Narodna milicija
JDr Petar Trifunović
IZ ŠAHOVSKE TEORIJE
(nastavak)
Slika 4 Beli dobiva
Plan beloga se sastoji u tome da ukloni .ornoga pešaka i napravi put svome d-pešaku. On stoga čeka dok ocrni kralj pođe na b8 i u 'om momentu žrtvuje b-pešaka, i na taj način oslobađa put d-pešaku.
Izvršenje plana izgleda ovako: 1. Kd8 Kb8
(Мао: жал 4. bdđo.\
2. b6l cbđ6:
8. 46 55
4. 47 54
5. Кет 658
6. d8D+, i dobiva.
Ta ista pozicija pomaknuta za jedan red aiže bila bi remis, jer bi obe strane napravile damu u isto vreme. (Beli: Kd6, p. b4 i 44; 'Orni: Kb6, p. i o86.).
U pozicijama iz poslednja tri dijagrama moguće je vrlo često remi. Nekoliko primera već · Je izneto, a novi se mogu lako dobiti preme'tanjem tih pozicija na druge redove, linije ili na rub daske. U nekim pozicijama moguć је remi čak i onda kada jača strana ima slo'bodnog zaštićenog pešaka. Daleko bi odvelo Када bi se htelo ukazati na. sve takove sluča-
Slika 5 Remi
Kb6 sledi 2. Ko8 Kb5: 8. Kof: i
jeve. Ograničićemo se analizom jedne takove Dozicije i ukazati na ono što je bitno za takove završnice.
U tom položaju сгпј kralj ima težak posuo. jer treba da ispuni više zadataka:
l. da drži belog b-pešaka i zbog |ože da izađe iz kvadrata bi — 4 ix
2. da spreči belog kralja da efikasno DJtpomogne svoga b-pešaka, kako s leve (preko polja a4) tako s desne strane (preko polja d4). kao i sa boka (d6 ili c6).
Ako beli krali ide na e3, to crni odgovara Ke5 (opozicija) i onemogućava belom da dođe na d4. Pri tom je naročito važno što žrtva pešaka b4 ne daje belom ništa: 1. Ke3 Ke5! 2. b5 Kdb 8. bđ Ko6 4. Kd4 Крб: 5. Ке4: Кев. Remis.
toga ne па
1.... Кеђ је јефшт одгоуог стпокг па 1. Keš. Pogrešno bi npr. bilo igrati 1. Ka jer. dopušta belom da '/ zaobilaznim putem prJdre 2. Kf4 Ke6 3. Ke4 Kd6d 4. Kd4 i dobiva.
Dalje, ako beli kralj ide na 192, to crni mora odgovoriti Kf5, sprečavajući belog da dođe na ed ili f4. Pogrešno bi bilo igrati posle 1. KI8 Ke5? radi 2. Keš i orni mora propustiti belog kralja na d4 ili f4, što, kako je već go-
re rečeno, gubi.
Pogledajmo sada, kako treba da роде ст kralj, kada beli postavi svoga, kralja na 23. Sa polja g3 beli preti zauzeti polja f4 i 13, i prema tome crni kralj treba u svakom slučaju da zauzme neko od polja susedno sa poljem 5, da bi odmah moga) da pređe na njega, ako beli igra Ki8. No na g5 orni ne može poći, jer tada izlazi iz kvadrata pešaka bi. Kao odgovor na Kg3 ostaje prema tome jedino Ke5, jer orni time sprečava Kf4 i ujedno na Kf8 može odgovoriti sa Kf5.
Pređe li beli kralj na g4, to ocrni тога роstaviti svoga kralja na e4 (opozicija), ne propuštajući beloga kralja ka pešacima. .
Pogledajmo. što će'biti, ako beli pokuša da se probije kraljem preko daminog krila puКеа Каг—е2—ђ2—а3—а4. Ота to može spreiti, ako postavi svoga Кгађја па 65 и т)оmentu Када beli odigra Ka, i beli je kralj pr.nuđen da olstupi. Iz ovoga proizilazi. da polju a8 odgovara polje b5, polju b?-polja bđ6 ili c6, polju o9-polja c6 ili d6.
Sada nam ne preostaje drugo nego da i na tabli proverimo da li orni uvek može spreiti ulazak beloga kralja. To nam neće biti teško, jer već znamo kuda treba da ide crni kralj na pojedine poteze beloga kralia. Pretpostavimo, da Je orni na potezu u početnoj poziciji:
1, 7. Kf61
Jedini pravilni odgovor, jer crni mora kontrolisati polja e5 (koje odgovara polju ед) 1 [5 (koje odgovara polju f3) radi toga, Što se beli kralj nalazi na polju sa koga može stupiti na ta oba polja (e3 i f3), a u tom slučaju kako smo već utvrdili. erni treba da se роstavi na odgovarajuća polja e5 ili #15. Ргоуеrımo: ako omi igra 1. ... Kd6, to on prekida vezu sa poljem 15 koje odgovara polju f3; beli одгоуага 2. KIi3 Ke5 (inače Ke4 ili Kf4 i beli kralj ulazi). 8. Ke3! (sada beli zauzima odgo-
varajuće polje, ocrni pak obrnuto mora ga na-·
pustiti) 8. ... Kd5 4. Kf4 Kd6 5. Ke4 i do-
biva.
2. Kf2 Ke6!
Ponovo jedini potez. Beli kralj čuva mogućnost da stupi na polja e3 ili f3, pa to isto čini i.crni, držeći kontakt sa poljima e5 i f5 koji odgovaraju poljima e3 i f3.
8. Kg3 Keb! |
Ali ne i 8. ... Kf5? radi 4. K13! i beli zauzev polje 13, odgovarajuće polju f5, dobiva 4. ... Keb 5. Keš Kd5 6. Kf4 itd.).
4. Ke4 Ke4
5 КА ...
Ма 5. Коб Кеб 6. Кеб Кев 7. Кет Кет 4 5 Ки
6. Kh3 Kf5!
Ме 6. ... KI? rađi 7. bb. Ori stalno mora
paziti da ne izađe iz kvadrata. pešaka, b4.
7. Кег Ке4
8. Kf2 Kf4
9. Кег Ке4
10. Каг Каз!
Јефто! Тако па 10. ,.. Кеђ 11. Кез beli dobiva; a na 10. · Ki5 11. Ko? Kebh 19. Kb? Kd5 13. Ka3 Ko6 ст: nije uspeo da zauzme polje b5 (odgovarajuće polju a3) i radi toga gubi: 14. Ka4 Kb6 15. b5 Ke5 16. Ka Kd5 17. Ka6 itd.
11. Ko?
12. Кбг
13. Ka8 Kb5!
Beli ne može nigde da je stoga remi.
U gornjem primeru mi smo znatno Макбан odbranu ornoga pomoću traženja takozvanih »odgovarajućih polja«: eš i 6 181 55, 231 65, a8 i b5 itd., inače bi, pre nego li učinimo ovaj ili onaj potez, morali dokazivati njegovu Dravilnost i pogrešnost drugih nastavaka čitavim nizom varijanata, u kojima, ne imajući rukovodeće ideje, ne bi bilo teško zalutati, a najmanja, netačnost, kako smo videli, odražava se na ishodu partije.
Ovaj sistem analize treba upotrebiti u svim pešačkim završnicama sa nepokrefnim pešacima (u datom primeru pešak b4 mogao зе takođe smatrati kao nepokretan, jer bi njegBovo pokretanje, bez pomoći sopstvenog kralja, za beloga bilo bez koristi), ako. se ne može odmah ugledati jasan nastavak koji vodi dobitku ili remiju. Čitaoc bi dobro uradio, ako bi sa mizabrao nekoliko primera i samostalno ih „Jbradio, koristeći se teorijom »odgovarajućih polja«, jer bi na taj način stekao izvesnu praksu i povisio svoju sposobnost za ocenu ftakovih završnica.
kd6 Ko6
se probije, i položaj
Pogledajmo još «sledeći primer iz partije Farni—Alapin. 5
Alapin
Slika 6
Parni
Beli na potezu. Može li beli dobiti i kako? Način dobitka opisan u položaju: beli Kd5, р. 55 i d0, orni: Kd7, p. b6, ne može se ovde primeniti, jer posle 1. Kd5 Kos! 2, с7 Кет: 8. Кеб Кђт 4. Кав Кат 5. Кет Каз 6. Кђб Кђа 7. Ka6 ostaje beli sa krajnjim pešakom sa, kojim se ne može dobiti.
Odgovor“ na postavljeno pitanje dobićemo, ako rasmotrimo položaj sa gledišta, teorije »odgovarajućih polja«.
1. Polju ce5 odgovara samo polje c7, jer se belom kralju ne sme dopustiti ulazak na polje 6
2. Polju d6 odgovara polje d8 (opozicija).
8. Polju d5, odakle beli kralj može doći na ob i d6, odgovara polje св (može preći na o7 i d8).
4. Polju o4 (mogućnost dolaska na 65 i d5) odgovaraju polja b8.i d8, jer sa. njih ima mogućnost prelaza па с71 48.
Rasmatranje· teče dalje ovako: polja e4 i da nalaze se jedno pored drugog a njima odgovaraju polja bš8 ili d8, a ta polja nisu susedna, i prema tome pri prelazu beloga kralja sa d4 na o4 (ili obratno) ocrni kralj ne može zauzeti odgovarajuće polje.
Dobitak je sada jasan i jednostavan i роstizava se čisto mehanički:
1. Kd5 Koš
3. Кс4д Кђ8
3. Kd4! Koš