Narodna milicija

| Na krajnjem delu naše Severne granice, u mestu Prevalje, neki bandit je više godina špijunirao za tuđu obavešlajnu službu. Takođe je pomagao narodnim neprijateljima pri prelazu preko državne granice i time zarađivao visoke novčane nagrade. -

Dana 29 juna o. g. ušli su banditu u trag organi državne bezbednosti, koji su ga hteli uhvatiti i predati Narodnom sudu. Bandit je bio o tome odmah obavešten i pokušao je da pre hapšenja pobegne u Austriju.

Milicionari Stanice Narodne milicije — Prevalje počeli su traganje za banditom. Komandir Stanice mlađi vodnik Ivan Mohar brzo je ocenio položaj i rasporedio patrole, koje su odmah krenule na teren. Posle trodnevnog traganja, uspelo je komandiru Stanice i milicionaru Slavku Grnju da pronađu bandita u nekoj kući blizu ilžavne granice i da ga uhapse.

Kada su komandir Ivan Mohar i milicionar Slavko Grlj opkolili kuću, bandit ih je osetio. Dohvatio je prvo orudje, koje mu je došlo u ruke i pobegao iz kuće. Sa velikim kovačkim klještima, zamalo bi pogodio Котатdira Stanice, da ovaj na vreme nije otskočio. U bekstvu je vikao i galamio, da ga ubijemo, jer ga živoga nećemo dobiti u ruke. Pošto je taj događaj bio u blizini državne granice i pošto je bila opasnost da bandit pobegne preko granice u Austriju, to je mlađi vodnik Ivan Mohar izvadio pištolj i pozvao band:ta da se preda. Bandit se na to nije osvrnuo, već je udvostručio snagu misleći da će pobeći. Na mesto događaja dotrčao je i milicionar Slavko Grlj, koji je takođe pozvao bandita da se preda. Bandit se niije ni na njega osvrnuo, već je i dalje nastavio begstvo. Oba pripadnika Narodne milicije nisu mogli više upotrebiti dalekometno oružje, jer je državna gra.nica bila u neposrednoj blizini i time bi prekršili konvencionalne propise. Komandir Ivan Mohar je u trku iz pištolja ispalio nekoliko metaka, čime mu je uspelo da onesposobi bandita za bekstvo.

Tome banditu pružena je odmah prva pomoć posle čega je predat nadležnim organima na dalji postupak.

*

Drug Marjan Januš nalazi se u redovima Narodne milicije od 12. II. 1946. god., od svojih 16 godina starosti služio je u raznim krajevima Slovenije, sada je na Stanici Narodne milicije — Sežana. Zbog požrtvovnoga i uspešnoga rada u službi bio je postavljen za vd. komandira Stanice. Od 1948 godine otkad se nalazi u mestu Sežana, sprečio je oko 40 osoba da ne pobegnu preko državne granice. Od njih su tri bile tražene preko glasnika MUP-a, šest preko lokalnih poternica, dok su ostale imale nameru pobeći iz naše države kao neprijatelji socijalističke izgradnje u našoj zemlji.

Dana 12 maja o. g. Marjan Januš otišao je zbog otsutnosti milicionara sam u patrolu ·'po Sežami i lobližnjoj okolini, U neposrednoj blizini borovih sadnica na sežanskom groblju, opazio je 4 osobe koje su išle u pravcu Sežane. Po njihovom ponašanju i obaziranju oko sebe primetio je da imaju posebne namere. Pošto je bio sam u patroli i naoružan samo pištoljem, neopaženo ih je sledio. U sredini sela, računajući na mogućnu pomoć, legitimisao je nepoznate. Prema njihovim izjavama doznao je, da ti ljudi nemaju opravdanih razloga da se kreću u pograničnom pojasu. Opazio je takođe da imaju na sebi po više košulja i više pari odela, što je potvrdilo njegovu sumnju. Pozvao ih je da pođu s njim do Stanice NM, da bi utvrdio njihov identitet. Prilikom saslušanja

22

ustanovio je, da su nameravali pobeći preko gramice. Kod jednoga, između privedenih, našao je u džepu bpištolj s nekoliko metaka. Svojom taktikom na saslušanju otkrio je, da ovom društvu pripada još jedna osoba, koja se od njih odvojila i otišla kao izvidnica u pravcu željezničke stanice da ustanovi gde bi im bilo majlakše preći granicu. Doznao je takođe za njen lični opis. Pomoću dobro organizovane obaveštajne mreže uspelo mu je da za kratko vreme pronađe i tu osobu koja je bila sastavni deo ove grupe, Pri sebi je imala dvogled koji joj je bio potreban za izviđanje državne granice, radi lakšeg prelaza za bekstvo.

*

Pratiocu voza na relaciji Spli—Zagreb i obratno, milicionaru Jozi Markoviću, posmatranjem putnika, učinile su se sumnjive dve žene koje su sedele u kupeju sa: ostalim putnicima. Da bi sumnju proverio, on ih je legitimisao. Ove žene nisu imale nikakve isprave, a na р!tanja milicionara Markovića, su zbunjeno i lažno odgovarale, pa su mu još više postale sumnjive. Markovića je interesovalo šta te žene imaju od stvari, pa im je u tom dilju i tražio da ih pokažu. One su, pokazujući stvari, htele sakriti jednu poveću korpu, i na taji način obmanuti milicionara Markovića da to nije njihovo. Kad je Marković zapitao čija je korpa od ostalih putnika se niko nije javio, i nastalo je negodovanje putnika koje se završilo revoltiranjem na ove žene, jer su putnici tvrdili да је korpu donela jedna od ovih žena. Korpu je. pregledao milicionar Marković i: u njoj našao oko 150 metara štofa za ženske haljine kao i još neke druge stvari, na čemu se konačno uverio da su ove dve žene dva šveTcera-špekulanta i kao takve odmah ih je priveo u svoj službeni kupe Ssprovodeći ih do Splita gdje ih je predao narodnim vlastima.

Pirlikom vođenja daljeg postupka, u cilju rasvetljavanja prljavog rada ovih špekulantkinja, u neposrednoj blizini njihove kuće pronađen je jedan bunker i u njemu "00 metara raznog štofa kao i druge razne robe namenjene za špekulativnu trgovinu.

x

U Bistrici, Srez bugonski, uz samu reku Vrbas, gde stanovnici ovog sela grade zadružni dom, milicionmar Milan Pisarević pomagao je zadrugarima u radu. To je bilo negde pri kraju meseca marta. Oko 10 časova sa 12 đaka koji bi mogli pomoći u lakšim radovima, pošao je da pomogne u radu i učitelj osnovne škole ovoga sela. Stari drveni most — prilaz gradilištu, koji je dotada kako-tako služio za prelaz, u času kad su preko njega prelazila ova deca neočekivano se strušio. Svi, дуапаеstoro dece našlo se u пађијајот Vrbasu.

Nekoliko dana pre toga padale su jake kiše i reka je mmogo narasla. Milicionar Pisarević, koji je radeći bio najbliži ovom događaju, bez kclebanja, iako je brzi planinski Vrbas i za njega bio opasan, odmah je skočio u vodu i decu koju je reka nemilosrdno valjala i nosila, počeo spasavafti. Izbacujući ih na obalu, uz veliki napor, spasavao je jedno po jedno dete. Milicionar Pisarević i učitelj Čelebić, uspeli su tako da spasu svu decu. Osta– li, koji su već pristigli u nameri da pomognu pri spasavanju, umetnim disanjem povrafili su ovu decu.

Ovaj i slični primeri hrabrosti i požrtvovanja koje pokazuju pripadnici NM — govori rečito o tome kako shvataju svoju dužnost čuvari bezbednosti socijalističke Jugoslavije.