћено искуство борбе међународног радничког покрета,

Пре свега, обогаћена, је стратегија и тактика тиме што је указано на нове форме борбе, како се под условима, окупације почело од саботажа, диверзија и партизанског ратовања, може прелазити на стварање слободних територија и регуларних јединица и како се партзански начин ратовања може успешно комбиновати са ратовањем регуларних војних јединица.

Наша, Народноослободилачка, борба поред основног питања истеривања окупатора, под паролом: »Нема, повратка, на старо«, истовремено је решавала и питање измене друштвеног поретка, тј. истовремено је била и Народна револуција. Заједно са истеривањем окупатора решено је и питање власти. Путем народноослободилачких одбора који су се од 1941 па до свршетка рата, стално јачали и учвршћивали, коначно са стварањем Националног комитета народног ослобођења, власт је из руку буржоазије прешла за увек у руке народа.

И на крају кроз нашу Народноослободилачку борбу и Народну револуцију најдоследније примењен је принцип лењинистичког решавања националног питања. У бившој Југославији — тамници народа, где је шовинизам деценијама свесно распириван и где су нарочито за време окупације шовинистичке страсти биле подгрејаване, захваљу“јући правилној линији Партије исковано је братство и је: динство наших народа. О обзиром на створено стање ми с правом можемо рећи да је Југославија данас једина земља на свету где је најдоследније и најправилније решено национално питање, а потоци проливене крви у заједничкој “борби за слободу и равноправне односе, гаранција су да исковано братство и јединство никаква сила неће разорити. У вези с овим питањем, како треба решавати национално питање у оквиру једне многонационалне земље, наши народи и Партија исто тако су на делу показали и какви треба да буду односи према другим надцијама ван граница земље. Велика, је и несебична била помоћ која је пружена, суседним земљама (а нарочито Албанији и Бугарској у организовању антифашистичке борбе. Нашом

директном помоћи, поред осталог, формиране су и разне војне јединице, углавном од пребеглих и заробљених војника, које су касније послужиле као језгра оружане борбе против фашизма у тим земљама, например, бригаде: »Христо Ботев«, »Геворги Димитров«, »Петефи«, дивизија »Гарибалди« и др.

Ето у томе, у најкраћим потезима. изложено, јесте значај и величина наше Народноослободилачке борбе и наше Народне револуције. Због тога је углед Југославије силно порастао у очима слободољубивог човечанства, после Другог светског рата, због тога су код нас после рата, нарочито мали народи долазили да се упознају са нашим револуционарним искуством током борбе, као и у периоду обнове и изградње социјализма.

Али појавом неславне Револуције Информбироа све се окренуло тумбе. |

Одједном је испало да, код нас уопште и није било никакве борбе и да су нас други ослободили (ово питање није пречишћено јер док Руси тврде да нас је ослободила. Црвена армија, по писању и причању бугарских »марксиста« изгледа да је то учинила Бугарска армија). Једни тврде да је било некакве борбе која је вођена по директивама, »гестапоа« из злочиначких намера да би наше народе бацили у катастрофу; док други веле да је постојећа борба била стихијна и неорганизована, без руководеће улоге Пађртије, наиме борба је почела, тако што је после слома бивше Југославије један део официра и војника побегао у шуме и са, собом понео оружје, храну и муницију, па су се после овим официрима придружили радници, сељаци и интелигенција. Даље се тврди да смо шовинисти, грандомани »море нам је до колена«, како код нас нема, компартије већ да. се иста разводнила у Народном фронту, да у народним одборима седе кулаци и као закључак: Југославија. је прешла у империјалистички табор. Југославија кује ратнохушкачке планове и спрема се да нападне СССР, Румунију, Бугарску, Пољску и друге информбироовске _ земље.

Међутим, данад када славимо дане почетка наше Народне револуције, осврћући се на ову срамну двогодишњу кампању ми можемо констатовати да су сви наши народи и остали свет имали и превише времена и доказа да упо знају праве узроке и циљеве поменуте Резолуције која нам је у почетку изгледала чудна и несхватљива. Трндесетогодишњи бирократски начин руковођења у државном апарату и Партија У Совјетском Савезу, створио је посебну и повлашћену касту бирократа, која је, ради заштите својих интереса и продужења свога живота, почела заогрћући се плаштом марксизма-лењинизма, да ревидира ту науку уводећи неравноправне и експлоататорске од“ носе међу социјалистичким земљама, командовање итд. У својим немарксистичким поступцима, ова клика наишла, је на оправдани отпор од стране наше Партије и зато су се исти са свим бесом сујетних бирократа бацили на нашу земљу и Партију скрнавећђи, поред осталог, и најсветлије странице наше историје.

Сећање на славне јулске дане 1941 године — дане устанака и почетка велике Народнослободилачке „борбе и Народне револуције, нашим народима појачава, веру У праведност борбе, коју је повела наша Партија на челу са другом Титом, против ревизионизма и контрареволуције руководилаца Совјетског Савеза као и њихових информбироовских прирепака. Ми нисмо научили да нам неко "слободу и независност поклања на тањиру, увек смо до њих долазли крваво и са муком, те зато знамо да их и ценимо. Образ и слобода били су нам увек највећа светиња, па су то остали и данас. Ако се то сматра за »нацонализам«, онда нека сви знају да смо поносни, врло поносни, што смо такви »националисти«. А сећајући се наших крвавих и славних јулеких дана, на ово нас, поред осталог, обавезују и небројени знани и незнани пали хероји, који су своје животе несебично положили у темеље наше слободне домовине — овакве какву је данас имамо.