Narodna milicija
njenja naučnici nazivaju koacervati. Stvaranje Коасетvata pretstavlja veoma važnu etapu u evoluciji prvobitne organske materije i u procesu postanka života. Dotada je organska materija bila nerazdvojno slivena s okolnom sredinom, a s obrazovanjem koacervata molekuli organske materije su se koncentrisali i odvojili od okolne sredine. Ovako skupljene organske čestice stekle su izvesnu individualnost i, takoreći, suprotstavile su se spoljnjem svetu. U njima se pojavio prvi začetak izvesne proste organizacije sa izvesnim prirodnim i hemiskim zakonitostima koje vladaju u živoj protoplazmi jezgra savremenih organizama. Ipak se mi ovi prvostvoreni koacervati ne mogu smatrati živima, ali je važno da su se već pri samom postanku krile u njima mogućnosti da pod određenim uslovima razvitka započnu stvaranje prvobitnih živih bića. Pogledajmo ukratko kako se odvijao život ovih koacervata. Zamislimo da su u mekoj. bari prvobitnog okeana postale kapljice koacervata. Pratimo njihovu sudbinu. Jedna kapljica nije bila prosto potopјјепа u vodu, nego u rastvor raznolikih organskih i neorganskih materija. Ona je te materije upijala i rezuitat je bio rastenje koacervatne mase. Ali se uporedo s rastenjem koacervata odvijao i proces raspadanja, razlaganje nekih materijala od kojih je koacervat bio sastavljem i sad se vršilo »prirodnmo odabiranje«. Koacervati kod kojih je proces rastenja nadjačao proces газраdanja ostajali su u životu, a drugi su izumirali. I sada je kod vrirodno odabranih koacervata koji su nadjačali proces raspadanja: nastupio novi proces koji je svojstven današnjim ćelijama kod živih bića. Kad je već porastao do izvesne mere, koacervat se počeo deliti na odvojene delove. No ovi delovi — »kćeri« koje su na taj način postale, raspolagali su približno istom organizaciJom i olpornošću kaD i Коасетуан — »majke«. I usled stalnog dejstva »prirodmog odabiranja« neprekidno je dolazilo do kvalitativnih promena novostvorenih koacervata, koji su usavršavali, unutrašnju organizaciju i sticali spos;bnost da uzimaju organska jedinjenja iz rast 'cra u kome su plivale. Takvim putem su Коасегуан, po: stalnim: dejstvom »prirodnog odabiranja«, prerastali u individualne sisteme koji već stoje na drugom, nesravnjeno višem stupnju organizacije, nego što su bile belančevine. Sa svakim novim pokoljenjem koacervati su postajali sve savršeniji po svojoj unutrašnjoj gradnji. Oni su se postepeno prilagođavali na sve brže rastenje i razmnožavanje. Ti individualni sistemi tako postali u toku evolucije stekli su u krajnjem rezultatu unutrašnju Savršenost građe, koja je karakteristična za živu protoplazmu današnjih ćelija. Zato ih mi s punim pravom možemo smatrati pravim živim bićima.
Tako su postali prvi organizmi, prva živa bića koja su pretstavljala pretke svega, života na Zemlji. Ona su se u početku hranila samo organskim materijama, ali kad su te materije tokom: vremena nestale prvobitni organizmi su morali ili uginuti ili u procesu evolucije izgraditi u sebi sposobnost da sami stvaraju organske ma-– terije iz materijala neorganske prirode — ugljene kiseline i vode. I kod prvobitnih živih bića izgradila se sposobnost za absorbovanje energije sunčevih zrakova, da na račun te energije razlažu ugljenu kiselinu i da iz njenog ugljenika grade u svom telu organske materije. Tako su nastale najprostije biljke — modrozelene alge. Neka druga živa bića sačuvala su stari način ishrane, ali su kao izvor hrane počele da im služe alge. Tako je
postao svet životinja u svom prvobitnom: obliku.
U praskozorju života i biljke i životinje su bile pretstavljene najsitnijim jednoćeličnim živim bićima. Vezivanje pojedinih ćelija u zajednice — postanak višećeličnih organizama — pretstavljao je veliki korak unapred. To je otvorilo neviđene mogućnosti za razvitak živih bića.
Tako je razvitak života protekao kroz mnoge faze promene materije dok nije doveo do pojave prvih živih bića.·:Od odvojenih atoma ugljenika u usijanoj atmosferi Sunca, zatim preko stvaranja ugljovodonika na površini Zemlje i njihovog pretvaranja u druga jedinjenja i prve organske materije; u vodama prvobitnog okeana te su najprostije organske materije prešle u složenija jedinjenja, postale su belančevine i obrazovao se materijal iz koga su sagrađena tela životinja i biljaka. U početku se taj materijal nalazio u rastvorenom stanju, pa se zatim izdvojio u vidu koacervata. Prvobitni koacervati bili su prosto građeni, ali su postepeno kao rezultat dejstva »prirodnog odabiranja«, nastale u njihovoj građi bitne izmene; oni su stekli nove kvalitete i preobrazili se najzad u prvobitna živa bića kod kojih je zatim proiz'šlo čitavo živo stanovništvo naše Planete. -
Tako su se tokom miliona godina razvoja prirode u njoj formirala tri sveta: svet biljaka, svet životinja i svet mikroba. Sva tri sveta u svojoj razmeni materija tako su čvrsto vezana među sobom da ne bi mogli postojati i
razvijati se jedan bez drugog. Svu energiju za život ро-
menuta tri sveta, uključujući čoveka, dobijaju kroz хеlene biljke od Sunca. Prema tome, život na Zemlji može postojati i dostigao je svoje ogromme bogatstvo i raznoliksti zahvaljujući Sunčevim zracima.
Život je osobena, veoma savršena forma organizacije materije koja se mogla javiti samo kao rezultat evolucionog procesa, kao određena etapa u istoriskom razvitku materije.
'Oovlediće перогпасатја. ркоргва
Dnevni list »Politika« od 8. septembra 1950 god. u rubrici »Ne tako« objavila je dopis »Morao je da plati celu kartu« iz koga se vidi da je jedan službenik u brzom VOZU broj 104 iz Beograda za Žitkovac morao da plati za svoju ženu celu kartu, mada je imao pravo ma 75%/0 popusta na osnovu sindikalne wbjave, samo zato što i kondukter voza kao i pratilac voza milicionar (čije: ime ne znamo) nisu poznavali postojeće propise o ličnim kartama. Od strane Glavne uprave NM još marta meseca 1950 god. bio je izdat raspis, da se onim građanima koji nemaju stare lične karte bilo iz kojih razloga, a move nisu još dobili, omogući da nesmetano putuju po celoj teritoriji FNRJ, izdaju potvrde u mesto lične karte. Ovaj je raspis s obzirom na primedbe železničkih organa bio dostavljen i Ministarstvu železnica PNRJ, da bi ono sa svoje strane upoznalo svoje područne organe, što je i učinilo kako raspisom tako i saopštenjem u časopisu »Transportna služba« br. 23/50 god,
Međutim, iako su Glavna uprava NM i Ministarstvo železnica FNRJ uputili ovaj raspis na teren ipak se našlo dva službenika: jedan kondukter a drugi milicionar, koji ili zahvaljujući svome starešini ili pak svojoj nemarnosti nisu bili upoznati sa sadržinom ovog raspisa, te se tako i desilo da je ovaj putnik (a ovakvih slučajeva bilo je nekoliko) morao zbog njihovog neznanja da plati celu kartu i pored povlastice od 75% na koju je imao pravo.
Ovi slučajevi govore do čega dovodi nepoznavanje propisa i nepridržavanje istih od strane službenika ili
_ рак 5 druge strane samovoljno tumačenje istih, jer ako
nisu upoznati sa propisima. koji se odnose na njihovu službu onda ne mogu pravilno da vrše službu niti da odgovore svojim zadacima vršeći službu i razume se da prave greške na štetu građana a samim tim stvaraju na– šoj administraciji suvišan posao.
| Iz uredništva
27